Драго ми је да се Матеј Мандић осећа добро после свега што се десило и искрено му желим брз повратак међу стативе.... Прејако је ово у наслову вести да он прети Косу, нисам тако нешто закључио прочитавши целокупну информацију.... Велика је штета и несрећа што се уопште тако нешто десило између двојице младих људи, заиста велика непријатност која би могла озбиљно утицати на наставак каријере обојице спортиста, са могућим рђавим исходом... А рукомет је њихова љубав и, на том нивоу где су они и основни извор егзистенције. Зато сматрам да би требало исказати сталоженост, мудрост и смисао за неку врст толеранције. Схватам да ће надлежни органи Републике Хрватске приљежно радити овај правни случај уз све евентуалне консеквенце по Милоша Коса којем, дубоко сам уверен, ни мало није лако у овој ситуацији. Он је млад човек, никада није био насилан и поступио је импулсивно и прекомерно у критичном моменту.... Сигуран сам да се каје и да је научио горку лекцију коју никад неће заборавити. Иако не знам каква је атмосфера у спортском колективу, усудио бих се да младим људима предложим помирење и стрпљење у грађењу њиховог будућег веома осетљивог односа јер је то од изузетне важности из више разлога... Једнако тврдим: Милош Кос заслужује да му се да шанса да покаже да то што се догодило није његова стварна природа већ последица прекомерног адреналина и жеље за победом свог клуба. Треба му пружити шансу јер му је каријера у опасности, а он, као крајње честит младић, није заслужио да се толика невоља сурва на његова млада плећа.... Као искусан човек, саветујем обојици играча: помирите се, искажите сопствену људску величину и олакшајте надлежним органима да на хуман и опортун начин приведу овај случај у “мирне воде”... Треба бити велики и у праштању и мислити на будућност која је неизвесна уколико је желимо закомпликовати...
Сл.Ђ.Бијелић
Драго ми је да се Матеј Мандић осећа добро после свега што се десило и искрено му желим брз повратак међу стативе.... Прејако је ово у наслову вести да он прети Косу, нисам тако нешто закључио прочитавши целокупну информацију.... Велика је штета и несрећа што се уопште тако нешто десило између двојице младих људи, заиста велика непријатност која би могла озбиљно утицати на наставак каријере обојице спортиста, са могућим рђавим исходом... А рукомет је њихова љубав и, на том нивоу где су они и основни извор егзистенције. Зато сматрам да би требало исказати сталоженост, мудрост и смисао за неку врст толеранције. Схватам да ће надлежни органи Републике Хрватске приљежно радити овај правни случај уз све евентуалне консеквенце по Милоша Коса којем, дубоко сам уверен, ни мало није лако у овој ситуацији. Он је млад човек, никада није био насилан и поступио је импулсивно и прекомерно у критичном моменту.... Сигуран сам да се каје и да је научио горку лекцију коју никад неће заборавити. Иако не знам каква је атмосфера у спортском колективу, усудио бих се да младим људима предложим помирење и стрпљење у грађењу њиховог будућег веома осетљивог односа јер је то од изузетне важности из више разлога... Једнако тврдим: Милош Кос заслужује да му се да шанса да покаже да то што се догодило није његова стварна природа већ последица прекомерног адреналина и жеље за победом свог клуба. Треба му пружити шансу јер му је каријера у опасности, а он, као крајње честит младић, није заслужио да се толика невоља сурва на његова млада плећа.... Као искусан човек, саветујем обојици играча: помирите се, искажите сопствену људску величину и олакшајте надлежним органима да на хуман и опортун начин приведу овај случај у “мирне воде”... Треба бити велики и у праштању и мислити на будућност која је неизвесна уколико је желимо закомпликовати...
Podelite komentar