Zaboravljeni u snegu

Evo nama još jednih Zimskih olimpijskih igara, evo nama još dve srpske pahulje koje na vetru neprimetno alelujaju nebom Pekinga. Kapice Srbije sa simpatičnom crvenom ćubicom, grb na srcu i prtljag za daleki put. Da li smo digli ruke od uspeha pre nego što se i ušlo u priliku? 

Većina našeg naroda ne voli određeni sport, već uspeh u njemu. Nije bitno koji je to sport, bitno je da znaš šta radiš u njemu. Nakon uspeha će dati detetu reket u ruke, poslati ga u bazen ili na koš, ali potrebno je da neko probije led.

Preporučujemo

Marko Vukićević i Nevena Ignjatović jedini su naši predstavnici ove godine. Dvoje ljudi na skijama i nada da se probije led. Da se razumemo, za nas je sve uspeh. Medalja nam je san, jer je nemamo. Nemamo je u istoriji. Nismo ni blizu bili nje.

Hajde što nemamo medalju, nego što sve manje imamo prilike za to. Od nezavisnosti, broj srpskih učesnika je u konstantnom padu, a iz raspada Jugoslavije smo dobili samo polomljen fokus. Slabo interesovanje naroda za zimske sportove ogleda se i u procentu življa koji se njima bavi, a kamoli prati.

Pad uspeha znači pad interesovanja, donekle prirodna stvar u Srba, ali nam preti totalno otopljavanje snega. Dvoje ljudi, ej... Hronološki, došli smo pred izumiranje jedne čitave grupacije sportova.

Još 2010. godine, imali smo 10 takmičara, da bi četiri godine kasnije bilo dvoje manje, a na već sledećim igrama četiri učesnika zacelo. Evo, sada, došli smo i do pola toga.

Nevena je pre četiri godine stigla do 14. mesta u alpskoj kombinaciji, ali moramo je podržati za više. Mora da misli na sebe i na buduće generacije koje bi mogle da je vide i stanu na skije.

Šta bi se tek desilo da su se ostvarili strahovi, da ju je povreda zadržala u Srbiji? Sreća, pa nisu. Još bi nam samo to trebalo.

Imamo manje predstavnika od skoro svih jugoslovenskih republika. Najveći smo, pa proporcionalno ta slika izgleda još tužnije.

Crnogorce predstavlja troje, BiH ide u Peking sa njih šest, Hrvatska ide sa 11 sportista, o Slovencima je glupo i pričati shodno tome da se u Jugoslaviji najviše radovalo uspesima učesnika iz te republike.

Eto, mi samo dvoje. Ali, vrednih dvoje. Dvoje koje zaslužuje pažnju. Dvoje u koje moramo da verujemo. Dvoje koje mogu da naprave veliku lavinu. Dvoje koje uspehom mogu da naprave četvoro ili dvadesetčetvoro. Skijaju za sebe i za budućnost.

Jedan uspeh menja sve. Ili, jedan uspeh pravi podlogu za novi uspeh. A, i da ne bude uspeha, Marku i Neveni je bitna naša podrška.

Nemojmo ih ostavljati same na snegu zbog naše izgubljene nade. Oni su naša nada, ma šta uradili u Pekingu.

Na skije lagane, pa kako budu slušale.

Mala četa, ali odabrana.

Iz nade se rađa volja, iz volje se rađa upornost, iz upornosti se rađa uspeh, a iz uspeha se rađa neka nova, zimska Srbija.

Idemo, Nevena. Idemo, Marko!

(Telegraf.rs)

.