MOK produžio zabranu protesta i demonstracija na Olimpijskim igrama

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je produžio zabranu protesta i demonstracija na Olimpijskim igrama, uključujući i tokom ceremonije dodele medalja i samog takmičenja.

Sve je počelo 1968. godine kada su dvojica američkih atletičara, Džon Karlos i Tomi Smit, podigli pesnice kao deo borbe za opšta ljudska prava iako su neki još tada smatrali da se prvenstveno odnosilo na prava crnaca.

Preporučujemo

Foto: Mark Rightmire / Zuma Press / Profimedia

Očigledno da se ništa nije promenilo jer od 2012. počinje da se širi pokret „black live matters“ zbog policijske brutalnosti nad crncima. Početno klečanje na jednoj nozi koje je najviše sprovodio Kolin Kapernik raširilo se nakon ubistva Džordža Flojda na Evropu, tako da sada ne postoji sport ili federacija u kome pokret nema pobornike, počev od fudbalera UEFA, preko FIBA zatim najboljih tenisera, pa čak i Luisa Hamiltona.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Iako je pokret za prava crnaca daleko najveći u sportu, uvek su postojali protesti sportisti koji su smatrali da su ljudska prava u nekom delu sveta povređeni.

Tako je naš plivač Milorad Čavić na evropskom prvenstvu 2006. godine u Ajdhovenu suspendovan sa takmičenja zbog majice sa natpisom „Kosovo je Srbija“ koju je nosio tokom dodele medalja, nakon što je pobedio u trci 50 m baterflaj.

Foto: Profimedia/AFP

Sličnu vrstu protesta imao je etiopski trkač Fejsa Lilesa, koji je ukrštene pesnice pokazivao uvek tokom održavanja najvažnijih maratona i na olimpijskim igrama u Riju 2016. u znak protesta zbog progona, ubijanja i zatvaranje predstavnika Oromo naroda u Etiopiji. Nakon dvogodišnjeg egzila omogućio mu je da se vrati u Etiopiju.

Bilo bi interesantno da saznamo vaše mišljenje.

Većina ljudi podržavaju sve ove sportiste jer smatraju da oni imaju demokratsko pravo da se izraze protiv ugrožavanja ljudskih prava i iskažu svoje mišljenje. Međutim, sportske federacije, a pre svega MOK su im to pravo uskratili. Ispada da je nošenje reklama kojima podržavaju sponzore MOK u redu, ali da natpisi kojima pokazuju da su ponosni što predstavljaju svoj narod nije. Iako sport zajedno sa drugim medijima poput pozorišta i umetnosti, ostaje jedan od najvažnijih bastiona odbrane javnog interesa kada se razočaramo u politiku, MOK ne želi tu vrstu „politizacije“.

Upravo oko toga došlo je do podele među sportskim organizacijama. Tako Olimpijski i paralimpijski komitet SAD (USOPC) smatra da sportisti treba omogućiti da se izraze. Zbog toga je MOK napravio anketu sa ciljem da sazna mišljenje sadašnjih i bivših sportista o zabrani da demonstriraju ili protestvuju na olimpijskim igrama zbog kršenja ljudskih i političkih prava. Blaga većina sportista (42% naspram 37%) se saglasila.

Veći broj sportista je rekao da je protiv demonstriranja na podiju (67%, naspram 16% ) i na terenu (70% naspram 14%), što je MOK-u poslužilo da tumači da je samo 1 od 7 sportista smatra da je primereno da sportisti izraze svoje stavove na podijumu i terenu.

Foto: Tanjug/AP

Neki analitičari su primetili da su američki sportisti činili svega 7% ispitanih, dok je kineskih bilo 14%. Prema objavljenim rezultatima, 91% kineskih sportista reklo je da nije prikladno da sportisti demonstriraju ili izražavaju svoje individualne stavove o političkim pitanjima i drugim temama na podijumu, dok je isto reklo 53% američkih sportista. Takođe je činjenica da je prosečna starost ispitanika bila 33 godine, dok je prosečan aktivni olimpijac znatno mlađi.

Bilo kako bilo stav američkih sportista i olimpijskom komiteta je različit jer smatraju da ne bi trebalo da ih ućutkuju i da je zabrana definitivno oblik kontrole. Zbog toga je posle ubistva Džordža Flojda prošle godine, Olimpijski i paraolimpijski komitet Sjedinjenih Država sazvao savet za rasnu i socijalnu pravdu.

U decembru, na preporuku saveta, USOPC je pozvao MOK da prekine zabranu protesta na Igrama. U martu je USOPC izneo sopstveni set pravila koja omogućavaju sportistima da demonstriraju u znak podrške rasnoj i socijalnoj nepravdi na olimpijskim igrama. Veliki broj američkih sportista, među njima i slavni Džon Karols, su pozvali MOK da ukine pravilo 50 i omogući proteste protiv kršenja ljudskih prava na Igrama.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)