Ova dama je sportsko i medicinsko čudo: U 45. godini osvojila 27. medalju na paraolimpijadi!

Ime Tereze Perales (45) i malo kojem ljubitelju sporta koji drži do sebe ne znači mnogo, iako je reč o verovatno najvećem imenu paraolimpijskog sporta u istoriji!

Ova čelična dama, plivačica iz Saragose, na aktuelnim paraolimpijskim igrama u Tokiju osvojila je, verovali ili ne, 27. medalju u karijeri na najvećoj svetskoj smotri sportista sa invaliditetom, i to kako: uz novi nacionalni rekord leđnim stilom na 50 metara.

Preporučujemo

I to nije sve to je uspela da postigne uprkos povredi ramena zbog koje je finale isplivala sa bolom prilikom svakog zaveslaja.

Taj rezultat doneo joj je srebrnu medalju, desetu na paraolimpijskim igrama ukupno, na kojima je debitovala davne 2004. godine u Atini, tada uzevši zlatnu medalju.

No podemos verlas, pero bajo las máscaras 😷 solo se dibujan sonrisas 😃. La de nuestro presidente, @conJoseMFranco, la de @teresa_perales 🏊‍♀️, la de toda la #FamiliaParalímpica y la de todos 🇪🇸 que la admiramos y queremos.Eres leyenda, Teresa. Ejemplo para todos ❤️#HacemosEquipo pic.twitter.com/CQkKEpowwv— CSD (@deportegob) August 30, 2021

Njen ukupni bilans na svim dosadašnjim Igrama na kojima je učestvovala su, osim deset srebrnih odličja, i sedam zlata, te deset bronzanih medalja.

Terezin život i njena borba uprkos hendikepu inspiracija su ne samo sportistima širom sveta, već i običnom svetu, da se čeličnom voljom i ogromnom željom da se živi, može prebroditi i ovakav hendikep.

- Ova medalja mi najviše znači u celoj karijeri i biće najposebnija zbog toga što pokazuje, da kad zaista želite, sve možete - rekla je Tereza odmah po izlasku iz bazena, pre odlaska na podijum:

- Više nemam praznih mesta u vitrini, srećna sam što sam donela plišanu životinju i novac svom sinu - poručila je najveća španska sportska heroina, bez ikakve dileme.

Terezin život je sve samo ne bajka kao što se sada čini posle silnih uspeha i statusa koji uživa u svojoj zemlji. Kao mala je ostala bez oca koji je umro od leukemije, sa 19 godina je obolela od retke bolesti koja napada nerve i ubrzo su joj invalidska kolica postala svakodnevica.

Bio je to udarac koji je, ipak, ispostaviće se kasnije, primila tako kao da joj je neko tek udario šamar - uzvratila je ogromnom željom da bude uspešna svega čega se dotakla.

Uporedo sa plivanjem završila je za fizioterapeuta, držala je predavanja, postala motivacioni govornik, srela je čoveka svog života i iz te ljubavi dobila sina. Napisala je i autobiografiju.

(Telegraf.rs)