Udovičić: "Evo kad počinje izgradnja Nacionalog stadiona i zašto je stopiran Mundijal 2030, želimo finale LŠ"

Srpski sport nikada nije bio uspešniji nego proteklih nekoliko godina. Ulaganja države su se pokazala kao opravdana jer su naši sportisti doneli veliki broj medalja sa međunarodnih takmičenja. Sam podatak da smo na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojili rekordnih 9 medalja, koliko smo osvojili ukupno na igrama u 2004. 2008. i 2012. godine dovoljno govori.

Osim toga, Srbija ima najboljeg tenisera sveta, najboljeg košarkaša sveta i Evrope, najboljeg vaterpolistu sveta, najbolju odbojkašicu sveta, karatistkinju, tekvondistkinju... što dovoljno govori o tome koliko se ulaže.

Takođe, ulaže se i u infrastrukturu kao i u organizaciju međunarodnih takmičenja u našoj zemlji. O svemu tome i mnogim drugim stvarima pričao je u intervjuu za Telegraf ministar omladine i sporta Vanja Udovićić.

• Kako biste sa sportskog aspekta ocenili prethodnu 2021. godinu?

- Prethodna godina nas obavezuje da budemo kvalitetniji i bolji. Oborili smo rekorde u svim segmentima i naš rezultat u sportu vidljiv je na semaforu i pokazuje da smo u pozitivi i da smo oborili sve rekorde. Počevši od medalja na Olimpijskim igrama, gde smo osvojili 9 odličja, a da podsetim da smo 2004, 2008. i 2012. zajedno uzeli 9 medalja. To pokazuje da smo napredovali u sportu i ne samo to, već da naši sportisti ulaze u borbe za medalje skoro u svakom sportu.

- Prošle godine smo osvojili 43 medalje sa smanjenim brojem takmičenja, iako je rekord 47, treba uzeti ipak i godinu pandemije, ali u svakom slučaju postoji pomak od 2016. koja je bila olimpijska i kada smo imali 37 medalja u godini.  Pomerili smo i granicu u smislu nagrada za medalje, jer ona sada iznosi 70. hiljada evra za zlato, a 2012. je bila 35.000 evra.

Vesti sa naslovne
• Finansijska pomoć države za sportske klubove i sportiste je nikad veća. Koliko je novca izdvojeno prošle, a koliko je spremno ove godine?

- Zbog prethodne dve godine, koja je bila prožeta korona virusom, došlo je do promene u svim segmentima. Ali, sagledavanjem potreba klubova i sportista, mogu da kažem da sam imao podršku Vlade, kako premijerke, tako i ostalih kolega, ali i predsednika države. Protekle godine smo imali dve sistemske podrške klubovima, gde je država dala 2,3 milijarde dinara. U 2020. je 300 klubova dobilo pomoć, a u 2021. njih 309. Želimo da održimo kontinuitet rada klubova, kvaliteta rada, da bismo imali vrhunske rezultate, jer baza sportista proizilazi i klubova.

- Dobili smo fidbek od klubova da im je to značilo dosta i da nisu morali da gase svoje organizacije. Takođe, imamo nikad veća davanja granskim savezima, primera radi Paraolimpijski komitet je imao u 2013. godini 26 miliona dinara, a danas ima 90 miliona. Da biste imali rezultate morate da ulažete više. Vrlo je proverljiv podatak da je danas država mnogo više uz sportiste nego u moje vreme gde sam, kao sportista, čekao na nagrade po godinu dana, a danas je to vreme za isplatu, samo sedam dana.

• Kakva je strategija za OI u Parizu 2024. i možemo li do više medalja?

- Sport je surov, jer ne daje priliku za dugačko slavlje ili tugovanje. Slavi se ili tuguje samo jedan trenutak, posle meča. Već narednog dana imate nove obaveze i novo dokazivanje. U skladu sa tim mi smo u dobokoj fazi organizacije svih priprema da bismo u Parizu oborili rekord iz Tokija kako na OI, tako i na POI. Odmah posle Tokija smo izašli sa jasnim planom i strategijom gde vidimo srpski sport 2024. godine, ali već danas podupiremo mnoge projekte za 2028. godinu i Los Anđeles. Već danas znamo koji su to sportovi u koje želimo da ulažemo.

• Upravo to je sledeće pitanje, u koje sportove se planira ulaganje u budućnosti s obzirom na to da imamo talentovane sportiste?

- U ovom trenutku nam je prioritet da ulažemo u saveze koji tradicionalno donose medalje. Istinski sam ponosan što su neki sportovi nakon 30-40 godina doneli medalje sa najvećih takmičenja. Sada je potpuno normalno da naši atletičari, džudisti, rvači, kajakaši, veslači, koji su imali post osvajanja medalja, sada kontinuirano donose medalje. Da se ne oslanjamo samo na košarkaše i vaterpoliste. Postoji prilagođavanje na međunarodnom nivou da se E-sports odbije da ne uđe na Olimpijske igre. Ali, u narednom periodu mi očekujemo od nekih sportova poput badmintona da krene uspon i da nam u budućnosti donosi medalje. Takođe, 2020. smo otvroili veštačku stenu za penjanje na kome mogu da se održavaju međunarodna takmičenja. Prošle godine smo planirali da organizujemo međunarodna takmičenja, ali su otkazana. Želimo to da uradimo ove godine da bismo popularizovali ovaj sport. I nije to samo u sportskom penjanju, već u mnogim sportovima organizujemo međunarodna takmičenja.

• Ove godine nas čeka najvazniji sportski događaj Atletsko svetsko prvenstvo, koliko smo spremni za izazov organizacije?

- Što se tiče atletike, ona danas izgleda potpuno drugačije nego pre 8 godina. Tada ste mogli da održite međunarodnih takmičenja samo na Vojnoj akademiji i u Sremskoj Mitrovici. Danas je promenjen izgled ateletike što se tiče infrastrukture, danas se više od 10 lokalnih samopurava bori da dobije organizaciju, kako domaćih, tako i međunarodnih takmičenja. Imamo nacionalni trening  centar koji je sada renoviran zbog Svetskog prvenstva. Napravljena je i atletska staza, kako bismo imali i trening centar za bacačke discipline, ne samo dvoranu.

- Danas, od severa do juga, od istoka do zapada, najveći broj lokalnih samopurava ima stadione koji zadovoljavaju kriterijume organizacije međunarodnih takmičenja. Ove godine imamo Svetsko prvenstvo od 18. do 20. marta i zahvaljujemo Sebastijanu Kou, predsedniku Svetske atletike na ukazanom poverenju. Očekujemo više od 1.000 takmičara iz više od 150 zemalja. Srbija će biti svet i naši sportisti su naše najbolje diplomate koji dovode svet u Srbiju. Želimo da pomerimo standarde što se tiče organizacije da, kao što smo dobili prizananje za EP 2017. da je najbolje organizovano takmičenje, da to uradimo i na svetskom nivou.

• Predsednik Srpskog atletskog saveza Veselin Jevrosimović najavio je nedavno da je ambicija Srbije da organizuje i SP u atletici u Beogradu na otvorenom. Postoji li interes države da se izgradi atletski stadion i organizije SP u Beogradu?

- Imamo izvanrednu komunikaciju sa Srpskim atletskim savezom. Već nekoliko godina radimo na projektu atletskog stadiona ili prilagođavanju infrastrukture za atletiku koje propisuje svetska federacija. Neko će reći, "imamo stadion Rajko Mitić"? Ali, treba istaći da i fudbal traži određene drugačije standarde gde se izbacuje atletska staza, gde se traži da gledaoci budu bliže terenu. Naša tendencija je da nakon EP i SP u dvorani, podignemo granicu i da budemo domaćini i takmčenja na otvorenom. Danas ne postoji sport gde smo konkurentni, a da nismo organizovali Evropsko ili Svetsko prvenstvo. Ne postoji u 15,16 sportova gde smo dominantni da nismo bili domaćini.

• Osim atletike ove godine organizujemo i dva klupska evropska takmičenja?

- Da, "fajnal ejt" vaterpolo Lige šampiona i fajnal for Evrolige. Procena ljudi iz Evrolige je da će Beograd zaraditi oko 17 miliona evra samo od te organizacije, jer se očekuje oko 30.000 ljudi koji će doći na turnir. Ne pričamo samo o četiri ekipe, već i o navijačima koji će doći da ih bodre i koje ćemo ugostiti u Beogradu. Posle toga imamo i Svetski kup u veslanju gde očekujemo 1.000 sportista, pa imamo u Zrenjaninu kvalifikacioni turnir u ženskom vaterpolu, plus kvalifikacije za žensku košarku. Imamo i veliki Grand pri u šahu gde očekujemo 20 najboljih igrača sveta.

• Imali smo proteklih godina kampanju za organizaciju SP 2030. da li je i dalje na snazi?

- U ovom trenutku smo stali sa pričama o organizaciji SP 2030. Sporazum koji smo potpisali sa Rumunijom, Grčkom i Bugarskom je u zastoju od strane Grčke, jer imaju novu Vladu, pa dolazi do preispitivanja rada prethodne Vlade. Očekujemo u kratkom roku da se takve odluke definišu, da znamo da li nastavljamo u  tom procesu. Mi nemamo mogućnosti da sami to radimo i zato smo išli regionalno da bismo zajedno konkurisali i za Euro i za Mundijal. Izgradnja infrastrukture je tu veoma važan faktor.

• Upravo to je sledeće pitanje. Najavljen je početak izgradnje nacionalnog stadiona uskoro, kakva je trenutno situacija sa projektom?

- Fudbal je potpuno drugačiji od ostalih sportova. Standardi FIFA i UEFA vas guraju da ulažete sredstva za rekonstrukciju stadiona. Ne žele više da gledaju kroz prste da naši klubovi igraju na stadionima koji ne ispunjavaju kriterijume. To je jedna globalna borba. Imamo sportski kvalitet i možemo da finansijski pratimo neke zemlje. Moramo i u fudbalu da radimo na infrastrukturi i u ovom momentu rekonstruišemo tri stadiona u Loznici, Zaječaru i Leskovcu.

- Ove godine, čim nam vremenske prilike dozvole, krećemo u rekonstrukciju još pet stadiona i takođe kad se steknu uslovi počinje izgradnja Nacionalnog stadiona. Ne možemo da kažemo da je sve gotovo, jer je to objekat za koji je teško reći "E sad krećemo". Dosta je to zahtevno. Na proleće počinjemo sa sređivanjem infrastrukture koja će da vodi do stadiona, od putne do komunalne. Završetak projekta stadiona očekujemo u prvoj plovini ove godine, kao i da krenemo sa kamenom temeljcem, odnosno sa izgradnjom. Ideja je da sa multifunkcionalnim stadionom konkurišemo za održavanje finala Lige šampiona i Lige Evrope.

• Fudbalsku selekciju Srbije očekuje SP u Kataru, a nacija očekuje najbolji uspeh u istoriji do sada, kakva su vaša očekivanja?

- Ja sam uvek optimista da možemo kvalitetnije i bolje nego ranije. Uveren sam da možemo da napravimo izvanredan rezultat u fudbalu. Verujem da ćemo biti ponosni, kao što smo bili pre nekoliko meseci kada smo se plasirali na Mundijal pobedom u Portugaliji. Ali, moram da podsetim da mi u klupskom fudbalu imamo učesnike evropskih takmičenja redovno poslednjih godina.

- Došli smo do situacije da možemo da imamo i dva predstavnika u Ligi šampiona što je rezultat sistemskog ulaganja. Tako da je realno da i u fudbalu očekujemo vrhunske rezultate jer imamo odlične pojedince koji su cenjeni. Ja sam najponosniji jer Srbija danas ima najboljeg košarkaša sveta, najboljeg košarkaša Evrope, najboljeg vaterpolistu sveta, najboljeg tenisera, najbolju odbojkašicu, najbolju karatistkinju i trenera na svez, zatim najbolju  tekvondistkinju sveta i trenera. Andrea Arsović je prva na rang listi strelaca. Srbija ima najbolje individualce sveta.

• Kako ste doživeli situaciju sa Novakom Đokovićem u Melburnu?

- Ja sam veoma subjektivan, zato što se radi o našem građaninu, o prijatelju, bratu, našem Novaku. O nekom ko je prototip vrhunskog sportiste i uzora deci celog sveta. Svi segmenti pokazuju da je politika tu uzela maha. Nije se on teleportovao tamo, morao je da prođe procedure za vizu, a onda dolazi u situaciju da ga maltretiraju. Celkupna farsa mi pravi oktklon od toga i razočaran sam postupkom ATP-a, koji nije zaštitio svog sportistu koji je broj jedan. Žao mi je jer je svetski sport izgubio njegovim neigranjem u Australiji. Ali, verujem da će Novak sve ovo doživeti kao novi motiv da ponovo pokaže da je najbolji. Posle 15 godina možda mu ovaj motiv treba da obori još neke rekorde.

(D. Stojmenović)