U Britaniji sport sprečava 900.000 slučajeva dijabetesa, a u Srbiji vežba manje od 10 odsto ljudi

Ko zna, da se ne radi na strategiji sporta ne bismo ni otkrili koliko jednostavno, ali efikasno sport može da utiče na sveukupni kvalitet života. Ovako iz analize literature koju su uradili naši saradnici, možemo da pročitamo da fizička aktivnost može da dovede do značajnih poboljšanja, ali i ušteda celom društvu.

Bogato društvo poput Britanskog je odmah nakon uspešne vakcinacije počelo da radi na strategiji razvoja sporta odnosno fizičke aktivnosti od 2021 do 2031. godine. Kako se navodi, aktivni način života je zaslužan za 30 miliona manje poseta lekaru opšte prakse u Engleskoj i za 375.000 ljudi manje sa dijagnozom depresije svake godine, što bi sve zajedno koštalo engleski zdravstveni sistem oko pola milijarde funti, odnosno donosi toliku uštedu na godišnjem nivou.

Preporučujemo

Konstatuje se da 1 milijarda potrošena na sport u zajednici i fizičku aktivnost generiše skoro 4 milijarde za englesku ekonomiju i društvo, te da vođenje aktivnog načina života sprečava 900.000 slučajeva dijabetesa i 93.000 slučajeva demencije, čime se svim zajedno ostvaruje kombinovana ušteda od 7,1 milijarde funti za britansku ekonomiju.

I tu dolazimo da podataka koji prosto razoružavanju i one najskeptičnije. Mogu da poverujem da za zdravlje ljudi nisu svi zainteresovani kao mi, lekari, ali ako se ista stvar pogleda iz ugla ekonomije dolazi se do neverovatnih cifara. Uvek sam se pitao kako se rade te kalkulacije koje pokazuju koliko jedno društvo može da uštedi i kako ih povezati sa ciljevima strategije vezane za razvoj fizičke aktivnosti i čini mi se da je ovo rešenje.

Sve analize Udruženja za medicinu sporta Srbije su ukazivale da redovno ne vežba više od 10% populacije. Ako znamo da je procenat u zapadnim zemljama Evrope nekoliko puta veći, onda je prirodno da pokušamo da pronađemo načina da aktiviramo stanovništvo. Čini se da priča o zdravim životnim stilovima, faktorima rizika nedovoljna, jer se gubi iz vida ekonomska korist i ušteda.

Foto: Nikola Tomić

I da bi sve bilo jednostavno postavljena su samo tri pitanja:

1) Šta da uradimo ?

2) Kako da uradimo?

3) Kako ćemo da znamo da li smo uspeli?

Bez ulaženja u pojedinosti strategije razvoja sporta u Engleskoj, suštinski se želi da se unaprede jednostavni pokazatelji, kao na primer da se aktivira pola miliona ljudi, a da se posebno radi na populacionim grupama koje su manje aktivne, kao što su stanovnici azijskog porekla, crnačka populacija i devojčice.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Naravno sistem postaje zadovoljan tek kada se dokaže novčana ušteda, ali one prosto ne postoji ako se ljudi ne aktiviraju. I tu dolazimo do potencijalno slične situacije kao kod vakcinacije. Svako misli da ima valjano mišljenje, a suština je krajnje jednostavna kako kaže naš prof. Živanić - fizička aktivnost može da zameni svaki lek, a ni jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost. Možda je još bolja često citirana Platonova misao od Američkog koledža sportske medicine „Manjak aktivnosti uništi dobro zdravlje svakog pojedinca, dok je fizička aktivnost sačuva“.

Teza da se samo bogati bave prevencijom je verovatno tačna, ali ako pogledamo neke zemlje kao na primer Kinu možemo da vidimo da tradicija, kultura i religija mogu da utiču pozitivno. Zašto onda ne bi i mi povećali broj onih koji redovno vežbaju bar za 10% ako već smatramo da smo izrazito sportska zemlja. Možda baš timski duh koji krasi naše sportiste treba preneti na stanovništvo.

Za Telegraf.rs piše prof. dr Nenad Dikić sa Univerziteta Singidunum