Prof. dr Dikić otkriva: Šta je to droga za siromašne i kako se doping supstance javno nude mladim sportistima

Doping i sport. Dve stvari koje već decenijama idu jedna uz drugu i protiv koje se bore svetske institucije poput Svetske antidoping agencije (WADA) i ostalih državnih i regionalnih agencija.

Borba antidoping agencija i sportista je konstantna i izražena svake godine, ali iako sportisti pronalaze nove načine za poboljšanje performansi, doping kontrolori uspevaju da pronađu i da smanje broj dopingovanih sportista.

O dopingu u sportu, lekovima koji se koriste govori u emisiji Teorija zdravlja, najveći autoritet na ovom polju u Srbiji, Dr Nenad Dikić, profesor sportske medicine na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedinom Fakultetu za sport na Univerzitetu Singidunum.

Dr Dikić je i osnivač Antidoping agencije Srbije i dugogodišnji doping kontrolor na FIBA i UEFA takmičenjima, kao i u mnogim individualnim sportovima. On ističe da je broj dopingovanih sportista pao u odnosu na pre deceniju i po.

- Neverovatno je da je doping pao na 0,7 % u odnosu na pre 17 godina kada je bio oko 1% a u nekim sportovima i do 4-5%. Zahvaljujući merama, ljudi su se opametili i počeli da koriste u manjoj meri nedozvoljene supstance. Međutim, on je prisutan i sportisti nedvosmisleno traže načina da postignu rezultat. Uvek je to nešto na ivici noža, a nekad i pogreše.

Profesor Dikić kaže da sportsti i njihovi timovi nalaze uvek nove supstance u dopingu

- Sportisti pronalaze stalno nove supstance, ali one na svu sreću mogu da se otkriju. Ja sam bio zatečen kad sam čuo da će naše mlade sportistkinje, atletičarke, žele da koriste Sarms. To su sintetički eksperimenatlni lekovi koji interferiraju sa polnim hormonima, kao estrogeni modulatori. Ali su u eksperimanetalnoj fazi i služe za lečenje malignih oboljenja.  Nisu registorvani i nalaze se u nekoj sivoj zoni. Ljudi to reklamiraju regularno i prodaju, i bio sam zatečen što su to bile devojke, koje su želele da uzmu, ali na sreću to sam prevenirao.

-Nedostatak informacija je neverovatan, ljudi ne razmišljaju o posledicama koje mogu da se dogode. Lako se odlučuju da urade nešto ne sagledavajući posledice koje imaju.

- Strašno je da imamo tri distributera koji to ilegalno prodaju, imaju sajtove i ja sam tražio od UKP-a da sruši sajtove, da se to stopira, ali ništa se nije desilo, oni i dalje rade.

Naš sagovornik ističe da sportisti nemaju prave informacije i da ne razmišljaju šta uzimaju

- Kada sam popričao sa sportistima, oni su bili zatečeni informacijama koje sam izneo. Najgore od svega je što se ne zna ko to pravi. To je lažni lek (Sarms), jer fabrike, koja je navedena ka nosilac leka, nema na toj adresi koju su naveli. Neverovatno je da neko želi da preuzme taj rizik, jer nekoliko tableta mogu da dovedu do hepatitisa i oštećenja jetre da čovek može da umre bukvalno. Da ne govorimo o dalekosežnim posledicama vezanim za hormone i genetiku - kaže profesor Dikić i dodaje:

- Sticajem okolnosti Dr Marija Anđelković i ja smo radili za Evrospku agenciju za lekove, jedno istraživanje o anabolicima i pokazalo se da imaju više od 100 negativnih dejstava.

Sportisti kao zamorčići, ne pitaju šta je, samo uzimaju

Vrlo često sportisti piju ono što im se daje, a da ne znaju šta je to.

- Ono što je neverovatno i veliki problem je to, što se sportisti ne interesuju šta uzimaju. Oni ne pitaju šta im se daje. Kad ih mi pitamo šta ste uzimali prethodnih 7 dana oni nemaju pojma. Naša obaveza je da ih pitamo kad popunjavamo formular i oni ne znaju. Kažu "uzimao sam žute i bele tablete. Ja ih pitam pa, šta je u njima? Kažu "nemam pojma". Ko vam je to dao, kaže doktor.  Pa jeste ga pitali, šta je unutra, oni kažu pa nismo"

-  Ne postoji pravilo, ali to rade i naši i strani sportisti podjednako, ali ima onih vrhunskih, koji vode računa i koji su svesni šta uzimaju i znaju za šta služe. Ostali se ponašaju kao zamorčići.

- Ali, zanimljivo je i činjenica je da posledice dopinga nisu samo medicinski dokazane, već i sudski. Nemački parlament je doneo odluku još 2016. da se svakom doipingovanom sportisti iz prošlosti, a bilo ih je desetine hiljada, dodeli nadoknada od 10.500 evra, zbog problema koje su imali sa zdravljem.

- Dugotrajne posledice postoje i treba da se istražuju, jer sportisti treba da budu svesni da nije tu u pitanju samo smrt, već razni poremećaju poput, demencije, Alchajmera, neuroloških poremećaja, srčanih udara itd.

Doping sredstva u suplementima

Profesor Dikić ističe da za neke lekove nema dokaza da poboljšavaju rezultat a nalaze se na listi

- U suštini da bi neka supstanca došla na listu mora da ispuni tri kriterijuma: Prvi, da poboljašava sposobnost, drugi da ima negativne efekte na telo, i treći da narušava etiku i fer plej.

Ta tri kriterijuma mora da zadovolje većina lekova.

- Postoji jedan rad holandskih autora koji je pokazao da samo 30% supstanci na listi zadovoljava sva tri uslova. Mi smo radili istraživanje sa higenaminom za koji se veruje da smanjuje procenat masti i sagorevan masti, a na taj način se smanjuje telesna težina i procenat masti i povećava sposobnost.

-Kao beta agonista otvara disajne puteve i dovodi da se sportista bolje oseća. On je stavljen na listu, mi smo uradili dvostuko slepo istraživanje na sportistima i pokazalo se da higenamin ne deluje.

- Suština je da je takva većina supstanci, nemaju efekta a nalaze se na listi. Problem je što se te supstance kao higenamin, i metilheksanamin nalaze u suplementima. Mi smo istraživali suplemente koje sportisti koriste i pronašli smo te supstance.

Terapeutsko izuzeće u sportu pravi dosta problema

Terapeutsko izuzeće u sportu (TUE) je zapravo situacija u kojoj je sportistima dozvoljeno da koriste određeni lek sa liste zabranjenih ukoliko imaju zdravstveni problem koji ne može da se tretira na drugačiji način.

Međutim, kod dijabetesa ili astme je stvar jasna, ali postoji dijagnoza koja se zove ADHD  (Atention Deficiency Hyperactivity Disorder) ili hiperaktivnost i poremećaj pažnje. Ova takozvana bolest nije prepoznata kod nas u Srbiji, kao i u većini zemalja Evrope, ali se zato dijagnostikuje sportistima u SAD i Kanadi. Šta to znači?

To znači da sportista iz SAD koji ima ADHD može da uzme  zabranjenu supstancu tipa neki stimulans  pred takmičenje i da steknbe prednost nad nekim ko to ne uzima, a na kraju dana neće biti pozitivan na nedozvoljenu supstancu.

O tome Dr. Dikić kaže:

- Za tu dijagnozu ima i anegdota koja kaže, "Ako vam dijagnostikuju ADHD u Americi, samo sedite u avion i sletite u Francusku i više nećete imati tu dijagnozu" Šalim se, ta dijagnoza je u Srbiji prepoznata samo za decu od 3 do 15 godina. Kod nas se ne prihvata ADHD kod starije populacije.

- U suštini smatra se da čovek koji je bolestan i uzima lek se poravnava sa svojim konkurentima. Ti sportisti imaju ozbiljnu dijagnostiku, pre nego što im se ta bolest zvanično pripiše.

- Ja radim u nekoliko internacionalnih federacija terapeutske izuzetke. Ja sam prošle godine dao nekoliko lekova kojima se leči ADHD. Mislim da sam dao jedno 7 internacionalnih ADHD dozvola. Oni su imali ozbiljnu dijagnostiku, i to su sve izvodi njihovih odlazaka kod psihijatra.

- I ja sam  dugo bio skeptičan po pitanju te dijagnoze, ali sam shvatio da ADHD predstavlja jednu realnu bolest koju treba sagledati kao takvu. Suštinski taj problem treba neko da sagleda, to je pitanje za struku, psihijatre, jer nemoguće je da jedno obolenje postoji u Americi, a ne postoji kod nas. Kakva je to geografska bolest? - objašnjava Profesor Dikić.

Problem u Srbiji je što naši sportisti tu dijagnozu ne mogu da dobiju.

- Teško bi dokazao, jer on mora da dobije od lekara mišljenje, a ne može da ga dobije jer više nije dete. Morao bi da traži od stranog lekara. Pričao sam sa lekarima iz Austrije, oni su rekli "Dajte nam sportistu iz Srbije da ga pregledamo i mi ćemo mu prepisati lek ako je to zaista potrebno

Šta je droga za siromašne, i zašto je zabranjena u sportu?

Postoji jedan dobar lek koji pomaže sportistima da se reše bolova i zove se Trodon ili tramadol, ali će uskoro biti zabranjen. Dr Dikić to objašnjava:

- Trodon ili tramadol je izuzetan opiatni analgetik. Otklanja bolove i deluje na raspoloženje deluje stimulativno. Interesantan je jer je otkriveno da ga koristi veliki broj sporstista. Maltene polovina testiranih sportista ga koristi. On je moćan jer skida bol, što je sportistima važno.

- Dodatni razlog za trodon je taj što su shvatili da taj preparat podiže sportiste kao neka vrsta stimulansa, da ne kažem droge. On i jeste droga za siromašne, koristi se u najsiromašnijim zemljama Afrike, u favelama u Južnoj Americi gde ljudi nme mou da dođu do kokaina i heroina, oni koriste trodon. Trodon je lako nabaviti jer se švercuje.  Ti svi dokazi su uticali da se trodon ne koristi zbog osnovne namene već da se doprinese da sportista  može da pobedi i kad ga boli kad je u strahu i slično. Fudbaleri najviše koriste trodon, ali ga dosta ima i u biciklizmu - objašnjava Profesor Dikić.

Opširniju priču o dopingu, sportskoj medicini i sportu uopšte pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)