Samo ovih 5 sportova nisu propustili nijedne Olimpijske igre do sada: Nema šanse da pogodite svih pet!
Spisak olimpijskih sportova se značajno menjao tokom istorije modernih Igara, od 1896. i onih koje su se održale na jedinom mestu na kojem je bilo logično da se održe (Grčka, Atina), do ovih predstojećih koje će se održati u Parizu.
Postoji pravilo u Olimpijskoj povelji koje kaže da za svaku ediciju Igara, spisak sportova mora biti utvrđen na sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta ne kasnije od sedam godina pre održavanja te edicije Igara.
Sve do 1920. godine (sem 1916. kada Igre u Berlinu nisu održane zbog rata), organizatori su imali krajnju reč u tom pogledu, posle čega je MOK preuzeo punu kontrolu nad procesom za Igre 1924.
Na prvih deset Igara, pre Drugog svetskog rata, bilo je prisutno osam sportova kojih posle tog konflikta nije više bilo: baskijska pelota, kroket, žu de pom (vrsta tenisa; ima najstariji aktivni svetski šampionat koji seže 250 godina unazad), polo, rekets, roke (varijacija kroketa), potezanje konopca i trke motornim čamcima.
Zapravo, od tih osam navedenih sportova, samo polo je preživeo MOK-ovo preuzimanje kontrole nad izborom sportova: igrao se 1924. u Parizu i 1936. u Berlinu. Polo se možda nekada i vrati, ali za ostale je to malo verovatno, jer ili ne postoji dovoljno interesovanja ili postoji manjak rukovodećih tela koji se njima bave.
Pet sportova uspelo je da se vrati u zvanični program nakon što ih je MOK uklonio za Pariz 1924, i to je bilo streličarstvo (1972), tenis (1988), karling (1998), golf (2016) i kriket (planiran za 2028).
Dodatno, tri rana sporta su se vratila u drugačijem obliku: rukomet kao dvoranski sport umesto poljskog rukometa (1972), ragbi kao ragbi sedam umesto ragbi juniona (2016) te lakros kao lakros sikses umesto poljskog lakrosa (2028).
Naravno, tu govorimo o zvaničnim programima; sportovi koje je MOK planirao da ubaci ili vrati obično su do 1992. prolazili kroz tzv. demonstracioni period (1989. je to ukinuto), koji je služio za promociju potpuno novog sporta ili nekog karakterističnog za zemlju domaćina.
Recimo, tenis je bio demonstracioni sport 1968. i 1984. godine, pre nego što je konačno uvršten; karling je bio u programu inauguralnih Zimskih igara 1924. i onda demonstracioni tek 1988. i 1992, pre nego što je konačno uvršten.
Demonstracioni sport kao koncept neće verovatno biti obnovljen, mada uvek postoji mogućnost izlaska u susret zahtevu domaćina, kao što je MOK izašao u susret Kini koje je za Peking 2008. tražila i dobila uvršćenje kung fua.
Sportovi se zapravo stalno ubacuju i izbacuju, neki se uklone pa se vrate pa se opet uklone, poput bezbola i softbola. Ali postoji samo pet sportova koji nikada nisu bili van olimpijskog programa, što se Letnjih igara tiče: atletika, (umetnička) gimnastika, plivanje, biciklizam, mačevanje.
Jedini sportovi koji su bili prisutni na svim Zimskim igrama su (nordijsko) skijanje, (umetničko i brzo) klizanje, i hokej na ledu. A treba reći da su umetničko klizanje i hokej na ledu bili u programu Letnjih igara 1908. odnosno 1920, pre nastanka Zimskih igara.
(Telegraf.rs)
Video: Ivana Španović: Nole i ja smo se dogovorili da u Parizu uzmemo to zlato
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.