Jedna od najlepših srpskih odbojkašica završila karijeru: Emotivnim rečima se oprostila od sporta koji voli

Srpska odbojkašica, Ljiljana Ranković objavila je na društvenim mrežama da se oprašta od ovog sporta i da je nažalost više nećemo gledati na terenima. 

Ona je odbojkom počela da se bavi davne 2007. godine i narednih devet godina provela je u OK Vizuri, posle čega je prešla u francuski Le Kane. Nakon godinu dana u ovom klubu, otišla je u Kan, gde je igrala tri godine, a zatim se vratila u Srbiju i nastupala je za Ub.

Preporučujemo

Reč je o jednoj od najlepših naših odbojkašica, koja je nastupala i za reprezentaciju Srbije.

Ona je vest o završetku karijere podelila na svojim društvenim mrežama.

- Ponekad moramo doneti odluke koje će nam promeniti život. Početi sve od nule. I na kraju naučiti kako da budemo snažni, sami. Ljubav na prvi pogled, dodir lopte, trening. Bila je to šansa za bolji život, uspešniji, srećniji. I dan-danas mogu da se setim kako sam trčala u školsko dvorište da preuzmem patike od svog brata. Smešno ali da, delili smo iste patike da ne stavljamo roditelje na dodatni trošak. I tada trčeći na trening u tom trenutku znam, ovo je moj život. Ovo želim. Biće ponosni na mene. A ja ću biti ono sto želim. Pokretač svog života. Borba, radost, suze, bol. Jedna sekunda, loš doskok. Jedna operacija, druga, nova povreda. Preživiš, sa ožiljcima, ali preživiš. Ojačaš. Postaneš imun na bol, ljude. Upoznaješ one kojima si večno zahvalan, one koje ti promene život. Sretneš i one koje ne želiš, kojima je uspeh važniji od svega. Zgaziće te zarad tog istog uspeha. Padneš, ustaneš. Popneš se na postolje kao prvak ili prolaziš pored onih koji slave. Kriva si, nisi kriva. Loš poen. Pogrešiš. Padneš i ustaneš. Nekada dobijaš hvala, nekada ne. Više nisi potrebna. Okreću ti leđa. Postaješ robot koji svoje telo nauči da sluša. I tada dolazi ta sekunda u kojoj ti telo kaže - ne mogu više. Srce želi, misli nije gotovo, ali jeste. Borba sa glavom i pitanje da li je vredno?

Želim da trčim ponovo. Želim novi život sve od nule. Staneš ispred ogledala, pogledaš sebe i svoje ožiljke i kažeš hvala ti. Hvala što si se borila. Što nisi odustala kada je bilo najteže. Što nisi uzvraćala udarce. I što nisi postala ona osoba koja gazi sve zarad uspeha. Bila si i ostala moja prva ljubav. Uz tebe sam naučila da osećam. I ne, ovo nije tužan oproštaj, ovo je zajednička borba. Ovo je zahvalnost za život koji sam imala. Ponekad je bilo preteško, ali je vredelo naučiti da je život borba.

Bog ti uzme kap ali ti da okean. Spremna sam za svoj okean, ponosna na sebe. Odbojko, volim te. Hvala ti za sve. Tvoja Lili - napisala je Ljiljana Ranković.

(Telegraf.rs)