KAD SMO MI BILI ČIZMA! Kako je Kraljevina Jugoslavija igrala sa Nemačkom pre Drugog svetskog rata

  • 1
Nemački plakat kojim je najavljena prijateljska utakmica između Nemačkog rajha i Kraljevine Jugoslavije zakazana za 26. februara 1939. godine na Olimpijskom stadionu u Berlinu. Bio je to prvi naš međusobni duel, i Nemci su pobedili 3-2. Foto: Promo

Fudbalski savez Nemačke podsetio nas je ovih dana na utakmicu koju su naše dve selekcije odigrale u grupnoj fazi Svetskog prvenstva održanog pre osam godina u Južnoj Africi, ali istina je, da istorijat naših međusobnih duela seže „duboko“ u prošlost.

Jedno vreme čak, pedesetih i šezdesetih godina, neprestano smo se sretali u nokaut-fazi velikih takmičenja. Prvo treba pomenuti tri vezana četvrtfinala Mundijala: u Švajcarskoj '54. su nas kao Zapadna Nemačka izbacili rezultatom 2-0, u Švedskoj '58. rezultatom 1-0, i taman kad je izgledalo da ćemo im postati redovna mušterija, odužili smo im se u Čileu '62. kada smo ih izbacili minimalnom pobedom od 1-0.

Drugo, igrali smo s njima polufinale fudbalskog turnira na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju '52, kada smo ih dobili 3-1 pa u finalu izgubili od „Moćnih Mađara“ 2-0, a zatim ponovo u četvrtfinalu LOI u Tokiju '64. kada su oni nas dobili 1-0. Mi smo u međuvremeno uzeli olimpijsko zlato u Rimu '60. pobedom od 3-1 nad Danskom.

Tako da je zapravo taj prijateljski tvit nemačke kuće fudbala upućen srpskoj — u kojem se kaže da im je drago što nisu sa nama u grupi, ali da se ipak možda vidimo u osmini finala, dakle, opet u nokaut-fazi — nešto više od puke srdačne poruke: to je prisećanje na srećnija fudbalska vremena, barem što se nas tiče, kada smo bili neka sila.

Međutim, Jugoslavija se sa Nemačkom susretala i pre Drugog svetskog rata, ne samo posle. Prvi naš međusobni duel igrao se na Olimpijskom stadionu u Berlinu 26. februara 1939. godine, a za taj prijateljski meč vezan je plakat koji možete videti na početku ovog teksta.

Ulaznica je koštala 20 pfeniga, a ilustracija na posteru predstavlja interesantno stapanje njihove crno-belo-crvene zastave (to je kombinacija boja nevezana za Treći rajh, jer je pre uspostave Vajmarske republike njihova horizontalna trobojka bila crno-belo-crvena) sa našom plavo-belo-crvenom.

Rezultat je bio 3-2 za Nemce, koji su tako vezali četvrtu uzastopnu pobedu: nakon poraza u revanšu od Švice na Svetskom prvenstvu u Francuskoj '38. rezultatom 4-2, tukli su septembra te godine Poljsku u Kemnicu 4-1 pa Rumuniju u Bukureštu istim rezultatom, pa mesec dana pre tekme sa nama istim rezultatom Belgiju u Briselu.

Nakon pobede nad Jugoslavijom, izgubili su niotkuda od Luksemburga sa 2-1 na strani, nakon čega su ušli u blagu krizu, pa su tako u Firenci očekivano poraženi od svetskog šampiona Italije sa 3-2 pa neočekivano remizirali sa Irskom 1-1. Posle toga su se vratili na pobednički niz, manje-više.

VIDEO: Jugoslavija 3-1 Zapadna Nemačka, polufinale fudbalskog turnira na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju '52.

Za razliku od njih, mi smo u to doba jako oscilirali. Pošto se u Francusku '38. nismo plasirali nakon poraza u dvomeču sa Poljskom (oni su nas tukli u Varšavi 4-0, a mi njih u Beogradu dobili samo 1-0, zbog čega su oni otišli na Mundijal), tokom maja meseca 1938. dobili smo Rumuniju u Bukureštu 1-0, zatim pukli od Italije u Đenovi 4-0, potom igrali 2-2 sa Belgijom u Briselu, pa u Zagrebu izgubili od Čehoslovačke 3-1; septembra meseca smo u Beogradu igrali 1-1 sa Rumunima, i konačno sa Poljacima u Varšavi 4-4.

Tada je došao taj pomenuti poraz od Nemačke, posle kojeg nam se Rumunija 7. maja 1939. revanširala u Bukureštu sa 1-0. Ali smo onda, na opšte iznenađenje svih, 18. maja u Beogradu rezultatom 2-1 dobili Englesku. 4. juna u Beogradu smo opet odmerili snage sa Italijanima, i ponovo izgubili od dvostrukih svetskih prvaka sa 2-1.

Zatim smo se u Zagrebu 15. oktobra 1939. godine, dakle, u trenucima kada je Drugi svetski rat već izbio a Poljska bila okupirana od strane Nemaca i Rusa te izbrisana sa karte sveta, ponovo sastali sa Nemačkom. Tukli su nas 5-1. Mesec dana docnije u Beogradu smo s 2-0 izgubili i od Mađarske, da bi 31. marta 1940. igrali 3-3 sa Rumunima u Bukureštu u okviru Dunavskog kupa.

Potom smo se opet sastali sa Nemcima: ovoga puta smo usred Beča trijumfovali rezultatom 2-1, dana 14. aprila 1940. godine. Zatim je tog septembra usledio novi poraz, od Rumunije 2-1 u Dunavskom kupu, pa meč bez golova sa Mađarskom u Budimpešti.

VIDEO: Zapadna Nemačka 2-0 Jugoslavija, četvrtfinale Svetskog prvenstva 1954. u Švajcarskoj

Onda je došla nova prijateljska utakmica sa Nemcima, ovoga puta u Zagrebu 3. novembra 1940. godine. Ponovo smo pobedili, ovoga puta sa 2-0, pa je ukupni odnos pobeda i poraza u duelima sa „manšaftom“ bio 2-2. To je ujedno bio naš poslednji duel sa njima pre rata, i pretposlednji meč koji će fudbalska reprezentacija Kraljevine Jugoslavije uopšte odigrati: u poslednjem smo se ponovo sastali s Mađarima, 23. marta, dva dana pre našeg pristupanja Trojnom paktu, četiri dana pre puča, neke dve nedelje pre Aprilskog rata; završeno je 1-1.

Naredni meč Jugoslavija, više ne kraljevina već republika, igraće 9. maja 1946. u Pragu, kada će pobediti Čehoslovačku sa 2-0. Prvi naredni meč sa Nemcima već smo pomenuli, onaj u polufinalu fudbalskog turnira u Helsinkiju '52. (da ponovimo: pobedili smo 3-1; da dodamo: strelci za nas bili su Zvezdin Rajko Mitić u 3-em i 24-om te Partizanov Zlatko Čajkovski u 30-om minutu, dok je jedini gol za Nemce postigao Stolenverk u 12-om).

A inače, onaj pomenuti Dunavski kup koji je neke možda zaintrigirao, osmišljen je tako da se igra po dvostrukom Bergerovom sistemu, dakle, svako sa svakim, kod kuće i na strani, ali je u toj svojoj, koliko je nama poznato prvoj i jedinoj sezoni, prekinut zbog invazije Sila Osovine na Jugoslaviju. Igrali su ga samo Mađari, Rumuni i mi. Stanje na tabeli u trenutku kada je prekinut bilo je nepovoljno po nas: jedini smo imali četiri meča, jedan više od naših takmaca, a ipak smo bili na dnu bez i jedne pobede, sa tri remija i porazom.

(O. Š.)

Video: Davidovac o isključenju Petruševa

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • FANTOM

    8. jun 2018 | 11:34

    Doviđenja moja srećna JUGO, dobar dan ponižena Srbijo i moja tugo.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA