"Vaterpolisti su plakali zbog mene, Novak nije imao mira": Iskustvo Milice Mandić u olimpijskom selu

Milica Mandić, od skora Đuričić, je nekoliko puta bila na Olimpijskim igrama i dva puta je sa njih donela zlatnu medalju.

Preporučujemo

Za to vreme je mogla da proživi svašta u olimpijskom selu, odakle se sportisti često vraćaju sa zanimljivim pričama, koje je otkrila u intervjuu za Telegraf.

- To je jedno neverovatno mesto. Imaš 11 000 sportista i svi žive isti san. U Londonu prvi put kad smo bili, Gale je to dobro znao da hendluje, pa pošto su nam bile prve Olimpijske igre rekao mi je "imaš jedan dan da obiđeš sve što želiš". Tu smo bili šest ili sedam dana, a lako može da ti bilo šta odvuče pažnju i da te odvoji od cilja, pa da se ne posvetiš i zlatnoj medalji i svemu što si ti došao da uradiš - počela je Milica priču.

London je bio specifično i verovatno najdraže mesto mnogim sportistima današnjice, koji su imali prilike da se tamo nađu.

- U Londonu je to za mene bilo polufinale i finale trke na sto metara, kada se Jusein Bolt takmičio i osvojio dve zlatne medalje. Bila sam na tom atletskom stadionu koji prima oko 80 000 ljudi i to je bio spektakl, da ti čekaš da 80 000 ljudi ćuti i kada se čuje pucanj, da u tom momentu krene ludilo - dodaje naša tekvondistkinja.

Ispričala nam je priču  o vaterpolistima, čiji je meč gledala i sa kojima je ostvarila lep odnos.

- Moram da kažem i utakmica za bronzu vaterpolista u Londonu, jer smo otišli da gledamo, pa su sutradan došli momci i rekli "naterala si toliko momaka od 100 i nešto kila da zaplaču posle tvoje zlatne medalje. Moram reći da sam na neki način ponosna na to, jer oni su za mene bili i tada šampioni. I pre toga jer si ti znao sva ta imena i na neki način njima dao vetar u leđa da osvoje tu bronzu, to je bilo fenomenalno - osmehom je otkrila koliko je ponosna dok priča ovu priču.

Bila je i na Olimpijskim igrama u Brazilu, ali i Tokiju, gde se našao i Novak Đoković.

- Rio je bio malo drugačiji, po pitanju, ne mogu da kažem bezbednosti, ali je bio drugačiji osećaj u selu i nekako... Po meni je London bio najbolje organizovan. Tokio je bio totalno drugačiji, gde su bili kartonski kreveti, uđeš u kantinu i zbog korone imaš plastiku između svakoga i tu je Novak napravio najveću pometnju, jer je odlučio da bude sa nama u selu. To je zaokružilo naš tim, da imaš najvećeg sportistu na svetu, koji se bori na više frontova, isto tako i u singlu i u dublu, pa kada ga vidiš u kantini zajedno sa svima nama, gde čovek ne može... Stavlja kašiku u usta u kantini dok ručamo, a neko ga vuče za rame da se slika sa njim. Izdržati sve to i pružiti podršku svim sportistima je meni stvarno nešto neverovatno. Inspirisalo me za sve buduće ciljeve, motivisalo me da dam svojih 100 posto na takmičenju - priča Milica o Novaku.

Novak je poznat, ne samo po odličnim sportskim dostignućima, već i fantastičnom zalaganju za kolege i one kojima je pomoć potrebna.

- Toliko je svestran i to najviše volim kod njega. Ja nekako najviše cenim dela, a ne reči i on sve pokazuje svojim delima. To je prava pobeda. Niko njemu ne bi verovao da nije ostvario to što jeste, da je on od treće-četvrte godine hteo da bude prvak sveta. Meni je to fenomenalna priča, da ti kao mali znaš ko i šta želiš da budeš. A isto tako boriti se za kolege, koje nisu u istoj situaciji kao ti je takav njegov dokaz nesebičnosti da jednostavno uživaš što si delio makar jedne Olimpijske igre sa njim. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje. Ali ono što on pruža svim sprtistima u Srbiji i svim mlađim generacijama je jedna slika da imaš takvog sportistu koji je pravi primer generacijama, koji je sa 36 godina u životnoj formi, ali isto tako sa druge strane svoju pažnju posvećuje nekim drugim divnim i humanim stvarima - ističe Milica.

Evropsko kadetsko prvenstvo u tekvondou će se održati u Hali sportova u Beogradu između 19. i 22. oktobra, a učestvovaće preko 750 kandidata iz brojnih evropskih zemalja.

(Telegraf.rs)