Srbija u godini sportske patnje: Rane od fudbalera, košarkaša i vaterpolista lečene atletikom
Naživesmo se, a dobra ne videsmo. Mada i jesmo. Bilo je lepih sportskih momenata za Srbiju, ali je generalni osećaj da smo teško omanuli na svim mogućim podlogama, halama i terenima. Negde se duboko u glavi urezala činjenica da smo mi nacija od sporta. E, pa 2022. godina nam je počešala potiljak i probistrirala pamet. Svi oni od kojih smo se nadali uspesima su nas razočarali, ali smo, u drugu ruku dobili neke nove heroje za neka nova vremena pred nama.
CRNE TAČKE SRPSKOG SPORTA
FUDBAL
Hajdemo od onog najsvežijeg, od one stvari za večnu nadu. Fudbaleri Srbije su nam dali još jednom taj gas koji je bio potreban naciji. Najpraćeniji i najpopularniji sport ponovo nas je detektovao, mapirao kroz direktan plasman na Svetsko prvenstvo i gorostasnom pobedom u Lisabonu protiv Portugalije.
U tom momentu nebo nije bila granica, a šlaga je bilo na sve strane nakon izborene A divizije Lige nacija. Sve je izgledalo kao sjajna podloga za Mundijal u Kataru.
Ipak, tamo... Ništa. Ponovo ništa i ponovo lažna uzbuna za radost.
Samo remi u grupi i bespomoćnih poslednjih 35 minuta protiv Švajcarske koja nas je ponovo skinula sa svetske scene.
Kaže selektor Dragan Stojković Piksi da bi bilo bolje da se šampionat planete odigrao samo mesec dana pre nego što je bio planiran. Ali, nije.
Lagan poraz od Brazila, nejasan remi sa Kamerunom posle vođstva od 3:1 i onda bolan neuspeh protiv "sajdžija".
Naš sat je otkucao fajront u Dohi. Više sreće 2023. I nova tura nade i nova tura "loženja", kako kaže narod.
KOŠARKA
Selektor Svetislav Pešić je govorio da mediji prave atmosferu u kojoj je Srbija favorit za osvajanje Evropskog prvenstva. Iskusni trener je verovatno sklanjao pritisak sa Orlova, jer smo i bez Bogdana Bogdanovića bili zasigurno kandidati za osvajanje zlata. Kandidati oni najbliži vatri.
Uz MVP-a NBA lige i MVP-a Evrolige sigurno se ništa manje ne može očekivati, a oni su "pešice" kroz grupu sa pet pobeda prošli u nokaut fazu gde ih dočekala neka čudna atmosfera i stari krvnik preko Jadranskog mora.
Računali smo već da ćemo sa Francuzima rešavati pitanje plasmana u polufinale, ali smo stali čim smo izašli iz grupne niše. Italijani su nas, posle olimpijskog turnira, ponovo izrešetali trojkama i ostavili bez daljeg puta. Da li je moglo više? Moralo je.
Da li će biti više? Pa, trebalo bi. Ipak smatramo košarku nacionalnim sportom, ovo je za u isto vreme i ništa i velika lekcija.
Košarkašice su prošle nešto bolje, ali zid u koji su one udarile je zaista bio prečvrst.
Prolazak kroz grupu sa tri pobede i dva poraza namestio ih je na Svetskom prvenstvu direktno na Sjedinjene Američke Države koje su sa 88:55 sprečile svaku moguću priču o senzaciji.
Kasnije i osvajač zlatne medalje, naše košarkašice je zadržao u dometu šestog mesta. Navikli na više, zasigurno, ali svesni da je i ovo nekako dovoljno.
ODBOJKA
Od odbojkaša Srbije se uvek očekuje nešto, ali oni plitko hodaju po obali uspeha. Kada pomislimo da su došli novi Vanja i Nikola Grbić, Mešter, Gerić i družina, naglo sledi šamar koji nas vraća u potragu za novom zlatnom generacijom.
Svetsko prvenstvo je počelo dobro. Srpska selekcija je kroz grupu prošla kao kroz sir, slična priča kao i sa košarkašima, te namestila sebi situaciju da se progura do odličja na lakši način.
Ništa nije bilo lako. Šta više, bilo je prilično otrežnjujuće.
Nakon mečeva sa Ukrajinom, Tunisom i Portorikom, sve rešeno po 3:0, došli smo na talon Argentini u osmini finala koja je u svakom setu bila za korak ispred nas.
Korak po korak i eliminacija u osmini finala. Nada je rano ugašena. Ova Plava četa je svoju misiju završila neslavno.
VATERPOLO
Koliko smo se navikli na zlatnu medalju na svakom takmičenju u vaterpolu, toliko smo svesni da ne može ta monstruozna dominacija da traje doveka. Očekivali smo udar voza, ali nas je, bogami, baš dobro pogodio sa smenom generacije.
Prvo zaustavljeni u četvrtfinalu Svetskog prvenstva od strane Hrvata u jednoj tesnoj borbi (14:12) i u mislima da je to jedini udarac koji ćemo i primiti 2022. godine.
Pitao se selektor Dejan Savić kako da složi ponovo kockice, kako da napravi savršenu sliku, ali je dobijena jedna prosečna mlada ekipa koja će ipak morati još mnogo da uči za postolje.
Na sebi svojstven način, Savić je pokušavao na tajm-aut da razdrma tim oštrijom retorikom, ali je poraz od Mađarske od čak 16:7 najavio ono što sledi u nokaut fazi.
Prvo nas je pobedila jedna Francuska koja do pre godinu dana mogla samo gleda Srbiju na slikama, da bi umalo doživeli i najgori plasman u ovoj deceniji.
Sreća pa smo nekako preskočili nepoznatu Holandiju, a onda i za devetu poziciju demolirali Rumuniju. Gori kuća, ali smo ugasili ogradu.
Vaterpolisti uvek imaju kredita u srpskom narodu.
Čekamo bolje dane.
RUKOMET
Nekako se čini da rukometašice već dve decenije proživljavaju smenu generacije. Nikako da se istakne neko za stalno, nikako da se ustale u vrhu, a 2022. godina nije bila baš blic onog prvenstva iz Beograda gde se napravilo čudo. Ovo su ipak bili dani sličnim ostalim danima koji nas baš i ne vesele.
Svetsko prvenstvo je stiglo i otišlo kao da ga nije bilo za naše dame.
Tri poraza u grupi i brza eliminacija.
Švedska završila posao na +6, Danska na još jačih +13, a onda i meč za vađenje mrlja gde je Slovenija ipak uspela da preokrene i pred svojom publikom nas liši šansi za oporavak i feniksovsku priču.
TENIS
Ovde nećemo mnogo uplitati Novaka Đokovića, već ćemo više apsolvirati sezonu ostalih perjanica srpskog tenisa.
Ne, nije ono što smo očekivali. Pogotovo ne od Miomira Kecmanovića koji je ličio na nekoga kome stepenice služe samo za penjanje, ne i za silazak.
Od novog finala ništa, od titule takođe ništa. Daleko od toga da Miša nema i dalje veliki potencijal, ali je 2022. godina ipak bila namenjena da ga dodatno gurne u još lepše ATP okolnosti.
Filip Krajinović povreda, pa finale Kvinsa, pa povreda, pa pad na svetskoj rang listi.
Laslo Đere i Dušan Lajović sve što su vodili, uspeli su na kraju da izgube. Kvalitet im je nesporan, svako ko prati tenis zna da imaju to što je potrebno, ali je previše mečeva izgubljeno nakon preokreta.
Hamad Međedović polako nadire, ali još uvek nema taj momenat i da se pojavi u velikom stilu na nekon jačem turniru. Skuplja bodove "niže" i kroji priču. To može imati i dobra svojstva za 2023. godinu.
SPUTANE TAČKE SRPSKOG SPORTA
NOVAK ĐOKOVIĆ
Novak je kategorija za sebe i sigurno pripada svetlim tačkama srpskog sporta. Tu niko nema dvojbe. On je godinama i ono najbolje što možemo da ponudimo.
Ipak, administracija i papirologija su ga ostavili na domet koji je daleko od njegovog originalnog.
Nemogućnost da nastupi na Australijan Openu i US Openu, na nekoliko Mastersa, definitivno je dala priliku njegovom najvećem rivalu da se nakon 2022. godine nalazi za jedan Grend slem ispred Srbina.
Dolazile su titule, pogotovo u drugom delu sezone, a najbitnija je ona na Vimbldonu koja ga je i očuvala na samo korak od Nadala.
Jedinu stvar koju je izgubio na terenu je dalji proboj na Rolan Garosu gde je Rafa zajedno sa ne baš prijateljskom publikom uspeo da eliminiše Noleta.
Ako 2022. godina nije bila od sreće za Đokovića, onda je 2023. ona koja bi mogla da zauvek stavi tačku na pitanje "ko je najbolji teniser svih vremena".
SVETLE TAČKE SRPSKOG SPORTA
ATLETIKA
Realno, kraljica sporta je ujedno i najsvetlija tačka srpskog sporta.
Dobili smo nove šampione čijim uspesima ćemo se, čini se, radovati godinama pred nama.
Mlada Angelina Topić je sa samo 17 godina uspela u 2022. godini da uzme zlato na EP do 18 godina, bronzu na SP do 20 godina, a onda i onu najvredniju na Evropskom prvenstvu za seniore gde se mlada skakačica u vis vinula do bronze.
Samo godinu dana starija Adriana Vilagoš naoštrila je koplje i bacila ga do zvezda. Jedva punoletna devojčica iz Vrbasa nas je učinila u mnogome ponosnim.
Zlato na SP za juniore i Mediteranskim igrama, a onda i veliko srebro na prvenstvu Evrope u Minhenu klasičan je recept kako da privučeš sportsku srpsku javnost.
Plejada atletskih svetskih (a naših) asova nastavlja se Arminom Sinančevićem koji je bacio kuglu do evropskog srebra, a mediteranskog zlata.
Najiskusnija od svih je očekivano i napravila medalju od zlata - Ivana Vuleta je trijumfovala na Evropskom prvenstvu u skoku u dalj, ali i na Svetskom dvoranskom prvenstvu.
Ređala su se odličja, a ono što možemo da izvučemo iz sjajne atletske 2022. godine jeste da će svaka sledeća biti još bolja, shodno na mladost i kvalitet rada.
ODBOJKA
Muškarci se nisu baš proslavili u godini za nama, ali su zato dame pokazale kako se to radi! Odbojkašice Srbije su ponovo postale svetske šampionke na jedan zastrašujuće sjajan način.
Bez izgubljenog meča su stigle do novog svetskog trona, dokazale da su zaista svetla tačka srpskog sporta i od prilično mračnih dana napravile prelepo letnje popodne.
U nokaut fazi su pale snažne Poljakinje, a onda i u polufinalu Amerikanke sa prilično moćnih 3:1, da bi u finalu položile oružje i Brazilke koje su se na kraju meča poklonile Tijani Bošković i ostalim srpskim devojkama.
Velika priča koja je sačuvana na najvećem mogućem nivou, a Srpkinje će morati dalje bez selektora Santarelija koji će u novoj godini predvoditi selekciju Tursku.
NIKOLA JOKIĆ
Kao deo reprezentacije Srbije je razočarao, naravno, jer mu ljudi beskrajno veruju zbog neverovatnih partija i igara u NBA ligi.
Kada neko postane drugu godinu u nizu MVP najjače košarkaške lige na svetu, to je u svakom mogućem okviru veliki uspeh, pogotovo za zemlju veličine Srbije.
Jokić je i kormilo i sidro i jedro Denverovog broda, vedri i oblači sa tripl-dabl i dabl-dabl učincima i spada u sami NBA krem.
Ostalo mu je da napravi ozbiljniji proboj kroz plej-of fazu, ali je pretežno sam u tim težnjama.
Čini se da sada nije, da je konačno tu ekipa koja je počela da ga podržava i da bi moglo nešto i da se desi do kraja sezone.
BASKET
Basketaši Srbije nisu osvojili samo ono što nisu ni igrali. Ova 2022. godina je samo jedna u nizu gde su nas oni obradovali novim medaljama, konstantno su u vrhu i čini se da će ovaj sport biti i decenijama ispred nas etabliran kao jedan od stubova svuda, pa i na Olimpijskim igrama.
Sastav Majstorović, Branković, Stojačić i Vasić osvojio je Svetsko prvenstvo u Antverpenu, a isti momci su trijumfovali i na Evropskom prvenstvu.
Najteže je nešto što moraš konstantno da braniš, a ova četvorka je sada na braniku svih mogućih medalja koje su u našem vlasništvu.
Samo napred, nema stajanja.
STRELJAŠTVO I RVANJE
Silne medalje izređale su se za rvače Srbije, a u svemu je prednjačio Zarub Datunašvili koji se u 2022. godini okitio svetskim zlatom do 87 kilograma.
U isto vreme, na istom takmičenju koje je održano u Beogradu najsjajnijim odličjem su se okitili Ali Arsalan, Sebastijan Nađ i Mate Nemeš.
Što se streljaštva tiče, dovoljno je reći da je Damir Mikec i zvanično najbolji na svetu.
Srpskom olimpijcu Damiru Mikecu svečano je uručena „Zlatna meta“ za najboljeg strelca sveta vazdušnim pištoljem u 2022. godini.
Damir je priznanje zaslužio kao prvoplasirani na završnoj godišnjoj listi Svetske streljačke federacije. Zvanje najboljeg je potvrdio osvajanjem zlata na Kupu predsednika u Kairu, poslednjem takmičenju u sezoni.
(Telegraf.rs)
Video: Nedović podelio muzički snimak posle derbija: Solo na gitari Zvezdina pesma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
RSK
Politika i sport moraju biti objavljeno. Kod nas je glavni u svemu jedan čovjek. Niko nije toliko pametan da o svemu odlučuje.
Podelite komentar
FT
Đokoviću nije mesto na listi, on ne igra za Srbiju i hvala mu na tome.
Podelite komentar
NekoKo
Da su pouke makar izvučene pa ajde. Lečićemo rane i kuglanjem uskoro ako se ne promene dve stvari. Prvo, katastrofalno kadriranje po savezima a drugo efikasno ulaganje u sport, što podrazumeva ulaganje svih sredstava namenjenih sportu u one sportive koji su značajni na globalnom nivou a u kojima mi imamo najveći potencijal. Dakle treba da odredimo sportove od nacionalnog značaja a tu fudbal sigurno nije. Košarka, odbojka, vaterpolo i određeni borilački sportovi su naši nacionalni sportovi. Atletika i tenis bez obzira na Novaka i Španovićku tu nemaju mesto. To su individualni uspesi za koje su zaslužni vanserisjki talenat pojedinca, njihove porodice i određeni stručnjaci koji su sa njima radili faktički na privatnom nivou. Tu nema sistema u smislu da kažemo da stoji neka srpska škola atletike ili tenisa. Prosto rečeno nisu produkt nekog našeg sistema, jer mi taj sistem nemamo a da ga gradimo u 2022 godini od nule je pre svega preskupo što će značiti odvajanje od sportova u kojima imamo sve uslove i preduslove da pravimo vanserijske uspehe i drugo čak i pored velikih ulaganja tu je upitno dokle bi stigli jer su i atletika i tenis sportovi sa velikim tradicijom i tu je sistemski teško preskočiti bilo koga iole ozbiljnijeg. Samo obratite pažnju na košarku. Kao na traci decenijama unazad pravimo vanserijske igrače, zvanično najbolje igrače Evrope i sveta. To je zato što tu postoji sistem koji može da bude još bolji, autentična vrhunska škola i ogromna tradicija.
Podelite komentar