Telegraf u Parizu (5): Smejem se, smejem se, smejem se...

Nikad manju čašu vode uz kafu nisam dobio u ovom životu punom tuge i radosti. Konobar je bio krajnje dobar čovek, shvatio je da za stolom u ćošku ima ogromni sunđer u vidu mene, pa mu nije bilo teško da me dopuni nekoliko puta. Zaista mala čaša. Kad sam je ugledao na stolu, prvo sam je pomirisao. Pomislio sam da je rakija. 

Bonžur-bonžur gospodo, evo torbe na pregled, pa da se radi. Žurio sam na razgovor sa Felisijanom Lopezom, a čovek iz sekjuritija mi je toliko zagledao ranac da sam i sam sebi postao sumnjiv. No, dobro. Stigao sam na sve što sam želeo, nema potrebe da dramim.

Preporučujemo

Najveća nelagoda koja se ukazuje prve nedelje Rolan Garosa (ili bilo kojeg drugog Grend slema) jeste da vam dva igrača, koje želite da pogledate, igraju u isto vreme na različitim lokacijama u kompleksu. Za nas, to su danas bili Laslo Đere i Miomir Kecmanović, dva srpska predstavnika koja su dobro igrala, ali jedan je na kraju otišao dalje.

Ko pogleda rezultat Lacija, pomisli da sam lud. Jeste, dobro je igrao. Verovali ili ne, većinu poena u susretu je on kreirao i napadao, bio odlučniji, ali sve to je padalo u vodu sa poslednjim udarcem koji je završavao ili 10 centimetra ispod mreže ili 10 centimetara iznad osnovne linije.

To je bila grehota, jer tako fino izgrađene situacije odu u bezdan, a rezultatski ispadne da je Medvedev dominantan. Sam Rus nimalo nije bio zadovoljan svojom igrom, bio je i on svestan da ga je neodlučnost protivnika i provela do treće runde.

Srpsko-ruski dvojac je makar pet gemova plesao po 10 minuta između brejk lopte, izjednačenja i gem lopte. Znoj i sarkastični smeh ukazuju se kada poen i gem već vidiš, ali se loptica zakuca u mrežu. "Ooooooo" - samo se odbije od sve strane Filip Šatrijea. Nekad ni ta neizvesnost nije zanimljiva, više je mučna.

Kako objasniti jednom čoveku da je igrač izgubio 3:0 u setovima, a da je u makar pola razmena imao inicijativu? Ne možeš. Bolji pobeđuje. Pa, šta ako je inicijativu? Što je nije pretvorio u nešto opipljivo?

Eto, tako.

Kod Miše nije bilo toliko muke. Već je izgradio taj pobednički mentalitet, preokret u pozitivu je uvek opcija i treće kolo Grend slema polako postaje navika. Čini se da će tu naviku brzo prerasti.

Aleksandar Bublik je preko puta Miše ponovo pravio šou. U poslednjim gemovima je izgledao kao totalni rekreativac. Na kraju su se njih dvojica pošteno ismejali na mreži. Kaže Srbin da je Kazahstanac presmešan i da je duhovit.

Smeh je zdrav, pogotovo kad proističe iz zdrave šale ili uspeha. Ne bih ga smatrao dobrim za zdravlje baš kada gledam kako se Laslo muči. To je više kratko izduvavanje na nozdrve i nervoza, smešak neprijatni je bolji opis.

Dve vrste smeha, dva ishoda, dva puta i dve smelosti i determinacije.

Srpska četa sve je manja, ali srpskog smeha je još ostalo.

Nadamo se da će ga biti i na dodeli pehara.

(Telegraf.rs)