Černobiljska katastrofa joj uništila život, oduzela delove tela, a danas je osvojila zlato na POI!

Paraolimpijske igre se održavaju u Japanu, manifestacija koja u isto vreme prikazuje neke od izuzetnih sportista, ali takođe i neke od priča od kojih srce zaigra, a oči se napune suzama. Borba, želja, volja i upornost, stavke koje opisuju sve ovo. Jedna takva je i priča o Oksani Masters, prvoj sportistkinji koja je uzela medalje na letnjim i zimskim Paraolimpijskim igrama.

Oksana Masters je osvojila zlatnu medalju u biciklizmu na ovim Igrama, a nakon ceremonije nije mogla da prestane da se smeje dok je gledala u svoje zlatno odličje.

Ovo je za nju deveta medalja na Paraolimpijskim igrama, ali prva u biciklizmu. Amerikanka se takođe takmiči i u veslanju, skijanju I biatlonu. Kako je i sama rekla, sport joj je pomogao u borbi sa ožiljcima i teškim životom.

Deformiteti od samog rođenja

Oksana je rođena je u ukrajinskom gradu Kmelnitskij, koji je bio pogođen radijacijom, pošto se katastrofa u Černobilju desila samo tri godine pre nego što će ova devojka i ugledati svetlost dana.

Usled posledica radijacije, Oksana je rođena s mnogim deformitetima. Imala je samo jedan bubreg, oba stopala su imala po šest prstiju, a ruke koje su imale pet, nisu imale gornje delove palčeva. Takođe, njena leva noga je kraća za 15 centimetara od desne i ona nema potkolenice.

Kada je imala devet godina, jedna noga joj je amputirana iznad kolena, da bi pet godina kasnije morala da bude i druga.

Međutim, svi fizički deformiteti i svi ožiljci nisu bili ništa u poređenju sa onim koji su se krili ispod kože, negde u njenoj duši.

Ova devojka je doslovno otvroila dušu u martu prošle godine, kada je izbacila video s naslovom "Preživljavanje", u kom je govorila o fizičkom, emocionalnom i seksualnom zlostavljanju koje je pretrpela u Ukrajini.

Ponovo se obratila javnosti, ovoga puta u januaru ove godine, kada je napisala pismo koje je otkrilo mnoge strašne stvari koje je preživela u sirotištu, gde je živela sedam i po godina, da bi sada, zahvaljujući sportu, konačno bila srećna. Kako ona kaže, najbolji recept da zacelim svoje ožiljke je bio sport, on mi je dao samopouzdanje da izlečim svoje srce.

- Sećam se tih dugih noći koje su bile strašne. Bilo je toliko hladno, da sam mogla videti svoj dah, a u isto vreme I tako mračno…  Najgore stvari su se dešavale u tim satima, od tada postoji lista stvari kojih se plašim, noževi, cigarete, lanci… I dalje, do dan danas, ne mogu da dobijem masažu, a da ne poludim - rekla je Oksana.

Žena koja joj je promenila život

Njen život je doživeo promenu onog dana, kada je Amerikanka Gaj Masters, odlučila da je usvoji iz sirotišta, te da joj pruži priliku za normalan život. Tog trenutka, sve je pošlo na bolje za Oksanu, dok je Gaj postala njen anđeo čuvar.

Posle usvajanja, ona je započela novi život, doslovno - u raju. Konačno je dobila svu negu, Gaj joj je pružila hranu, toplinu doma, ali pre svega ljubav koju niko nikad ranije nije. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da zaleči svoj strah od mraka i spavanja koji je dobila u sirotištu. Strah od spavanja je ostao zasnovan na zlostavljanju koje nije moglo proći istog trena.

Priznala je Oksana da joj čak ni novi krevet nije pomogao da izleči svoje ožiljke, na početku nije ni spavala na njemu, nego je pokušavala da zaspi na tvrdom podu. To je za nju bilo poput pokušaja da se obriše jedno sećanje, odnosno, da ga zameni lepšim.

Ali, njena majka nije prestala da se trudi oko Oksane, želela je samo jedno od svoje ćerke - da prestane da gleda unazad, te da pokuša da uživa u svom novom životu.

Zbog toga, Oksana je za sve u životu zahvalna samo svojoj majci i nikom osim nje.

- Majka mi je otvorila mnoga vrata u životu, naučila me da mogu da prođem kroz njih I da mogu da vidim svet drugim očima. Ona je razlog zašto sam ovde I nikad neću moći da joj nadoknadim sve to što je učinila za mene.

(Telegraf.rs)