Telegraf u Parizu (8): Nije fer

Naravno. Naravno da će da bude razočaran nakon što je izgubio od najvećeg rivala, a ja sam više bio razočaran svim ostalim akterima i prisutnima na Šatrijeu. Protivnik nije bio fer, publika nije bila fer, malo ko je i bio fer u ovoj zemlji konfuzije čudnijoj nego u pesmi Fila Kolinsa i njegovog Dženezisa.

Fer prvo nije bilo od inostranih medija koji su stvarili prividnu situaciju da Novaku više odgovara noćni termin, da se to Nadalu nikako ne dopada. To je, kao, neka velika prednost koja je od krucijalne važnosti.

Sapletoše se jedni preko drugih samo da to bude popust kod krčmara, kao da je lično Đoković tražio to vreme za igru. Kome odgovara da se igra do skoro dva posle ponoći?

Fer drugo nije bilo od samog Nadala koji je koristio svaku priliku da isplače reku zbog svoje stalno prisutne povrede. Ispade na kraju da je do polufinala došao povređen, da je i u takvom stanju svakoga pobedio, pa i Novaka.

Ponovo još jedna psihološka igrica, nimalo simpatična i emotivno ucenjivačka. Do juče ne može da hoda, od danas bije iz forhenda kao grom samog Zevsa. Kreće se po terenu kao Fleš, stiže da se namesti na svaku lopticu.

Kako? Čudo, to je valjda odgovor na "kako".

Treće nefer ide ponovo na račun Rafe, a po sredi je sama priča da bi ovo mogao da mu bude poslednji Rolan Garos. Još jedna mantra, još jedan emotivni trik da publika ponovo zaželi trofej u njegovim rukama.

Sama publika je četvrta stavka nefera. Neverovatno da 95 odsto gledaoca nema u sebi nimalo želje da i produži meč, već isključivo upada u delirijum kada Nadal vodi ili se vraća.

Slave greške Novaka, zvižde na ispravne odluke, pokazuju znake jedne mase kojoj sigurno nije mesto pokraj teniskih terena. Jako čudno ponašanje, za mene skroz otrovno.

Izgleda da cilj zaista ne bira sredstva. Otrov se uvukao, deluje, zahvata polako čitav krvotok. Ovde ćemo svi, izgleda, morati da se pomirimo sa činjenicom da su neki uspeli nagovoriti običan zapadni plebs da je Novak loš momak.

To je ta peta nefer stvar. Nije samo da se navija za Nadala, nego se navija protiv Đokovića. Nimalo prijatno za videti, a još neprijatnije za čuti i prisustvovati.

Zaista bi bilo dobro za svakog Srbina da makar jednom dođe na takav meč. Da oseti koliko bezrazložno neko ne želi da ti ukaže minimum respekta. Agresivno nepoštovanje i bez biranja sredstava.

Pored svih tih nefer stvari, svet ide dalje. Nadal ide ka svojoj 22. Grend slem tituli, cilj je dostignut sa raznim mutnim sredstvima.

Nema zavere. Ovo su čiste činjenice. Niko ne traži ovde ništa više od ukusa za normalno, pa sve i da ne bude objektivno.

Pretrpeće se i jaka subjektivnost, ali svim ovim malim smicalicama i malim nefer stvarima sagrađena je velika promena.

Dok govorimo da nije bitno što pišu neki zapadni mediji, dok kažemo da nema veze što Nadal igra psihološke igre na više polja, dok publika otvoreno pokazuje netrpeljivost prema najboljema svetu - najbolji na svetu neće biti više najbolji na svetu.

Sve je to kulminiralo u Parizu. Ne samo što će pasti na treću poziciju rang liste zbog raznih okolnosti na koje ne može da utiče, već što bi mogao da gleda u leđa Špancu na -2 Grend slem trofeja.

Nisu mu dopustili da igra Australijan Open, na Rolan Garosu vidimo šta vidimo, na Vimbldonu nema bodova od kojih 2000 pripadaju njemu i biće kao rukom odnešeni...

Kada bi svi bili fer...

Definitivno, u ovakvom svetu nikada nećemo saznati.

Šljaka se sa patika i nekako skine, a mrlja sa obraza teško.

Pobedio je bolji, kaže Novak.

Ako on tako kaže, neka tako bude.

Mada, Novak je uvek bio fer.

(Telegraf.rs)