Bog s ožiljkom

Sve je kao usporeni snimak... U ušima zujanje, u očima sjaj, u ustima samo uzdah. Pred sobom vidiš i prošlost i budućnost, a sadašnjost postade veća od oba. Loptica udara od tlo, diže šljaku van granica terena i smešta momenat u istoriju. Novak Đoković je, pred više od 15 hiljada delirično rastrojenih duša, postao bog tenisa.

Reci mi, sudbino, ko ti piše priču?

Preporučujemo

Pero ti od krvi, znoja, šljake i trave, svim bojama po papiru i betonu šaralo.

Samo pre godinu dana, pisala si tragedije, kako te sve navede na romantične tokove?

Znam te, pričo, znam te, sudbino, bio sam tu.

Znam te u svih 365 prošlih dana, moj ti je pogled svedok.

Znam te, sudbino, a tvoju priču ću ja ispričati, da te ogolim i predstavim svima.

Pa, kaže...

Prošle godine, ovaj isti dan je bio strašno bolan na poslovnom i sportskom planu. Praznina je užasno bila velika,  briga je bila još užasnija, a sve se činilo toliko trulo i uroćeno protiv bilo kakve ideje da se Novak vrati u Grend slem trku.

To je u stvari onaj crni deo sudbine. Prvo ćemo od njega krenuti da bi do ovog srećnog sekunda došli.

Ne samo da nije imao priliku da igra Australijan Open, već je bio deportovan iz Melburna, stavljen na stub srama kao da je uvredio skoro svakog kengura ponaosob.

Uz orkestriranu paljbu zapadne javnosti, Rafael Nadal je zasvirao svoje note i stigao do 21. Grend slem titule.

Znači, ne samo da ga je sudbina odvojila od bilo kakve prilike da učestvuje na svom najuspešnijem turniru, nego je njegovom najvećem rivalu ukazalo šansu da ode korak ispred njega.

To je bio onda jedan lančani efekat koji je doveo sve do toga da sada Nadal dolazi na svoje omiljeno takmičenje gde čeka Novaka prilično raštimovanog usled nedostatka zvaničnih mečeva.

Sudbina od crne postade još crnja - Španac u jednoj šizofrenoj i hostilnoj atmosferi Filip Šatrijea uspeva da savlada Đokovića, u ekstazi pruži korak ka tituli i u tom momentu napravi nešto što je ličilo na tačku.

Novak u mukama, Rafa u lovorikama.

A, šta ti je sudbina?

Pa, to da sam vam ovu hronologiju doveo do Novaka u mukama i Rafe u lovorikama, a da godinu dana kasnije vidimo Novaka u lovorikama i Rafu u mukama.

Ova klackalica je nemilordna kada naspram sebe imate nekoga ko ne prašta nepravdu.

Inat, osveta, tvrdoglavost... Šta god vam došlo na jezik, ma sve to je.

Ožiljci su tu, ali ih je nosio kao ordenje.

Nije smeo da omane na Vimbldonu?

I nije.

Da li bi osvojio US Open da su mu dozvolili ulazak u zemlju?

Vrlo verovatno.

Nije smeo da omane na ovogodišnjem Australijan Openu?

I nije.

Novak je izgubio od favorizovanog Alkaraza na ovom Rolan Garosu?

Ni to nije.

Ništa nije i sve jeste.

Ko ima glavu za to?

Juče Nadal u plusu dve, danas u minusu jednu uz to što mu Srbin slavi u njegovoj kući.

A, nije ni to problem toliki za Rafu, nego zato što se čini da je on na kraju puta, a ovaj čeka samo da mu se upali zeleno za novu raskrnicu.

Sve se očas okrenu, na glavu preokrenu i čusmo himnu Srbije usred Pariza.

Ta glad, taj momenat koji ne pušta.

Ide, kaže, novi Vimbldon.

Ako se Nadal povampiri i pokuša da osvoji Rolan Garos naredne sezone, valjalo bi njemu pred novu šljaku da se ode na +2 Grend slem titule.

Kako ovo zvuči, kao da pričamo o sličicama, a ne o trofejima na najvećim mogućim turnirima.

Pusti...

Ništa ne diraj...

Kao kada se u staro vreme nameštala satelitska antena.

Ništa ne pomeraj, sve je ovako kako valja.

Odlično se vidi slika i dobro se čuje ton, a program javlja da je Novak najbolji svih vremena.

Kaže, on to ne prihvata tako lako.

No, džaba što on ne prihvata i nežno gladi velike šampione koji su manji šampioni od njega.

Kad hoda kao patka, leti kao patka, pliva kao patka, onda je to zasigurno patka.

Iz ove šljake izrasla je najlepša ruža.

Čula se i najlepša himna, a i čulo se ime Srbije.

Tako je zaključio govor.

- "Srbija!".

Ne odriče se pravca.

Kiša pljušti u Parizu...

Gromovi kuju nebo.

Bog priredio šou za boga tenisa.

Ovde jedan mirno spava dok drugi mira ni sna nema.

(Telegraf.rs)