Bolna priča selektora Hrvatske: Igrao za Zvezdu, a pre 19 godina mu je ćerka (3) poginula pred očima

Vaterpolo reprezentacija Hrvatske je po treći put u svojoj istoriji došla do titule prvaka sveta u ovom sportu, pošto su u velikom finalu slavili protiv Italije sa 15:13 posle boljeg izvođenja peteraca, čime je Ivica Tucak došao do još jednog odličja sa svojom reprezentacijom.

Reklo bi se da je Ivica Tucak uprao čovek i onaj "mastermajnd", veliki um koji stoji iza svih uspeha ove reprezentacije, jer otkako je preuzeo kormilo 2012. godine, Barakude ređaju samo uspehe i medalje, te su tako postali prvaci sveta 2017. godine, onad i prvaci Evrope godinu dana kasnije, dok su osvojili i srebro na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru.

Preporučujemo

Nasledio je Ratka Rudića ovaj tada relativno mladi selektor i pokazao je da je budućnost u njegovim rukama.

Kao vaterpolista je Ivica Tucak obećavao mnogo, sa 16 godina je igrao u prvom timu, igrao je za Crvenu zvezdu, ali nikada u seniorima nije napravio veći rezultat, dok je njegov život obeležila i jedna ogromna tragedija.

On je u junu 2005. godini izgubio ćerku koja je poginula pred njegovim očiam, pošto je doživela teške povrede kada je na nju pao automat sa igračkama u jednom kafiću u Šibeniku.

- To je isključivo moja priča, ne volim o tome da pričam. To je samo moja tragedija i tragedija moje supruge, naša zajednička. Zašto je to moralo tako da se dogodi i zašto na tako bizaran način, na to nema odgovora. Bilo je to jedno najlepše, najdivnije i najpametnije dete na svetu. Samo oni koji su tako nešto proživeli i znaju o čemu pričam. Osećao sam se kao da neko s mene kida živo meso. To je stanje takvog šoka u kojem čovek ne razume ništam buđenja nakon toga su bolna, nešto su najbolnije što čovek i može da doživi. Prošlo je dosta vremena, ali i dan danas to ne mogu da shvatim, zašto se to moralo tako odigrati - rekao je Tucak u jednom intervjuu za Jutarnji list.

Od tragedije je prošlo 19 godina, a on kaže da nije moguće oporaviti se.

- Vreme vas nauči da živite s tim. Kad vam neko kaže da rane prođu, to nije istina, to je laž. U vreme praznika je posebno teško. Osećam veliku prazniznu, sećam se nevinog i nedužnog deteta koje je zbog nečijeg nemara izgubilo život. Meni i mojoj supruzi ostaje večna uspomena na te godine provedene s njom. Rana nikad neće proći, njene slike su svuda po stanu, uspomene su tu, no, nekako sa svime naučite da živite. Znam da nije namerno, ali moje dete je ubijeno zbog nemara.

Zbog ove tragedije je Ivica Tucak i završio svoju profesionalnu karijeru vaterpoliste, ali, ostao je pri bazenu i sada je najbolji selektor u istoriji Hrvatske.

(Telegraf.rs)