Prof. dr Predrag Nemec: Dečije elementarne igre kao preduslov za stvaranje vrhunskih asova

Nekada davno još dok sport nije postojao, igra je bila osnovno sredstvo zabave među decom i odraslima, ali i osnovno sredstvo za razvoj morfološko funkcionalnih sposobnosti.

Deca su se igrala i kroz tu igru razvijala maštu, logiku, sticala kondiciju, stvarala dobru telesnu konstituciju. Na žalost, danas je igra kao fizička aktivnost zapostavljena, a deca jako mala ulaze već u sportske vode.

ELEMENTARNE IGRE KAO KATALIZATOR RAZVOJA MLADOG BIĆA

Upravo o ovoj temi govori Prof. dr Predrag Nemec, profesor na fakultetu za Fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedinom fakultetu za sport na Univerzitetu Singidunum.

Profesor Nemec je dugogodišnju trener odbojke a poslednjih godina najviše radi sa mladima. On je istovremeno predavač na predmetu dečije igre i sport na ovom fakultetu.

- Vrlo često zaboravljamo koji su to prirodni oblici kretanja kod deteta, pa svi oni koje deca upražnjavaju kada su mala dok ne prohodaju, s tim da je i hodanje prirodni oblik kretanja.

- Zašto je bitno da se deca fizički angažuju? Pa, pre svega zbog razvoja muskulature. Svojevremeno sam doneo jedan plakat iz inostranstva na kome je nacrtan jedan čovek kome je mozak u bicepsu. Tada su se smejali, ali nisu razumeli plakat. Šta je bila poenta, pa mišić je kolevka uma. Ako se mišić razvija stvorio je šansu da hrani mozak. Vežbanje, igra i sve što uima veze sa fizičkom aktivnođću je izuzetno korisno čoveku. Kada prestane da se kreće, čovek propada.

- Svojevrmeno su roditelji dovodili decu da se bave sportom, danas ih dovode da ne bi bili na ulici. Nemaju kontrolu nad njima i kad društvo uhvati decu to je teško posle rešiti.

- Nove tehnologije su postale glavni alat da roditelji smire dete koje je nemirno. Međutim, navika koju dete stekne držeći telefon u ruukama je navika koja se teško briše. Kada dete uzme telefon ono počinje da se na neki način informatički drogira sa tendencijom da će to teško prestati.

RODITELJI NEMAJU VREMENA ZA DECU

Profesor Nemec ističe da je u današnje vreme teško roditeljima da se bave svojom decom.

- Najveći problem je što roditelji nisu u mogućnosti da budu sa svojom decom. Prezaposleni su, imaju po dva tri posla. Kada dete dođe u problem po svaku cenu žele da zaštite dete, bez obzira da li je krivo ili ne. I dolaze u situaciju da ne mogu objektivno da sagledaju.

- Mi profesionalni pedagozi upravo smo napravili jedan divan uvod u ovu emisiju. Napravili smo testiranje gde smo hteli da pokažemo da elemenatrne ili bazične igre, ili one stare naše igre, mogu da budu upotrebljene u svrhu treninga. Mi smo igre implementirali u trening mladih fudbalera.

- Testirali smo one koji imaju standardne treninge i drugu grupu koja u zagrevanju, glavnom delu treninga i na kraju koristila određene elementarne igre. Uvideli smo da oni koji su se bavili elementarnim igrama, imaju, tamo gde je aciklično kretanje, bolje rezultate nego igrači koji su trenirali klasičan fudbalski trening.

- Zašto je to tako? Sama reč igra, kad pomenete igru nema čoveka na svetu koji ne pokaže zdaovoljstvo i osmeh. Ima dece koja su mrgudi, ali se i oni pripitome kad vide igru. Neki ne znaju da se igraju, neki nisu imali prilike da ispolje svoje potencijale kroz igru.

- Neko će sad da upita, ako se deca stalno igraju, kakva je razlika između tih igara i igara na telefonu? Tu je razlika ogromna, mi znamo gde je mera. Ne igramo se mi na treningu svaki put i beskonačno., Pokušavamo da na treningu uklopimo deo treninga, deo igrica i deo zadovoljstva.

-Danas u svetu, ja sam jedan od trenera koji je to davno primenio. Kada vidite da trener puno priča, onda znajte da on manje daje deci. Prvi sam koji je upotrebio trening bez govora, samo pantomima. Zašto, da bi se deca naučila da misle.

- Danas će deca da lako pronađu nove nivoe u igricama, ali da mora logički da razmišlja teško bi mu bilo, a uz to da ima fizičku aktivnost. Neophodno je da roditelji teraju svoju decu da misle i da rade.

- Ona deca koja imaju bogate roditelje i kojima sve padne sa neba, oni imaju problem jer postaju razmaženi. Najveća bolest današnjice je dečija razmaženost. Bilo je toga i ranije, ali je danas to potkrepljeno izuzetno velikom količinom razmaženosti. Kako sprečiti razmaženost?

- Roditelji koji su uočili razmaženost kod dece u mom klubu odbojkaškom pokušali smo da je sublimiramo kada smo ih vodili na pripreme. Usmeravali smo je ka boljim tokovima koje će sprovesti u igri

KO JE TRENER ZANATLIJA, A KO GENIJALAC?

Gde se gubi granica igre i sporta, čini se da deca danas previše rano ulaze u sportske obaveze. O ovome profesor Nemec kaže:

- Slažem se sa konstatacijom. Ovo je teško pitanje, uopšte za društvo. Postoje roditelji koji nisu ništa uradili u životu i imaju dete za koje se ispostavilo da je talentovno i onda njega forsiraju kako bi nadoknadili ono što su oni propustili. Imao sam priliku da vozim dete sa treninga kući sa roditeljem i doživeo sam da on predamnom kritikuje dete šta treba da radim.

- Teško je danas roditelju reći manu njegovog deteta jer on u toj mani prepoznaje sebe. Roditelji treba da shvate da smo mi treneri  prijatelji dece čak i kada ne dizvoljavamo da se neki hir ili tvrdoglavost ispoljava. Deca danas imaju agresiju koju nemaju gde da ispolje i to mi treba da sublimiramo na treningu i usmerimo u pravom smeru. Vaspitavanje je proces koji traje celog života , sve dok to dete samo ne postane roditelj - objašnjava profesor Nemec.Naš sagovornik objašnjava da je za vrhunski sport potrebna žrtva.

- Talenat je samo stvorena mogućnost za nešto. Kažu talenat donosi gen. Gen se pokreće u okolini, to je epigenetika, ali da ne ulazimo u detalje. Kad pričamo o vrhunskom sportu to je velika žrtva, jer to profesionalni sport zahteva.

- Meni su zamerali da sam jednog svog igrača terao da se ošiša jer je imao dugu kosu. Kao, da li će on igrati bolje ako se ošiša,  a nisu uopšte razumeli poentu. Želeo sam da vidim da li je spreman na žrtvu.  Spremnost na žrtvu je spremnost da se da sve od sebe, da sutra možete da računate na njega - kaže profesor Nemec i dodaje:

- U profesionalnom sportu igrače i trenere možete da podelite na tri grupe. To je podela koju je ustanovio još mnogo ranije profesor Tomić. Prvo ću da kažem trenere. Postoji trener zanatlija, talentovani trener i geneijalac.

- Zanatlija je trener koji vidi kako trenira Zvezda, pa ode u Mali Mokri Lug da trenira tako svoj tim i "ubije igrače".  Talentovani trener je onaj koji prilagodi trening Zvezde svojim igračima, a Genijalac je onaj koji ima svoju viziju treninga. Ja sam u svojoj knjizi "Dečije igre i sport"  to podelio na trenera: reproduktivca, produktivca i kreativca.

- Podela igrača je sledeća: Lovac u mutnom, onaj koji uvek zabušava na treningu,  Ratnik koji je uvek spreman za borbu i Zver, igrač koji nikad nije spreman da izgubi - kaže Nemec.

Više o ovoj temi pogledajte na početku teksta u videu u celoj emisiji Teorija zdravlja.

(Telegraf.rs)