"Morao sam da završim karijeru, narušio sam zdravlje": Ispovest Tozamena najboljeg srpskog bodibildera

Malo ko u srpskom bodibilidingu ne zna za Svetozara Tozu Milenkovića, aka Tozaman, jednog od najboljih srpskih bodibildera.

Mada, možemo slobodno i reći najbolji srpski bodibilder nove generacije, s obzirom na rezultate koje je ostvario.

Toza je bio višesturki prvak države, osvajač Kupa, višestruki apsolutni prvak Balkana, osvajač bronzane medalje na Evropskom prvenstvu i kao kruna karijere dvosturki osvajač prestižnog Arnold Klasik takmičenja u Americi.

Rođen za bodibilding

- Bavio sam se 15 godina bodibildingom, najpre amaterski, a nakon toga i kao profesionalac u Americi. Nakon toga 2020. sam odlučio da završim karijeru i vratim se ovde , gde ću se baviti drugim stvarima, nadam se uspešno - kaže Toza za Telegraf u emisiji "Teorija zdravlja"

On ističe da je bodibilding zavoleo od samog početka kada je sa 16 godina počeo da vežba u beogradskoj teretani Extreme gym.

- Ja sam na samom početku imao sreće da sam trenirao sa vrhunskim takmičarima koji su bili šampioni gde sam od starta naučio pravilne stvari, tako da sam neki kvalitet zadržao i kad sam otišao u Ameriku.

- Naravno, imao sam i ja uspona i padova, ali važno je bilo da tamo imam od nekoga d aučim, ali sam shvatio u Americi da to što ja znam i moj genetski potencijal nije dovoljan za vrhunske rezultate.  Moraš da imaš neko vođstvo, nekoga ko ima iskustva da te vodi kroz ceo proces.

- Imao sam sreće da sam sarađivao sa odličnim trenerima u bodibildingu uopošte i ja se nadam da ću to svoje znanje i iskustvo koje sam stekao imati kome da prenesem.

Toza se takmičio u klasik bodibildingu, iako je pokušao i da uđe u polutešku kategoriju.

- Imao sam izlet u tu kategoriju, ali sam shvatio da moje telo ne može da podnese to, pa sam se vratio u klasik kategoriju.

Život u Americi nije bajka

Nakon što je sve osvojio kod nas i na Balkanu, otišao je 2014. godine u Ameriku da se oproba sa najboljima.

- Olakašavajuća okolnost je bila to što sam već imao unapred mesto gde ću živeti i teretanu gde ću raditi. Odlazak u Njujork je bio jedan kulturološki šok, jer je to grad koji živi 24 sata sedam dana u nedelji. Nije mi bilo lako uklopiti i bodibilding sa tim načinom života, i možda je moja greška što sam želeo odmah da sve to iznesem, stavio sam sebi pritisak da odmah uspem.

- Trebalo je da se prvo prilagodim, da osetim gde sam došao, da naučim kulturu, usavršim jezik. Ali, eto, izabrao sam da radim sve u isto vreme i uspeo sam da postignem to što sam postigao, ali iz ove perspektive, trebalo mi je više strpljenja.

On ističe da je tempo bio naporan.

- Imao sam brutalan način života, ustajanje u 4 ujutru od 6 do 12 rad sa klijentima, onda moj trening od 12 do 14, a onda pauza do 16h pa onda do 20 ili 21h treninzi sa klijentima. Dođem kući oko 22h spremam klopu za sledeći dan i legnem oko 23.30 i onda spavam 5 sati i opet nanovo. To je bio ubitačan tempo, ja sam imao želju, ali sam preforsirao neke stvari i gurao sam sebe više nego što je trebalo i desio se taj brnout sindrom - objašnjava Milenković.

Nakon boravka u Njujorku, Milenković se seli na zapadnu obalu, u meku bodibildinga.

- Posle dva i po godine, selim se u Los Anđeles i tamo sam trenirao u mestu odakle je bodibilding počeo - teretana Gold gym. Hteo sam da budem na izvoru, tamo gde je sve počelo, Možda je bila preuranjena odluka, jer sam taman stao na noge i morao sam ispočetka, Naravno, ja sam dao pun gas i nastavio dalje, a to je uticalo da telo više nije moglo da prati.

Telo je samo reklo da je kraj

On ističe da je taj tempo doprineo da 2018. počne da razmišlja o povlačenju iz ovog sporta.

- Definitivno, ja nisam prestao bodibilding jer sam osetio da sma dostigao vrhunac ili maksimum, nego jednostavno moje telo više nije moglo da prati taj nivo opterećenja, naročito kad sam postao profesionalac. To je bio zahtevniji nivo i telo nije prtilo i morao sam da se povučem. Nije mi bilo drago ni malo, ali to je moralo.

Iako je pokušao da napravi pauzu da da telu odmor, to nije pomoglo.

- Ja sam sebi najpre dao šest meseci pauze da vidim kako će se telo ponašati od novembra 2018, pa do jula 2019. Trenirao sam lagano i promenio način života, odmarao sam više i kada sam pokušao da se vratim, noje telo nije bilo isto koje sam ja imao godinama. Jednostavno ništa nije bilo isto i morao sam da prekinem.

- Najveći utica je bio stres, jer sam konstantno bio pod stresom, verovatno sam ja sam uticao i moja psiha i stav "MORAŠ". Ne moram ništa, ali ja sam želeo da se dokažem stvorio sam pritisak sam sebi i to mi je oštetilo telo da nisam mogao da radim to što je trebalo.

- Par meseci posle jednog takmičenja, kada sam pokušao da se vratim da treniram jače, posle jednog treninga za noge, osetim da sam tećžak sam sebi. Sednem sa strane i posle ne mogu da ostanem, oduzele se noge i ruke. Sačekam pola sata i krenem da ustanem, bude bolje, ali otkucaji srca veliki, nije mi dobro. Odem u hitnu, oni izmere frekvencu 120, a ja sedim, pritisak 110/60. Pošalju me u bolnicu i to je bio definitvni trenutak kada sma preseko i rekao - dosta je bilo.- kaže Toza.

On je otkrio da mu je kraj karijere teško pao.

- Mnogo teško mi je palo, jer sam se identifikovao sa svojim telom. Ja sam bio to, ja sam bio Toza bilder i ko sam sad ja kad se ne bavim time. Ta faza kada sam odlučio da prestanem, krenuo sam da gubim taj identitent to svoje telo, ozbiljna depresija - ko sam ja ako nisam to.

- Bio sam izgubljen, ali je to moralo da se desi da bih spoznao neke stvari, da postoji ćivot izvan bodibildinga što za mene nije postojalo, jer sam bio ceo u tome. Da bi uspeo moraš da se posvetiš tome, ali trpe druge stvari, ja sam bio loš drugi, svi moji međuljudski odnosi su patili jer sam bio sebičan i samo gledao sebe - rekao je Milenković.

Ceo razgovor sa Tozom Milenkovićem pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)