Staša Gejo završila karijeru sa 27 godina: "Neću više da budem deo ovog cirkusa"

Srpska reprezentativka u sportskom penjanju, Staša Gejo, odlučila je da se povuče i da stavi tačku na karjeru kada je ovaj sport u pitanju. Ona je ostala misteriozna i nije do kraja otkrila šta se tačno dogodilo, ali je istakla da se desilo nešto zbog čega se osetila nepoželjno i skrajnuto, te da se tako nešto dogodilo dva puta, oba puta pred dva najveća kvalifikaciona ciklusa za Olimpijske igre.

Istakla je da je imala i veliku podršku porodice, prijatelja, države, saveza, kao i Olimpijskog komiteta Srbije i sponzora, ali da takmičarsko penjanje ide sve dalje u svojim zahtevima i da više nije dovoljno ono što je bilo dovoljno ranije.

Preporučujemo

Na kraju je u emotivnoj objavi istakla da za nju penjački život nije gotov, ali da će se ubuduće fokusirati na penjanje u prirodi.

U nastavku pročitajte njenu objavu u kojoj je najavila kraj karijere kada je u pitanju sportsko penjanje.

- Hvala vam na ogromnoj podršci na poslednjoj objavi! Vi ste neverovatni

- Još jedna stvar koja otežava nastavak je podrška. Otišla sam iz svoje zemlje kada sam imala 16 godina i od tada živim odvojeno od svojih roditelja. Svoju akademsku i sportsku karijeru gradila sam u stranim zemljama. Uvek sam bila toplo dočekana u penjačkim timovima, trenirala, učila i rasla zajedno sa drugim penjačima. Napredovala sam, osećala se podržano i imala sam osećaj da imam tim.

- A onda se uvek dogodi nešto što mi je nepoznato, nešto zbog čega budem skrajnuta i ponovo se osećam nepoželjno i strano. Tada moram da nastavim dalje i pronađem novo okruženje koje bi moglo biti malo prijatnije. I tako u krug.

Kada se tako nešto dogodi pred dva najveća kvalifikaciona turnira za Olimpijske igre, to nije ni lepo ni lako za nositi se s tim.

- Oduvek sam bila pomalo ljubomorna na velike timove koji imaju više trenera, fizioterapeute na raspolaganju, ogromne sale samo za sebe, nove rute svake dve do tri nedelje. Potpunu posvećenost sportistima…

- Imala sam podršku bez koje nikada ne bih bila ni blizu nivoa na kojem sam sada. Imam svoje roditelje, svoju porodicu i prijatelje, koji su jedini ljudi koji su me uvek podržavali 1000%. Sarađivala sam i sa nekim trenerima sa strane, ali to je bilo samo delimično ono što mi je zaista bilo potrebno i što sam verovatno zaslužila. Bili su ili predaleko, sa ograničenom dostupnošću ili su imali druge prioritete. Tako da bi sve funkcionisalo određeni vremenski period, a onda više ne. Ali sam ipak veoma zahvalna tim ljudima!

- Imala sam neverovatnu podršku od strane moje države, mog saveza i Olimpijskog komiteta Srbije i ne mogu ni da izrazim svoju zahvalnost prema tim institucijama. Oni su mi pomogli da mogu da živim normalno od ovog sporta.

- I na kraju, imala sam svoje drage sponzore koji su me pratili dugi niz godina i obezbeđivali mi najbolju opremu.

- Ali čini se da takmičarsko penjanje ide mnogo dalje u svojim zahtevima i da ono što je ranije bilo "dovoljno" više nije dovoljno, bilo za pojedinca ili tim.

Moj penjački život nije gotov. Samo više ne želim da budem deo ovog cirkusa. Možda se vratim na neko takmičenje, ali moj puni fokus sada je na penjanju u prirodi i penjanju za sebe. Želim da otkrivam nova mesta, upoznajem ljude i jednostavno – da se penjem.

(Telegraf.rs)