Skejtbord na Olimpijskim igrama u Tokiju: Da li je običan sport ili način života?

I da nema mog malog kuma kome je skejtbord trenutno najvažnija stvar u životu, verovatno se ne bih setio da skejborderi nastupaju prvi put u Tokiju na Olimpijskim igrama. U stvari to je izgleda iznenađenje i za same bordere. Suštinski toliko malo znamo o sportu koji je izborio mesto na Olimpijskim igrama.

A radi se u stvari o dve vrste takmičenja koje inače viđamo na našim ulicama, pa se verovatno zato jedno takmičenje zove „ulica“ (street) a drugo „park“.

Preporučujemo

„Ulica“ je poznata svima koji su bar jednom gledali skejtbordere. Naravno, postoji vremensko ograničenje, ali je ruta stvar slobodnog izbora pa borderi mogu slobodno da odaberu vožnju oko stepenica, rukohvata, ivičnjaka, klupa, zidova i padina. Kao i u sličnim sportovima, faktori bodovanja su: težina trikova, visina, brzina, originalnost, spretnost i kompozicija.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

S druge strane skejting u „parku“ ima svoje korene u praznim bazenima koje su borderi prvi put koristili u području „Venice Beach“ u Los Anđelesu kada se sport prvi put pojavio. Glatki zidovi terena imaju zakrivljene nagibe, što znači da borderi mogu da postignu pristojnu visinu i slobodu da voze kako im odgovara. I u „parku“ se boduje težina i originalnosti trikova.

Možda i nije važno što kum nije znao kako će biti organizovano samo takmičenje, jer vožnja skejtborda nije samo sport. To je više način života, jer podrazumeva kulturu, muziku i ljude koji imaju svoj način odevanja i ponašanja. Zbog toga su mnogi bili skeptici oko prihvatanja sjkejtborda kao olimpijskog sporta. Međutim, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u stalnoj potrazi da privuče mlade, lako je prepoznao da oko 85 miliona bordera na svetu predstavlja populaciju koja treba da postane deo olimpijske familije, ne samo zbog mladosti, već energije i kulture koju nose. Prosto MOK-u treba sveža i mlada krv, a skejtbord upravo to jeste. Veruje se da će kao olimpijski sport privući veliki broj mladih koji o skjetbordu nisu razmišljali kao sportu.

Naravno neki preduzimljivi ljudi su odmah napravili ceo sistem, tako da sada kao i u drugim sportovima postoji Međunarodna skejtbord federacija, koja okuplja nacionalne saveze. Slično drugim sportovima postoje takmičenja koja služe za kvalifikaciju na olimpijske igre. Odlučeno je da svaki kontinent ima predstavnika, tako da će neko iz npr. Afike moći da učestvuje, iako oni objektivno nemaju bordere. Trenutno su vodeći skejtborderi iz SAD, Brazila i Japana, pa će biti interesantni za gledanje, jer se neće samo takmičiti vešti sportisti, već i različite kulture i način života, koja su na popuno drugačije načine iznedrile sport u svakoj zemlji.

Foto: Pixabay

Skejtbord donosi sa sobom i specifičnu modu, pa se već sada pored tradicionalnih proizvođača očekuje navala onih klasičnih kompanija sportske opreme. Iako su i oni bili u početku rezervisani, sada se čini da svi vide šansu da se približe mladim ljudima i nametnu im svoje proizvode i filozofiju.

Sada su svi izgleda uzbuđeni, pa mi je prosto interesantno zašto se kod nas ne priča više o tome, jer svakodnevno viđam skejtere na ulici, a jednog dobro poznajem. Da li smo zakasnili da im omogućimo da idu na kvalifikacije ili ono što viđamo nije dostojno svetskih šampionata - to je nešto na šta pre svega sami moraju da nađu odgovor, jer očigledno je da bez organizacije neće moći da učestvuju na svetskim takmičenjima.

Dobro je što je i kod nas osnovan nacionalni savez - Srpska Skejtbord Roler Federacija koja prema sopstvenim navodima „ima za cilj popularizaciju skejtbord i roler sportova koji su godinama bili nepravedno zapostavljeni i nepriznati kao sportovi“. Postavljen cilj da učestvuju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024 možda je realan ukoliko uspeju da funkcionišu kao svaki olimpijski sport. Za sada prema informacije na sajtu nemaju ni sponzore ni partnere, ali bar zato imaju decu kao što je i moj kum koji skejtbord doživljavaju kao nešto mnogo značajnije od sporta. Kao što kaže jedan od šampiona, Les Braun, ne moraš da budeš veliki da bi startovao, već moraš da startuješ da bio veliki.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)