"Sandrin gambit": Od devojčice sa figuricama, ova lepa Nišlijka stigla je do šampionke Srbije

Dok se sprema da odigra još jednu partiju, Sandra se trudi da ostane opuštena. Fenira dugu plavu kosu, stavlja maskaru na oči i ruž na usne. Pokušava da ne razmišlja o potezima koje će napraviti, jer je u toj igri sve moguće.

"Na kariranoj tabli ima bezbroj mogućnosti, nikad se ne zna šta će se dogoditi", razmišlja u sebi i obuva čizme na visoku potpeticu.

Dok napušta prostoriju i seda na mesto za stolom predviđeno za nju i njenog suparnika, osmeh joj se pojavljuje na licu. Ona u svom poslu uživa.

Rukom povlači potez: Pešak na D4. Pritiska taster na satu i partija počinje.

Šah, jedna od najtežih igara na svetu, ponovo je postala zanimljiva milionima ljudi širom sveta, zahvaljujući Netfliksovoj seriji "Queens Gambith", u kojoj glavna junakinja, jedina žena u muškoj igri, osvaja svet.

Gledaoci serije, tako su se zaljubili u izmišljenu Bet Harmon, njenu inteligenciju, ali i neustrašivost i odlučnost da se suprotstavi svakom protivniku.

Ali, da li ste znali da i Srbija ima svoju Bet Harmon?

- Ljudi čini mi se da više znaju o šahu nego prethodnih nekih godina, pogotovo sada kada je izašla ova serija. Ljudi su poludeli za njom, pogotovo zato što je glavni lik u seriji žena. Više  izgleda neće biti tako čudno što žene igraju šah. Nedavno sam videla status na Facebook-u, gde su stavili sliku Bet Harmon i napisali: "Ona liči na našu Caku", misleći na mene. Ne mislilm da smo fizički slične, ali može se reći da naša životna priča ima sličnosti - kaže uz smeh jedna od najboljih šahistkinja na svetu, Nišlijka Sandra Đukić (32). 

Pre svega, Sandrin fizički izgled, kao i u slučaju lepe glumice u seriji, okolini je otpočetka njene karijere bio nespojiv sa njeninm zanimanjem.

- Igram šah otkad znam za sebe, ali mnogi kad me vide ne mogu da poveruju čime se bavim. Valjda očekuju da uz to zanimanje ide neki "štreberski izgled". Kad u gradu upoznam neke ljude, da li su to muškarci ili žene kad me pitaju: "Šta radiš, čime se baviš?", ja uglavnom kažem sa ponosom da igram šah i onda su mnogi iznenađeni, jer bukvalno samo to ne očekuju da čuju - priča Sandra.

Ljubav prema ovoj fizički lakoj, ali mentalno izuzetno napornoj igri, Sandri su usadili otac i stariji brat, takođe šahisti. 

- Završila sam ekonomiju ali ne radim u struci zato što je šah moja prva i najveća ljubav. Na trpezarijskom stolu u našoj kući maltene je uvek stajao šah. Tata i brat su stalno igrali, a mene su ostavljali po strani da posmatram. Mnogo sam volela figurice, a šahovska tabla mi je bila jako interesantna i nekako nedokučiva. Želela sam da znam šta se to toliko važno odigrava na njoj. Pažljivo sam posmatrala poteze i onda sam, kako kažu, kad je tata namestio neku poziciju, koju sam videla prethodnog dana, zatražila da odigram i iznenadila sve prisutne. Već sledećeg dana tata je počeo intenzivno da radi sa mnom. Na mene nije računao da ću igrati šah, ali i čuda se dešavaju - šali se Sandra.

Čuda su nastavila da se dešavaju. Na svom prvom šahovskom turniru u Nišu, kao tek sedmogodišnja devojčica, uspela je da pobedi mnoge iskusnije takmičare i počne da utabava stazu uspeha. Danas, sa skoro trocifrenim brojem pehara i medalja, može da se pohvali statusom jednog od najboljih svetskih igrača.

-  Najdraži pehar mi je definitivno sa sa seniorskog državnog prvenstva Srbije 2009, kada sam postala prvakinja naše države. Imam medalju sa prvenstva sveta u ubrzanom ili brzopoteznom šahu u Valensiji, tu sam bila druga u svetu. Na prvenstvu Evrope u Novom Sadu sam bila prva, to je bilo u brzopoteznom šahu. Takođe, bila sam prvakinja kadetskih prvenstava države u svim konkurencijama, sa 10, 12. 14, 16 i 18 godina. Moram da kažem da svaka medalja i svaki pehar nose nešto svoje. Neki turniri su mi išli slabije pa sam na kraju bila srećna i sa trećim mestom. Šah je misaona igra i ukoliko imate loš dan, ili ste tužni, ili mislima negde drugde, vrlo lako možete da izgubite - objašnjava šahistkinja.

Iako su prekoputa nje, za šahovskom tablom sedeli mnogi velemajstori, njen omiljeni suparnik, od detinjstva do danas ostao je njen tata. Kao nekadašnji aktivni šahista, trudio se da svojoj deci prenese ljubav prema ovoj igri.

- Stevan je prvi pokazao interesovanje i počeo je da se takmiči i osvaja prva mesta. Sandra je bila prisutna na svim njegovim turnirima i bila je, takoreći, inficirana šahom. Sećam se kad je bila školarac, vodio sam je na njeno prvo takmičenje, koje se održavalo u jednom motelu u blizini Niša.

- To je bilo pionirsko kadetsko prvenstvo, gde je počela sa tri nule. Vozili smo se autobusom i ona je rekla: "Tata, ja ću sve tamo da pobedim!" Nasmejao sam se i rekao joj da je nemoguće da pobedi, jer ima tri nule. Za divno čudo, ona je dobila sve preostale partije. Tu rešenost vidim kod nje i dan danas kad sedne da igramo šah  - priča Željko Đukić.

Sandra je, kaže, ostvarila sve njegove želje, osim jedne - da postane velemajstor.

- Ona je jako blizu tog cilja. Ima dva bala (ispita) velemajstora, potrebno je da dobije tri bala velemajstora, da bi postala najbolja među najboljima. Mada postoji još jedan mali dodatni uslov za rejtingom, koji će ako ispuni taj bal, ispuniti taj uslov za rejting.

- Držim palčeve da se to desi uskoro, mada ne sumnjam u nju - iskren je Sandrin tata.

Jedino što je trenutno sprečava da ostvari tatin, ali i svoj san je pandemija korona virusa, koja je zaustavila sva šahovska takmičenja.

- Čim se situacija smiri, vraćam se u akciju. Iako je vitrina u dnevnoj sobi puna pehara, čini mi se da plače za titulom velemajstora. Trenutno šah igram samo sa tatom i bratom i sa učenicima koje podučavam šahu preko interneta. Takođe sam i položila za šahovskog sudiju, pa me i te obaveze očekuju čim se korona završi. Ali, ukoliko mogu da biram između toga da sudim, uzmem siguran dinar preko onlajn časova, ili da igram šah da se borim i da je velika šansa da neću da uzmem nijednu nagradu, uvek bih izabrala da igram šah zato što zaista za vreme partije uživam.

- Taj osećaj koji imam na turniru je poseban i ne bih ga se odrekla ni za šta na svetu - sigurna je ova šahistkinja.

Kako Sandra opisuje svoj stil igre, ali i kako je jednom rasplakala brata kad su igrali šah pogledajte u videu na početku teksta. 

(I. Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)