Finale Evropskog prvenstva u vaterpolu koje ćemo pamtiti: SCG osvojila zlato, a onda usledio haos

Bio je 15. jun 2003. godine. Mesto dešavanja - grad Kranj, Slovenija.  Završnica Evropskog prvenstva u vaterpolu.

Nakon što je SCG u polufinalu očekivano lako savladala Rusiju sa 11:7, čekao se rival u finalu. Drugi polufinalni par činili su Hrvatska i Mađarska.

Svi su u Mađarima videli rivala u borbi za zlato, međutim, golom Fatovića "barakude" prave senzaciju i pobeđuju 10:9.

U finalu stari znanci, a ulog ogroman - titula Evropskog šampiona.

To je bio signal da hrvatski navijači počnu pripreme za ovo kratko i, za njih, vrlo važno putovanje. Primera radi, Kranj se nalazi na oko 130 km od Zagreba i na oko 350 km od Splita, uz to im nisu bile potrebne vize. Više od 5.000 njih stiglo je u Sloveniju. Među njima je bilo i pripadnika ekstremnih navijačkih grupa "Bed Blu Bojs" i "Torcida", koji podržavaju fudbalske klubove Dinamo Zagreb i Hajduk iz Splita.

Srbima i Crnogorcima su vize bile potrebne, pa su navijače činili uglavnom ljudi koji su radili u Sloveniji i koje vaterpolo nije preterano zanimao.

Haos se naslućivao u vazduhu.

Prvi sukob desio se već na ulazu kada su se huligani obračunali sa redarima i popunjavali mesta na tribinama. Dve montažne i jedna betonska tribina bile su premale da prime sve navijače "kockastih".

Tokom utakmice sve se završavalo na verbalnim uvredama upućenim reprezentativcima SCG, a tokom celog meča bio je istaknut transparent "Majku li vam je*** četničku".

Utakmicu su bolje otvorili Hrvati, krajem treće četvrtine imali su i prednost od 7:4. U tom trenutku sudija Kratohvil biva pogođen upaljačem u glavu, i dok mu se ukazivala pomoć naši vaterpolisti su iskoristili da se konsoliduju.

Zaigrali su kako znaju pa su pred kraj meča stigli do izjednačenja - 8:8. U prelomnim trenucima Šefik je odbranio zicer Hiniću, a onda je Aleksandar Šapić postigao pobedonosni gol.

Na semaforu je stajalo 9:8. Srbija i Crna Gora je šampion Evrope! Legendarnu reprezentaciju koju je sa klupe predvodio Nenad Manojlović, činili su Nikola Kuljača, Slobodan Nikić, Dejan Savić, Vanja Udovičić, Danilo Ikodinović, Viktor Jelenić, Vladimir Gojković, Aleksandar Ćirić, Aleksandar Šapić, Predrag Jokić, Boris Zloković, Denis Šeik i kapiten Vladimir Vujasinović. U timu su još bili Filip Filipović i Živko Gocić.

Kraj utakmice zapravo je značio početak haosa.

Nezadovoljni ishodom susreta navijači hrvatske selekcije počeli su da bacaju stolice i kamenice u bazen i prema našim igračima. Tom prilikom golman naše reprezentacije Nikola Kuljača pogođen je bakljom u glavu, dok je Ćirić, koji je žurio da što pre izađe iz bazena zadobio povredu kolena zbog koje je morao na operaciju.

Nakon toga, sukobili su se sa slovenačkim specijalcima i uspeli da uđu u ložu gde su se nalazili novinari i naši malobrojni navijači. Tog trenutka su naišli na tvrdo - u loži je bilo i naših funkcionera, a, naravno, i adekvatnog obezbeđenja iz Srbije. Iako malobrojniji od huligana, obezbeđenje je reagovalo kako im i profesija nalaže, a pamti se i vapaj preplašenog navijača Hrvatske, "Pa, gdje je murija, u pi*** materinu?!

Aleksandar Šapić bio je revoltiran zbog dešavanja na tribinama.

- Šta hoćete da vam kažem, napravili katastrofalnu organizaciju, sa 20 policajaca puštate ove divljake da divljaju. Naše navijače ne puštate na granici, a onda kad je bila košarka, kao mi smo divljaci. Pa evo ko su divljaci vi i ovi hrvati! - rekao je Šapić posle meča.

Pored osvajanja Evropskog zlata, naši reprezentativci dobili su i individualna priznanja. Najbolji strelac turnira bio je Aleksandar Šapić, dok je za najboljeg golmana proglašen Denis Šefik.

Ceremonija dodele medalja i pehara obavljena je u holu hotela, što je bio poražavajući podatak. Na dočeku u Beogradu bilo je nekoliko stotina hiljada ljudi.

(Telegraf.rs)