Da li biste vi pomogli suparniku ili ga pobedili ako biste videli da je dezorjentisan?

Na uspešnom edukativnom programu Svetskih školskih igara u Beogradu za uzrast mlađih od 15 godina pod pokroviteljstvom Saveza za školski sport i vredne Sanje Ugren, predstavljen je deo EU projekta „I value“ koji ima za cilj promovisanje vrednosti sporta u svakoj učionici.

Tako su deca iz svih krajeva sveta (Brazila, Meksika, Rusije, SAD, Nepala, Nigerije, itd.) imala mogućnost da pored igranja na 5 kompjutera nauče nešto o fer pleju, poštenju, saosećanju, odgovornosti i poštovanju. S obzirom na uslove na otvorenom, pod šatorima, ispod Kalemegdana, svaka vrednost je bila predstavljena video primerom iz sporta u nekoliko minuta.

Preporučujemo

Kao primer fer pleja iskorišćena je čuvena trka u kojoj je kenijski trkač Abel Mutai bukvalno uguran u cilj od strane drugoplasiranog Španca, Ivana Fernadeza, koji je shvatio da je Abel prerano završio trku misleći da je prošao kroz cilj.

Vredi pogledati video, jer sve što je kasnije pratilo trku je deo kontroverze kako bi svako od nas postupio. Na pitanje novinara Ivanu zašto nije pretrčao Abela, odgovor je bio da to ne bi bilo fer, jer je Abel tokom cele trke vodio.

Ivan je dodao da sanja o životu u zajednici gde ljudi pomažu jedni drugima. I pored odgovora novinar je insistirao da je Ivan mogao da pobedi, na šta je on odgovorio da pobeda ne bi imala značaj kao ni medalja koju bi dobio, a najvažnije ne bi znao šta bi rekao svojoj majci koja ga je drugačije vaspitala.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Iako je sve izgledalo više nego dirljivo, susret sa decom iz sveta nas je iznenadio utoliko što su tri devojčice rekle da bi one pobedile bez obzira na sve. Jedna je rekla da ona trenira da bude prva i da uvek ide na pobedu, a druga da nikada ne gleda svoje protivnike nego samo cilj. I tu smo došli do potencijalne srži problema.

Da li je sport izgubio svoju suštinu i izokrenuo čuvenu Kubertenovu misao u „Važno je pobediti…“

Uvek sam mislio da je suština sporta da pronađemo sebe, da usavršimo veštinu, a pre svega da naučimo da kontrolišemo um, bez obzira da li je u pitanju takmičarski ili rekreativni sport.

Za one koji su pogledali film na You tube imam pitanje – Šta biste vi uradili da ste bili na mestu Ivana Fernandeza?

Pri tom je etika podjednako važna koliko i sve drugo. Želeti drugom nešto što ne bi bilo prihvatljivo za nas same, je negiranje svih vrednosti. I tako dolazimo i do problema koji prati naše sportiste kojima je nametnuto da ne budu zadovoljni ako nisu prvi.

Sportsko javno mnjenje koje prati njihove rezultate, ocenjuje ih preoštro, nekada krajnje uvredljivo i nesmotreno, ne uzimajući u obzir šta su sve sportisti morali da urade da postignu rezultat.

Očigledno da u sportu mora mnogo da se radi na edukaciji jer je važno da se sportisti fokusiraju na učinak, a ne na ishod. Podjednako je važno da se radi na prevazilaženju mentalnog stresa. Očigledno da je kao i u životu važno da naučimo da kontrolišemo svoj um pod velikim pritiskom.

Kada platforma olimpijskog sporta više nije sport, već profesija ili posao, ona gubi svoju suštinu i ima potpuno drugi smisao. Očigledno da na vrednostima u sportu ne treba da rade samo deca, već svi, sportske federacije, osoblje sportiste, treneri, a ponajviše gledaoci. Ne treba izgubiti suštinu sporta i nijedan sportista ne sme postati simbol sporta.

To zaustavlja napredovanje i stavlja nepravedan teret na pojedinca i na taj način postavlja u temelje poremećene vrednosti. Ne treba da budemo zadovoljni što postajemo deo sistema u kome se računa samo pobeda. Treba da uvek nađemo načina da „uguramo Abela u cilj“.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)