Šta sve treba da znate o Tokijskom maratonu?

Tokijski maraton je verovatno najteži od maratonskih "Mejdžora" za učešće. Sa malim međunarodnim glasačkim listićem, notorno teška „poluelitna“ prijava za one sa vremenom kvalifikacija sličnim Bostonu (završetak ispod 3.30). Pa čak i tada je dodeljeno samo 300 mesta.

Maraton ima 37.500 ljudi, u poređenju sa 50.000 u Njujorku i 40.000 u Londonu. Na lutriji je dostupno 27.300 mesta, sa više od 330.000 prijavljenih za trku 2019.

Preporučujemo

Međutim, ako ste bili jedan od srećnika koji ste obezbedili kolekciju (saznajte kako možete da uđete na Tokio maraton na druge načine)… Priručnik o tome šta sve treba da znate priredio je "Runner beans", a mi ga prenosimo u celosti.

Gde odsesti?

Dok smo bili u Tokiju odseli smo u hotelu Courtiard bi Marriott Tokio Station koji se nalazio na stazi za trku na 29K. Bila je to laka vožnja metroom od aerodroma do početka trke, i 10/15 minuta hoda od cilja trke. Plus, rano su otvorili doručak za trkače, zajedno sa engleskim mafinima i puterom od kikirikija!

Preporučio bih vam da ostanete blizu ciljne linije (oko stanice Tokio), a ne da počnete, jer trka može biti hladna kada završite i poželećete da se vratite pod tuš. Postoje hoteli za različite budžete, ali rezervišite ranije jer su skupi.

Problemi sa spavanjem (Džetleg)? To je brutalno. Dolazeći iz Velike Britanije, Tokio je devet sati unapred, što vam odmah pokreće telesni sat. Preporučio bih da dođete u Tokio što je ranije moguće ili jedan ili dva dana unapred. Stigao sam u petak uveče i oslanjao se na tablete za spavanje da bih prošao svoj noćni let i noć pre trke.

Ekspo? Ne očekujte ništa kao u Njujorku ili Londonu. Ovo je dosta manje, sa još manjim "zalihama" gde ćete naći neke nasumične stvari kao što su "voši trake" u oficijalnim radnjama, kao i oficijalnu opremu u azijskim prodavnicama. Sigurnost je veoma stroga. Ne zaboravite da ponesete pasoš ili vozačku dozvolu u ID. Postoji jedini deo za trkače, ili se pobrinite da imate plan gde ćete se sastati sa ostatkom grupe ako ima onih koji ne trče. Izložba je zaista glasna i nekako neodoljivo, idealno bi bilo prvo kada se otvori ili kasno uveče. Za potpuni donji deo pogledajte moj ekspo video ispod.

Pre trke

Stroga bezbednost je tema ove trke, u razmerama kakve nisam video ni na jednom drugom Svetskom maratonu (čak i u Njujorku godinu dana nakon bombardovanja u Bostonu).Bezbednost ne dozvoljava vodu ili hranu. Konfiskovali su mi bananu. Međutim, oni imaju vodu i voće na drugoj strani obezbeđenja, tako da sam mogao da zamenim svoju užinu pre trke. I dozvoljeno vam je da prođete sa praznim mehurima za vodu ili ručnim flašama za vodu sve dok imaju sigurnosnu naljepnicu. Možete dopuniti svoje flaše sa druge strane, ali će se uzeti ako u njoj ima vode. Kupatila – pazite da dođete u red za kupatilo odgovarajućeg pola i proverite znak za zapadni "portalu".

Promašio sam belešku i tada je bilo prekasno! Otkrio sam da su redovi za toalete mnogo kraći u blizini "svlačionice", ispod zgrade, a ne pored obora. Uzmite puno slojeva za bacanje, čeka se dosta vremena na početak (najmanje 30 minuta) i hladno je. Stojite okolo i gledate ekran sa državnom himnom i mnogim najavama – osećao sam se kao da sam u Igrama gladi!

Tokom trke:

Trka je prepuna. Bilo mi je teško da nađem bilo kakav slobodan prostor prvih nekoliko milja. Ne opterećujte se, uzmite u obzir svoje okruženje!! Ne postoji plava linija koju treba pratiti – ovo su tangente staze po kojoj elite obično trče kako bi osigurale da ne prelaze dodatnu udaljenost i da su što bliže 26,2. Bez ovoga, trčiš dodatnu kilometražu, a Tokio je postao moja najduža trka do sada na 27,6 milja.

Voda – postojale su samo stanice za vodu na svakih 5 km, i u malim šoljama na kraju stanica za pomoć – predlažem da prođete kroz njih da biste uneli što više. Inače se oslanjate na sportsko piće "Slatke pocari flaše". Leglo – veoma je mršteno baciti svoju flašu/paket gela/maramicu itd. na pod. Imaju ljude koji su stacionirani svakih pola milje ili tako nešto sa vrećama za smeće u koje možete odložiti svoje stvari.

Kupatila - ovo su veoma dobro označene i prilično redovne, i neke od najčistijih tokom bilo kog maratona koji sam doživeo. Ne brinite, na kursu su svi toaleti u zapadnjačkom stilu! Gledaoci – cela staza je prepuna gledalaca što je sjajno, ali nisu uvek tako glasni. Malo ljudi je imalo svoja imena ispisana na vrhovima kao na drugim trkama, što bi možda vredelo učiniti za više navijanja! Postoje veoma striktna vremenska ograničenja, prema vremenu za oružje imate 7 sati (iako na zvaničnom sajtu takođe piše 6 sati 40 minuta) da završi trku.

I to nije samo od trenutka kada počnete trku, postoje kontrolne tačke uvek 10KM i bićete pometeni ako ih ne uspete. Morate da napravite marker od 10K do 11:00, što vam daje 1 sat i 45 minuta od vremena pucanja, bez obzira na vreme kada zaista počnete, a zatim imate 45 minuta pre sledećeg preseka na 15 km – što znači da morate realno da budete u mogućnosti da pokrenete ispod 40 minuta 5K za svaki deo trke. Postoji grupa trkača sa balonima i 'Runner Finisher Support' ispisanom na poleđini koji su zadnji deo trke, ako zaostanete za njima na jednom od kontrolnih tačaka, oni bukvalno odvoje stazu i ne možete da završite .

Posle trke: može potrajati mnogo vremena da dođete do svojih prijatelja u zoni za porodične sastanke

Spustite vreću. TAKO mi je postalo hladno i poželeo sam da ostavim veliki kaput u torbi da mi usne ne plave i zubi cvokoću posle trke. Unapred dogovorite gde ćete se sastati sa svojim trkačima/gledaocima jer telefoni možda neće raditi. Ne sećam se da su bila slova kao na drugim trkama, umesto toga na jednoj strani su bili crveni baloni, a na drugoj plavi baloni. Videli smo damu koja je imala svoju Union Jack zastavu da pomogne svom trkaču da je pronađe - što je bio sjajan savet!

Nezvanični aveti – Mekdonalds je odlično mesto posle trke na Tokijskoj stanici (toplo je, toaleti su čisti i sve što želim posle maratona je dijetalna kola i pomfrit!).

(Telegraf.rs)