Jure Franko o jedinoj olimpijskoj medalji za Jugoslaviju: "Za mene postoji život pre Sarajeva i posle njega"

Prošlo je 40 godina, a mnogima najomiljenija priča sa Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine jeste osvajanje srebrne medalje Jureta Franka kada mu niko nije davao mnogo šansi i prostora.

Preporučujemo

Bila je to ujedno i jedina medalja naše nekadašnje države u Sarajevu, ujedno i ispunjen cilj koji je bio postavljen pred samo takmičenje, a koji je glasio - barem da se dođe do jednog odličja.

Postoje mnoge anegdote koje su ispričane vezane za Frankov pohod na medalju, od onih da je odspavao između dve trke, do one da je nemačkom treneru obećao piće.

Pa ipak, on je u Sarajevu rekao da njegov život više nikada neće biti isti i da ga deli na period pre i posle Zimskih olimpijskih igara.

- Hvala na prelepim rečima. Mislim da je Sanda kazala sve što mora sa strane sportista. I mi sportisti smo živeli u tom istom duhu i doživeli Olimpijadu na isti način. Da li je to Katarina Vit, Bojan Križaj ili ti... Naša reprezentacija i svi koji su bili tu, jer moramo da zapamtimo da su to bile prve igre u vremenima političkih blokada koje su imale sve sportiste, najbolje na svetu. Amerika je tada blokirala Rusiju, pa Rusi nisu došli u Los Anđeles, a Amerikanci u Moskvu. Tadašnja država je obezbedila teren da svi budemo tu. Vidim znanih lica iz tog vremena, drago mi je što smo svi zajedno tu. Dan posle, 14. februara, ja sam mislio da se ništa neće promeniti u mom životu, da sam isti Jure, ali se sve promenilo nakon toga. I zaista, iskreno kažem da imam život pre Sarajeva i posle. To dugujem vama, Sarajlijama, Bosni i Hercegovini, čitavoj našoj tadašnjoj državi. Uspeli smo da postignemo taj veliki zajednički cilj, uz to da se organizuje Olimpijada u Sarajevu. Sa zajedničkim duhom i naporom smo mogli da dođemo do tog rezultata, pa se vidimo opet, nadam se, za 40 ili 100 godina ako Bog da.

Nekada su se Zimske olimpijske igre održavale širom planete, a sada su postale "privilegija" bogatih, zbog čega je Franku pomalo žao.

- Prošlo je 40 godina, ipak... Znakovi su na svakom koraku. Sarajevo je sasvim obeleženo i brendirano u marketinškom smislu tom Olimpijadom. To se oseća od Baščaršije, suvernira. Kada se vraćam u Sarajevo, kao da sam se vratio u 1984. godinu. To je toliko značajno bilo za sve nas pogotovo za Sarajevo da je ovo moralo biti i naš i vaš zajednički cilj, da se nastavi sa obeležavanjem godišnjice tog izuzetnog događaja, koji je postao privilegija velikih nacija - Kine, Amerike... I velikih budžeta. Mi smo to radili srcem i dušom, to su svi osećali. Ja sam sada počasni građanin Sarajeva, treba da uvažimo taj događaj i Olimpijadu, jer je to po mom mišljenju najsvetliji događaj prošlosti Sarajeva na svetskom nivou. Njega pamte svi koji su bili tu i koji su posmatrali Igre. Mislim da je svima bilo jasno šta se tu događa, šta su ljudi radili. Tako da, treba to da uvažimo u svakom koraku i obeležimo više od znakova i olimpijskog slogana. Da se prenese misao dalje koliko je to jedno fenomenalno mesto.

(Telegraf.rs)