Preporuke za sportiste koji su imali koronu: Kada, kako i koliko trenirati posle covida 19?

Zabrinjavajuće je da veliki broj sportista do sada bio pozitivan na COVID-19. Prirordno je da teže da se sportu vrate što pre, ali očigledno bez dovoljno informacija o pregledima koje treba da urade.

Stručnjaci iz vodećih asocijacija medicine sporta i sportskih nauka sastavili su preporuke za kliničke preglede koje sportisti nakon preležanog COVID-19 moraju da urade kako bi bili sigurni da ova bolest nije ostavila posledice na srce i pluća.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Udruženje za medicinu sporta Srbije zajedno sa Udruženjem za sportsku kardiologiju Srbije prenosi sažetak različitih preporuka smatrajući to svojim misijom. Ujedno nudi svim sportistima da postave na pitanja na email smas.info@gmail.com na koja ćemo odgovoriti u roku od 24 h.

PREPORUKE

COVID-19 je sistemska bolest koja utiče na sve organe, pogotovo na srce i pluća gde ostavlja značajne kliničke promene. Zato su preporuke za siguran povratak sportu zasnovane na kardiopulmonalnoj eveluaciji i prema prvim smernicama koje vam predstavljamo podeljene su na 6 različitih grupa na osnovu izloženosti COVID-19. Ove preporuke važe i za rekreativce i za profesionalne sportiste.

Povratak sportskim aktivnostima mora da se odredi individualno za svakog sportistu u odnosu na klinički tok COVID-19, uzimajući u razmatranje prethodno zdravstveno stanje, sport i disciplinu. Iako su sadašnje preporuke usredsređene pre svega na procenu srca i pluća, s obzirom na kompleksnost COVID-19 bolesti, nekada je potrebna sveobuhvatnija evaluacija koja uključuje psihološki status i ispitivanje mišićne funkcije.

Za sportiste koji su asimptomatski i negativni na COVID-19, povratak treningu je dozvoljen bez dodatnih ispitivanja, jer nema jasnih dokaza o postojanju bolesti, samo sumnja. Međutim, asimptomatski sportisti koji imaju pozitivan test na COVID-19 (aktivna infekcija) treba da se uzdržavaju od vežbanja u trajanju od najmanje 2 nedelje od datuma pozitivnog testa i slede stroge smernice izolacije. Ako sportisti ostanu asimptomatski, postpeno vraćanje treningu treba da bude pod nadzorom timskog lekara ili doktora koji se bave sportskom medicinom.

Foto: Udruiženje za sportsku medicinu Srbije

Za asimptomatske sportiste sa otkrivenim COVID-19 antitelima kao odgovor na prethodnu infekciju, preporučuje se slična procenu kao kod simptomatskih sportista sa pozitivnim testom na COVID-19 i treba sprovesti kardiovaskularno ispitivanje.

Za sportiste koji su pozitivni na COVID-19 i imali su blage ili umerene simptome, preporučuje se minimum 2 nedelje prestanka bilo kog treninga/vežbanja od trenutka pojave simptoma.

Ne zna se tačno da li je povećan rizik od oštećenja miokarda u vidu miokarditisa, kod onih sportista koji su bili hospitalizovani u odnosu na one koji su bili u kućnoj izolaciji, ali obe grupa treba da urade kardiovaskularni pregled u kombinaciji sa srčanim biomarkerima i dijagnostičkim procedurama – ulrazvuk srca. Dalja dodatna ispitivanja sa srčanom magnetnom rezonancom, ili testom opterećenja zavise od slučaja do slučaja.

Kod sportista koji su imali težak oblik i/ili ima miokarditis, treba pratiti smernice za povratak sportu koje se mogu naći ma grafikonu ispod i ovo je realna opasnost za sve sportiste koji su imali COVID- 19.

Za one koji su bili hospitalizovani sa COVID-19, ali čiji su srčani biomarkeri i dijagnostičke procedure npr. ultrazvuk srca bile bez pozitivnog nalaza, preporučuje se najmanje 2 nedelje odmora nakon odsustva simptoma pre nego što se podvrgnu pažljivoj kliničkoj kardiovaskularnoj proceni praćenim postepenim nastavkom vežbanja.

POSTEPEN POVRATAK TRENINGU

Očekuje se da sportisti postepeno povećavaju intenzitet i trajanje treninga nakon preležane bolesti. Tokom ovog postepenog povratka sportu, treba svakodnevno pratiti srčanu frekvenciju, intenzitet opterećenja, spavanje, stres, umor i bol u mišićima, zajedno sa psihološkom spremnošću za povratak sportu. Vraćanje vežbanju i treningu mora da ide postepeno kroz nekoliko koraka i ne bi trebalo da počne pre 7 dana od nestanka simptoma, poželjno i duže.

Prvo krenuti 2 dana sa 15 minuta aktivnostima niskog intenziteta (hodanje, brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikle, bez treninga opterećenja) održavajući srčanu frekvencu na oko 70% HRmax. Naredni dan početi sa 30 minuta treninga povećanjem opterećenja nabrojanih aktivnosti na oko 80% HRmax, npr. lagani džoging. Sledećih dana početi sa povećanjem dužine trajanja treninga u rasponu od 45/60 minuta ali na opterećenju koje ne prelazi 80% HRmax. Sve dok ne prođe barem 15 dana od nestanka simptoma, nije preporučljivo vratiti se treningu gde će se prvi put postići opterećenje od 100% HRmax.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)