Zvali su ga "Monstrum iz Sibira": Ivan je bio jedan od najjačih ljudi koji su ikad živeli
Postoje ljudi toliko strašni i veličanstveni, da se o njima pričaju legende, i pričaće se još vekovima. Legende, u kojima ništa nije izmišljeno.
Da je neko slučajno prolazio kroz selo Sliznjovo, u Sibiru, tamo negde 70-tih godina prošlog veka, mogao je da vidi pravo čudo. Čovek, ili bolje reći super-čovek, koji je svakog dana trčao 50 kilometara od Sliznjova do Krasnojarska, da bi se tamo peo po 15 puta uzastopno uz konopac, radio 120 sklekova odjednom, a onda trčao 100 metara sprint - za 11 sekundi.
Preporučujemo
Ogromna tragedija: Umro trostruki olimpijski šampion u 49. godini
Šahovski meč Fišer-Spaski bio je svetski šok: Gazda Jezda ga "izvukao" iz istorije i usred embarga doveo u SRJ
Ivan Sergejevič Jarigin bio je sovjetski i ruski rvač slobodnim stilom, u najtežoj kategoriji. Sedamdesetih godina Između 1970. i 1980. osvojio je sve što se može osvojiti. Jarigin je bio olimpijski šampion 1972. i 1976. godine, i postao je prvi rvač koji je prošao olimpijsko takmičenje sa svim pobedama tušem i bez kaznenih bodova. Bio je svetski prvak 1973. godine, petostruki pobednik Svetskog kupa, nikada nije izgubio nijednu borbu na ovom takmičenju i bio je evropski prvak 1972, 1975. i 1976. godine.
Nakon povlačenja 1980. godine, vodio je sovjetski tim u rvanju slobodnim stilom od 1982. do 1992. i Rusku rvačku federaciju od 1993. do svoje prerane smrti u saobraćajnoj nesreći 1997. godine. U njegovu čast se u Krasnojarsku svake godine održava jedan od najprestižnijih turnira na svetu - Zlatni Gran Pri turnir Ivana Jarigina.
Odrastanje u Sibiru
Ivan je rođen kao šesto dete, u porodici sa desetoro braće i sestara. Od malih nogu pomagao je ocu u kovačnici.
Kao što to često biva sa velikim šampionima, Ivan je u slobodnu borbu dospeo slučajno. U rodnom selu Siza, još kao dete, često je igrao fudbal sa komšijskom decom. Bio je krupan i fizički nadaren dečak, pa mu je uloga golmana savršeno odgovarala. Fudbalom je nastavio da se bavi i u Abakanu, gde se preselio nakon završetka škole da bi učio za vozača. Na jednoj utakmici lokalnog mesokombinata primetio ga je direktor škole rvanja, Vladimir Čarkov. On je odmah prepoznao izuzetan potencijal mladića i dugo ga nagovarao da dođe na probni trening.
Jargin se odmah zaljubio u slobodnu borbu i ostavio fudbal. Međutim, nakon završetka školovanja, rekao je Čarkovu da se vraća u rodno selo da bi pomogao ocu na imanju. Izgledalo je da od velike karijere neće biti ništa, ali se sudbina ponovo umešala. Ivana su pozvali u vojsku, gde ga je primetio trener Dmitrij Mindijašvili. On je uspeo da dogovori da Jargin ostane u vojnoj jedinici u Krasnojarsku, umesto da bude poslat na Daleki istok. U vojsci je postao šampion Oružanih snaga SSSR-a u sambou, a nakon demobilizacije odlučio je da nastavi sa slobodnom borbom.
Onda su stvari krenule same od sebe. Sa 20 godina, samo dve godine nakon što je počeo da trenira s Mindijašvilijem, osvojio je juniorsko prvenstvo SSSR-a, a sa 22 godine – prvenstvo zemlje. Bilo je jasno da je Jargin jedan od favorita za odlazak na Olimpijske igre u Minhenu. Sve je išlo kako treba, ali je na Spartakijadi naroda SSSR-a izgubio od iskusnog Vladimira Guljutkina, dvostrukog evropskog prvaka. Posle tog meča, mišljenja o tome ko treba da ide na Igre bila su podeljena. Ipak, Jargin je pobedio u svim narednim borbama i izborio svoje mesto na Olimpijadi.
"On je mogao sve!"
„On je mogao sve“, s divljenjem je govorio njegov trener Mindijašvili. „Koordinacija i refleksi su mu bili neverovatni! Bio je golman! Kada bih ga stavio da trči s lakšim borcima, on bi ih pretrčao. Vanja je oduševljavao stabilnošću i hladnokrvnošću u teškim situacijama. Na treninzima se davao potpuno – jednom je jedan bacilački zahvat izveo 137 puta uzastopno!“
Na Olimpijadi 1972. Jargin je učinio nešto neverovatno! Ne samo da je bez problema pobedio sve protivnike pre isteka regularnog vremena, već je ukupno trajanje svih njegovih sedam borbi iznosilo samo 7 minuta i 20 sekundi. Poređenja radi, jedna borba na tim Igrama mogla je da traje do devet minuta! Ovaj fenomenalni rekord niko nije uspeo da obori već 50 godina!
Tako brze pobede Jargin je postizao zahvaljujući posebnoj tehnici obaranja protivnika na lopatice. Zbog snage i moći kojom je to radio, prozvali su ga „Ivan Grozni“.
Godine 1973, nakon osvajanja svetskog prvenstva, Jargin je postao jedini rvač u istoriji koji je oborio sve svoje protivnike na lopatice na tri najprestižnija takmičenja zaredom (EP-1972, OI-1972, SP-1973). A onda je Ivan Grozni šokirao svet najavivši povlačenje iz borbe. Neki su to povezivali s privremenim padom forme.
"Trenirao sam po svom, seljački!"
Jargin se vratio kući, gde je, kako se priča, radio kao drvoseča. Paralelno s tim, pokušavao je da se vrati u formu kroz iscrpljujuće treninge. Trčao je 50 km dnevno od Krasnojarska do sela Sliznjovo, radio 120 sklekova i penjao se 15 puta uzastopno uz konopac. Takođe je trenirao brzinu i eksplozivnost, trčeći 100 metara za 11 sekundi.
„Trenirao sam na selu svakog dana – po svom, seljački. Isekao sam drva za tri zime unapred“, govorio je Jargin.
Godine 1974. Ivan se vratio i učinio to trijumfalno. Ponovo je osvojio prvenstvo SSSR-a i kvalifikovao se za Olimpijadu. U Kanadi je osvojio još jedno zlato, ali ovoga puta nije bilo lako – nastupao je sa dva slomljena rebra. Pobeda 1976. donela mu je titulu prvog rvača koji je prošao sve olimpijske borbe bez izgubljenih poena i kaznenih poena.
Jargin je planirao da se bori i za mesto na Olimpijadi 1980, ali se ubrzo povukao, ustupivši mesto mladom Ilji Mateu.
Velika čast i smrt
„Nekada su se mene plašili, a sada s oprezom čekam borbu s Mateom“, govorio je Jargin. „Spolja izgleda sasvim obično, nema ogromne mišiće, hoda opušteno, stiska ruku mlako. Ali to je varka. Na strunjači je poput čelične opruge, s vrhunskom tehnikom.“
Pruživši šansu mlađima, Jargin nije pogrešio – upravo je Mate osvojio zlato u Moskvi.
Ubrzo nakon toga, 33-godišnji Jargin postao je trener reprezentacije SSSR-a. Dok je bio na čelu tima, sovjetski rvači osvojili su sedam olimpijskih zlata. Nakon raspada SSSR-a, postao je predsednik Ruske federacije rvanja i vodio je sve do smrti.
Godine 1997. zahvaljujući njegovim naporima, svetsko prvenstvo u slobodnoj borbi održano je u Krasnojarsku, a ruski rvači su osvojili četiri medalje, uključujući dve zlatne.
Predsednik FILA Milan Ercegan video je Jargina kao svog naslednika na čelu svetskog rvanja.
Ali sudbina je imala druge planove. Te 1997. godine, dok se vraćao iz Mahačkale s turnira u čast prijatelja Alija Alijeva, automobil u kojem je putovao sudario se s kamionom. Ivan Jarigin je preminuo u bolnici u 48. godini, ostavivši za sobom neizbrisivo nasleđe u svetu rvanja.
(Telegraf.rs/Championat.com)
Povezane vesti
Rusi ponudil SAD da obnove redovne avio-linije: Realnost ili nemoguća misija?
Ko je Putinov prijatelj čiji bi tajni dogovor sa SAD mogao da baci Evropu na kolena?
Trampov potpredsednik došao sa decom i suprugom na skijanje, zatekao haos: Svi posebno ljuti zbog ove stvari
<% post.title %>
Naređenje američkoj sajber komandi: Obustavite operacije protiv Rusije. Potez novog ministra
Video: Čovek zvani "eksperiment": O nadljudskoj snazi Aleksandra Kareljina i dan-danas se pričaju legende
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
