Ćerka čuvenog novinara je poznata sportistkinja, ali i kida na fakultetu: "Od mog sporta ne mogu da živim"

Hrvatski novinar Neven Cvijanović, koji radi za Sport klub kao dopisnik iz Londona, odakle se često uključuje i javlja kada su neka dešavanja u Londonu, poput Vimbldona i nekada ranije Premijer lige, gde je često radio intervjue sa mnogim fudbalskim legendama, ima ćerku koja je poznata sportistkinja.

U pitanju je Hana Cvijanović, koja je čak šest puta bila prvakinja Hrvatske u umetničkom klizanju, a takođe studira i Fakultet političkih nauka, gde je tri puta bila dobitnica dekanove nagrade.

Preporučujemo

Hana je prvi put stala na led sa šest godina, ali kaže da je to zapravo i kasan start za nju, što je ispričala za Večernji.

- Klizanje je sport u kojem se sa treninzima počinje jako rano, tako da je ovaj moj početak zapravo bio već prilično kasan. Počela sam sa školom klizanja, što znači da ne treniraš u klubu, već si na ledu dva-tri puta nedeljno da naučiš da klizaš. Tamo me zapravo primetila moja trenerica Ivana Jakupčević Marinković, koja me i danas trenira. U početku je bilo veoma nezgodno jer su termini treninga bili u nezgodno vreme, a moji roditelji tada nisu mogli da me vode zbog posla. Međutim, jednom prilikom se poklopilo da me na tu školu klizanja odvede mamina prijateljica, porodična prijateljica, koja mi je stvarno kao porodica. Pošto nije radila, rekla je da će me ona voditi na treninge. I tako je sve počelo.

Pokušala je i sa gimnastikom, ali je na kraju ostala verna klizanju, iako je svesna da od ovog sporta ne može da se živi.

- Ne znam. Ne mogu da kažem tačan trenutak kada sam shvatila da je klizanje ono što želim. Na primer, pokušavala sam nekoliko puta ranije i sa gimnastikom i sa još nekim sportovima. Ali uvek sam nalazila izgovore zašto mi se nešto ne sviđa. Sa klizanjem nikada nisam imala potrebu da tražim izgovore, iako su ljudi u mom okruženju govorili da će me "želja za klizanjem proći do Božića". Nije me prošla ni do Božića 15 godina kasnije - objasnila je ona, a zatim i pojasnila zašto se vratila u Hrvatsku, iako je trenirala i u Americi i Rusiji, gde je umetničko klizanje mnogo razvijenije.

- Jesam, naravno, ostala sam tu. Akademska karijera mi je takođe veoma važna, jer klizanje nije sport od kojeg se može živeti. To je sport u kojem se uvek može desiti neka povreda i nikada ne znam šta me čeka. Od malena znam da je škola na prvom mestu i pravilo je bilo jasno – ako ne ideš u školu, ne ideš ni na trening. Ako si bolestan za školu, onda ne možeš ni na trening. Oduvek sam često bila na takmičenjima, pripremama i sve sam morala da nadoknađujem. Veče nakon takmičenja odlazila bih kod drugarice po svesku da prepišem sve što se tog dana radilo u školi i slične stvari. U srednjoj školi, pohađala sam Sportsku gimnaziju, i taj period je bio prilično turbulentan, i zbog korone i svih onih štrajkova. Treća i četvrta godina srednje škole bile su takve da smo više vremena proveli na online nastavi nego u učionicama, ali profesori su mi zaista izlazili u susret - zaključila je Hana.

(Telegraf.rs)