Profesor Dikić odgovara na večito pitanje: Evo da li seks utiče na sportsku sposobnost?

Iako ima studija koje više putem anegdotskih izveštaja sugerišu da seks pre takmičenja može uticati na sportsku sposobnost, kod nas se o tome vodi rasprava i naravno da ima mnogo stručnjaka sa različitim zaključcima.

Pošto je jedna od najvažnijih stvari koje studenti treba da nauče pretraživanje literature iskoristio sam vruću temu da bih pronašao šta kaže literatura po tom pitanju. Kao i uvek ima puno radova i na Pub med-u i Google Scholar-u, i onda je neophodan sistematski prilaz i potraga za metaanalizom kako bi se utvrdilo da li na sportsku sposobnost utiče prethodna seksualna aktivnost.

Preporučujemo

I imali smo sreće jer postoji izvanredna metaanaliza velikog broja objavljenih radova. Analizirano devet unakrsnih studija (133 subjekta, 99% muškaraca) koje su procenjivale jedan ili više parametara fizičke spremnosti. I konačni rezultat je pokazao da seksualna aktivnost u roku od 30 minuta do 24 sata pre vežbanja ne utiče na aerobnu sposobnost, mišićnoskeletnu izdržljivost ili snagu.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Inače ideje o uticaju seksa na sportsku sposobnost datiraju još iz stare Grčke, jer se smatralo da bi uzdržavanje od seksa moglo povećati frustraciju i agresiju i podstaći energiju. Ipak meni je draža analiza u filmu „Roki“ (1976) u kome Rokijev trener, Miki, izjavljuje da „žene slabe noge“, sugerišući da bi sportista trebalo da se liši seksa dok trenira i takmiči se. Podjednako interesantna je bila i odluka meksičkog fudbalskog tima 2014. godine kada su od igrača zatražili da se uzdrže od seksa tokom Svetskog prvenstva u Brazilu kako bi postigli maksimalni učinak i naravno izgubili su u osmini finala. Ne znam šta su Meksikanci radili na ovom prvenstvu po pitanju seksa, ali definitvno se nisu plasirali.

Naši igrači su imali pravo da provode vreme sa lepšom polovinom i to je po mnogima bila dobro jer se na taj način podiže prirodni nivo testosterona i njegovog uticaja na sportsku sposobnost, za šta nema naučnih dokaza. Komentara je bilo dosta, nažalost i vređanja lepšeg pola. Nije bilo izvinjenja iako je bila jasno i na socijalnim mrežama da je sve otišlo predaleko. Ispada da kod nas mizoginija pored svega ostalog služi i za opravdanje lošeg rezultata.

Trenutno razmišljanje u vrhunskom sportu je da sportisti treba da se ponašaju onako kako su navikli i da ne rade ništa protiv sopstvenih uverenja. Mentalni trening je postao sastavni deo treniranja i on upravo insistira na rutini. Mnogi sportisti se osećaju opušteno i praktikuju seksualne odnose pre takmičenja, što utiče na njihovo samopouzdanje, do to da se bolje osećaju, da bolje spavaju i da tako postižu bolji rezultat. Koncept savremenog treninga smatra da negativne misli treba da se odbace, da svaki sportista treba da radi na samom sebi i da sve što predstavlja dodatne frustracije treba otkloniti. Konačno, radi se o intimnim stvarima koje ne treba kao u rijalitiju prežvakavati na javnom servisu, već delovati edukativno i odmereno.

A kad već govorimo o sportu citirao bih jednog velikog poznavaoca, Kamerenon Dijaz, koja je više puta ponovila „Seks je moj omiljeni sport. Uvek sam raspoložena.“

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum