Prof.dr Dikić: Zlatna medalja na OI kao porodični biznis

"Zimske olimpijske igre su završene. Poneko je otišao kući sa zlatom... poneko sa gorkim utiskom: “Nikad više!”

Naslov koji je dala gospođa Vesna Ćorović Butrić u svojoj autorskoj emisiji posvećenoj „Familiologiji“ ili jednostavnije rečeno - porodici i našim odnosima. Upravo ono što svako od nas oseća kao izazov. Da bi priča bila interesantnije dodat je i doping, tačnije slučaj Kamile Valijeve, 15-godišnje ruske klizačice.

Čini mi se da mi je upravo gostovanje u ovoj radijskoj emisiji pomoglo da dodatno pojasnim slučaj koji je potresao mnoge prave ljubitelje sporta. Zašto?

Pre svega zato što je sa jedan strane bila devojčica, a sa druge ceo glomazni sistem Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), Internacionalne agencije za testiranje (ITA) i Svetske antidoping agencije (WADA) i nesrećna Ruska antidoping agencija (RUSADA), a treće njen trener i nemušti roditelji.

Kada govorimo o Kamili ona je u potpunosti zloupotrebljena od strane svih sa obe strane. Strašno je što mnogi nju i ne vide kao devojčicu nego kao „projekat“, jer je samo sa deset godina počela da trenira sa idejom da osvoji olimpijsku medalju. Da nije bilo Sportskog arbitražnog suda (CAS) u Lozani koji je presudio u njenu korist, ona bi bila potpuno sama i prepuštena sebi.

A gde je pogrešio MOK, ITA i RUSADA? Pre svega zato što su otkrili njen identitet i supstancu koju je koristila, što je zabranjeno zakonom jer je ona zbog svojih godina zaštićena osoba. Naravno, niko joj se nije izvinio. WADA je opet bila najispravnije i rekla da postoji doping pozitivni slučaj u klizanju na ledu, bez otkrivanja identiteta i imena supstance. Međutim, WADA je potpuno nepotrebno kritikovala CAS jer nisu sudili po njihov volji. A činjenica je da CAS postoji i ima mesto u svetu dopinga prvenstveno zahvaljujući WADA.

Konačno njena trenerka Tutberidze ili porodica nose najveću greh. Porodica zato što je prepustila Kamilu trenerki koja je bukvalno zlostavljala, na svaki način. Nije to bilo samo gladovanje, dvanestočasovno treniranje, povrede, već se ispostavilo i korišćenje zabranjenih supstanci. Konačno njeno pravo lice je pokazala celom svetu urlajući na Kamilu koja je bila potpuno slomljena.

Imali smo priliku da vidimo i Tomasa Baha, predsednika MOK-a koji se zgrozio ponašanjem trenera, a nije prokomentarisao sarkastičan i potcenjujući odnos portparola MOK-a prema Kamili Valijevov.

Nama svima preostaje da sačekamo presudu o doping prekršaju. Teško je poverovati da Kamila neće biti kažnjena, ali čak ako i ne bude kažnjena ona više nikad neće biti ovako uspešna. Jednostavno svedoci smo da petnaestogodišnje devojčice prestaju da budu uspešne jer dolaze nove petnaestogodišnjakinje koje mogu da naprave četvorostruki okret i osvoje svetsko zlato.

A pitanje koje se nameće je vezano upravo za kriterijume koje određuje Međunarodna klizačka unija. Da li je moguće da je od sve lepote klizanja najvažniji četvorostruki okret? Šta je sledeće petorostruki… i ko to broji. Verovatno treba razmisliti o budućnosti klizanja, jer ovako je prestao da bude sport za odrasle žene i postao sport za devojčice koje nisu zakoračile ni u pubertet.

A ono najvažnije u celom slučaju su ljudska prava Kamile Valijeve, što možda najbolje definiše naslov koji je dala moja prijateljica Dušica Tasić – „Pravda za Kamilu Valijevu“ koja je većini izgleda najmanje važna.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum