Ne može mu niko ništa, jači je od sudbine

Ako razmislimo o jednoj pesmi koju bi Novak Đoković mogao da naruči nakon svega što je danas doživeo i preživeo na terenu "Filip Šatrije" protiv Franciska Serundola u osmini finala Rolan Garosa, mogla bi to da bude samo jedna.

Ona čuvena od Mitra Mirića - "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine".

Preporučujemo

Jer baš tako je sve ovo izgledalo. Sudbina je htela da Novak osim Serundola danas dobije još jednu prepreku u vidu povrede kolena. Htela je da ponovo bude u nokdaunu.

Htela je, ali nije se ona pitala, nego Novak.

Prosto je neobjašnjivo kako je Đoković drugi put u razmaku od dva dana uspeo da se vrati iz nemogućeg. Prvo u tri sata ujutru, a danas u četvrtom setu gde je imao brejk zaostatka za Argentincem.

Samo on zna odgovor na ovo pitanje. Ili ne zna.

Ali nije to toliko ni bitno. Možda ovaj meč neće ući u istoriju Rolan Garosa i možda ga se navijači već sledeće godine neće mnogo ni sećati. Međutim, on predstavlja dokaz kolika je veličina Novaka Đokovića, koliko je njegovo srce i duša. U 38. godini života.

Provesti na terenu devet sati i osam minuta od poslednjih 47 sati i upisati dve pobede. Da li iko to može?

Može. Novak Đoković.

Ne može mu niko ništa, jači je od sudbine.

(Telegraf.rs)