Priče sa Rolan Garosa (3): Koje je to pitanje Đoković postavio novinarima i zašto vetrovi Senom šaraju?

Do kompleksa i sa kompleksa Rolan Garosa se isključivo vraćam i dolazim pešice. Prvo što moram da reduciram kilažu, a drugo jer sam se navukao na onaj brojač koraka i veseli me svaki put kada vidim da sam prilično iskoračao svoje. Nije mi blizu, ali nije mi ni teško jer sam u koraku već od početka Rima koji je prethodio Parizu. No, eto, prošao je i prvi dan Rolan Garosa uz neke jako zanimljive momente.

D'Isi, kako mi se zove kvart u kojem sam odseo, na nekih je 35 minuta hoda do Molitora, hotela koji je ekskluzivni graničar Rolan Garosa. Kada uđete u njegovu senku, na ulazu ste za minut.

Preporučujemo

Na tom putu prelazim most na Seni i interesantno mi je što je zbog samog dizajna građevine vetar nekako isprekidan i taktičan.

Pre svega, konstantno duva i prirodni je erkondišn, ali taj tempo koji je jako čudno objasniti je nešto što sam sada, već za ova tri dana obitavanja zapamtio.

Dalje su to standardne ulice koje su svojstvene samom Parizu, a onda dolazite i do Parka prinčeva koji je poveznica svega već gorenavedenog.

Kada se već stigne, ima se i posla. A, sada već ustaljeni momenat početka Grend slema je jasan, zna se da će biti trke i frke.

E, tu upada Novak Đoković.

Njegova konferencija je bila prilično posećena, a kada krenu pitanja na srpskom, pokupi se strana družina kao na znak i svi krenu napolje.

Nekada to izgleda prilično trulo, ali u isto vreme ih razumem i blago osuđujem. Nije kulturno, ali je normalno. Ne znam, ne znam šta da kažem.

Nakon serije pitanja, poslednjeg brifinga pred samo takmičenje i juriš na titulu, zaputili smo se na svoja mesta iz konferencijske sale.

Neko ko ima skoro svakodnevnu priliku da bude u istoj prostoriji sa Novakom, upoznat sam sa njegovim neposrednim i prijateljskim ponašanjem sa novinarima (ali i sa svim ostalim ljudima).

U momentu zaključivanja teksta, proviri glava pokraj "srpskog kvarta" u medijskom centru.

- Kako vi sve to tako brzo kucate? Je l' se to uči u školi? Ne, to mi je uvek bilo fascinantno - okrenusmo se svi, kad Novak nasmejan stoji pokraj nas.

Tu priča i objašnjavanja, šale na račun našeg napornog rada.

Posle ćaskanja, organizatori ga povlače sa sobom i on nas pozdravlja uz otpozdrav "srećno dalje".

Nije tajna da je najveći naš adut i nije tajna da se prisustvuje istoriji.

U prilici smo da neposredno i opušteno proćaskamo sa čovekom koji će sutra i svakim drugim danom biti propraćen od strane sveta zbog svog istorijskog zadatka.

Osim njega, tu je još šest srpskih musketara, ali od danas već njih pet, jer jedan nije uspeo dalje.

Laslo Đere je, čini se, u jednom momentu imao sve u svojim rukama protiv Andreja Rubljova.

Takav momenat je bio jasan na 1:1 u setovima, na 2:0 u gemovima za njega, ali se sve raspršilo iznad Suzan Lenglena.

Kako i ne bi bio potišten i razočaran na konferenciji. Nekako, kao da zna odgovore, ali ih ne daje. Kao da ih zna, ali da su mu nedovoljno jasni.

Malo i nema sreće sa tim žrebom na velikim takmičenjima, a i nema sreće u pojedinim susretima gde je u jednom momentu vidno bolji.

Ostaje mu samo da iznova i iznova pokušava da reši rebus, kvalitet uvek pokaže, ako ne tokom čitavog, onda makar u fragmentima meča.

Da...

Eto, prošao je i prvi dan Rolan Garosa, videli smo samo Lacija, a već sutra će četiri predstavnika Srbije na teren.

Ukupno sa Novakom.

Tek se čeka bura, tek će se podići prašina iznad Rolan Garosa.

(Telegraf.rs)