Obišli smo Bosansku piramidu Sunca: Ovde Novak meditira i sakuplja energiju za tenisku istoriju

Upeklo majsko sunce, a mi se uputili u Visoko, mestašce ušuškano između Sarajeva i Zenice. Pravac na Bosansku piramidu Sunca, u avanturu koju praktikuje i najbolji teniser današnjice Novak Đoković.

O tome, da se baš u srcu Balkana nalazi piramida, čulo se tek nedavno. Upravo je Novak bio gost dr Semira Osmanagića, pronalazača i arheologa, sa kojim je poslednje dve godine, tokom svojih 5 poseta, razvio veliko prijateljstvo, i upustio se u svoju ličnu potragu za mirom i preko potrebnom dodatnom energijom.

Dok prolazimo tablu "Visoko", razgovaramo između sebe. Velikih očekivanja nemamo, kao ni jasan stav o tome šta ćemo tačno zateći i saznati.

- Za mene su piramide one u Egiptu i Meksiku, al ko će ga znati... - razmišljam onako, za sebe. Svi se saglašavamo da "treba videti". Ionako je dan u Sarajevu suviše vreo i trebalo bi ga iskoristiti na pravi način. Odmah zaključujemo da su ljudi ovde blagi. Dan je mek, a "raja" izmilela na ulice, svaki svojim poslom, a sve to ne odaje utisak avanture i "mira" koji nam je obećan pre nego smo se ovde uputili.

Ipak, uz pomoć putokaza, i opštu pomoć meštana, praćeni mirisom sveže pečene kafe, baklava i "janjetine", izađosmo iz gužve, a prvo skretanje ispred nas, ukazalo je uspon koji se ne savladava tako lako ni terenskim kolima. Piramida! Malo četvorotočkašem, a mnogo pešice, započeo je uspon ka mestu na kojem je jedan od najboljih sportista današnjice boravio, meditirao i zaista uživao. Posebno u pogledu na "pola Bosne", kako su nam kasnije objasnili.

Bilo da ste skeptik ili "verujući", kako se često ljudi danas dele na pomen bilo čega drugačijeg, ne možete da ostanete ravnodušni. Pogled je sve bolji, lakše se diše, a gradski haos, menja zvuk čiste prirode.

Kako nam je Semir kasnije objasnio, Novak je upravo na piramidi Sunca pronašo mesto idealno za meditaciju koju inače upražnjava. Tako, dok se penjemo pedantno sređenim drvoredom vidimo fotografije Novaka na kamenim blokovima kako potpuno mirno, zatvorenih očiju sedi i obavlja svoj lični ritual.

Naravno, jedan je Novak, i sigurno zna šta valja. U šali, diskutujemo da možemo da pokušamo da upijemo malo te "pozitive", doduše ispod nekog drveta jer je pretoplo, stepenika je mnogo, a kamena i blokova nigde. Ljubazni vodič nam objašnjava šta nas ipak očekuje, govori o istoriji, pretpostavkama, misteriji, a naravno i o Novaku. Saznajemo da je najbolji teniser sveta tu uvek dobrodošao, kao i da meditira na nekoliko mesta koja važe za "izvor pozitivne energije" koji, u svakom smislu, utiče pozitivno na duh i telo.

- Geološka sondažna bušenja, arheološke sonde, laboratorijska analiza, počinju 2005. godine i u periodu posle toga kada dr Semir Osmanagić dolazi ovde. Započinjemo sa iskopavanjima, ovo je bila oblast gde smo nekoliko sondi otvorili. Jedan metar ispod nanosa zemlje nailazimo na struktutu. Metar nanosa zemlje, trava, vegetacija, ali ispod, građevinska struktura. Novak i Semir su sedeli na blokovima, kvadratnim blokovima 4.5x4.5, 32 tone. Analizirali smo ovaj materijal, reč je o veštačkom betonu, mnogo boljem nego naš - objašnjava ljubazni vodič.

I zaista, nailazimo na betonske blokove koji se probijaju ispod naslaga zemlje, trave i vegetacije. Idealni su za predah i razgovor sa "samim sobom", u našem slučaju i za odmor. Na opšte iznenađenje, gužva. Umesto Novaka, grupica iz Hrvatske meditira. Dve dame i gospodin  iz Zagreba, jedna iz Dubrovnika. Objašnjavaju nam da ovde pronalaze mir, da se dobro osećaju svaki put kada dođu, i da "postoji nešto", da li je autosugestija, pozitivna energija ili nešto "treće", precizan odgovor nemaju.

Dodaju da rado posećuju i Srbiju i Beograd, da se nekada lepo živelo i saglasni su da bi voleli da upoznaju Novaka, jer: "...u njemu prepoznaju iskrenost, dobrodu i ljudskost na koju često zaboravljamo".

Penjemo se dalje i dolazimo do krajnje tačke, do koje se može. Vodič pojašnjava da su na nekoliko mesta pronađeni betonski blokovi, koji nisu nastali prirodnim putem, jer, suviše su teški, čvrsti i precizno sečeni. O čemu je tačno  reč, samo može da se pretpostavi. Glvni utisak su mir i priroda koja podseća koliko smo se od nje udaljili i koliko često o njoj ne razmišljamo. Utisak i tema za razmišljanje koju smo poneli sa sobom kada smo krenuli ka tunelima "Ravne" gde nas je strpljivo čekao Semir, spreman da nas uvede u tajnovite hodnike. O njima, ali i o priči o zemljiv, vazduhu i vodi, misteriji i avanturi u koju smo se upustili, čitaćete narednih dana.

(Saša G.)