Odrekli se Srbije i postali legende Hrvatske, Turske, Mađarske: Bivši igrač Zvezde, ikona tenisa...

 ≫ 
  • 53

Profesionalni sport je vrlo zahtevna disciplina, jer iziskuje mnogo vremena, rada i odricanja zarad vrhunskih rezultata. Takođe, traži i vrhunske uslove da bi sportiosta mogao da dođe do tog elitnog nivoa.

Naravno, uvek je najbolje kad sportista predstavlja svoju zemlju na najvećim takmičenjima i osvaja medalje, ali ponekad ih život i sportska karijera odvedu na drugu stranu, pa se takmiče za druge zemlje i osvajaju medalje.

Bilo je mnogo takvih primera naših sportista, ali mi ćemo ovde navesti samo one najpoznatije i najuspešnije.

Na tekst nas je podstaklo sećanje Miladina Dada Prša, koji se odrekao srpskog imena Miladin, postao je Dado, odrekao se alkohola i cigareta i automehaničarskog posla, obukao je kockasti dres i ušao u legendu Hrvatske.

Takvih primera bilo je mnogo. Nekih koji su pronosili slavu Srbije ili bivše Jugoslavije kao naši sportisti, ali i neki koji su rano napustili Srbiju i pronašli bolji život u drugim državama.

1. Monika Seleš - teniserka

Poznata jugoslovenska teniserka koja je već sa 17 godina harala svetskim tenisom i bla broj 1 na WTA listi i to pod zastavom Jugoslavije. Rođena je u Novom Sadu 1973. godine.

Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira. Najmlađa je teniserka koja je osvojila Rolan Garos. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992, ali se morala povući iz tenisa 1993. godine, zbog povrede koju je dobila na turniru u Hamburgu kada ju je gledalac iz publike Ginter Parhe gađao nožem.

Za vreme odsustva, Seleš je postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država 17. maja 1994. godine.

Selešova se vratila profesionalnom tenisu u avgustu 1995. i osvojila prvi povratnički turnir, Otvoreno prvenstvo Кanade. Mnogi su mislili da će moći da vrati dominaciju u tenisu, kakvu je imala na početku svoje profesionalne karijere.

2. Nataša Janić - kajakšica

Nataša Janić je bivša jugoslovenska i srpska kajakašica rođena u Bačkoj Palanci 1982. godine. Ali, veslajući za Mađarsku osvojila šest olimpijskih medalja, uključujući tri zlatne, kao i preko dvadeset na svetskim i evropskim prvenstvima.

Sve te medalje mogla je da osvoji i za Srbiju da je bilo malo više sluha u tadašnjoj vlasti.

Već sa 14. godina postala prvakinja Jugoslavije, a sa 18 godina kao reprezentativka Srbije i Crne Gore učestvuje na Olimpijskim igrama održanim u Sidneju 2000. godine i osvaja četvrto mesto, što je neverovatan uspeh. Dnevni list Sport je krajem godine proglasio za najbljeg mladog sportistu SR Jugoslavije.

Međutim, posle ovog rezultata, ne dobija nikakvu pomoć od države, koja je tada bila u rasulu i puna sukoba vlasti Slobodana Miloševića i opozicije. Tada dobija poziv i proihvata da uzme državljanstvo Mađarske i da vesla za njih. Dobija odlične uslove i ostalo je istorija.

Već 2004. učestvuje na Olimpijskim igrama u Atini gde za Mađarsku osvaja dve zlatne medalje u disciplinama К1 500 m i К2 500 m.

Sledeće 2005. godine na evropskom prvenstvu u Poznanju osvaja šest tutula evropskog šampiona i u Zagrebu tri titule svetskog prvaka u paru sa Кatalin Кovač, u disciplinama na 200, 500 i 1000 m.

Srbija i danas ima vrhunsku kajakašicu, pogledajte galeriju Milice Starović

Na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu je osvojila zlato u disciplini К2 500m i srebro u К4 500m, a u Londonu 2012. godine srebrnu medalju u К2 500 m i bronzanu.

Za najbolju mađarsku sportistkinju je proglašena 2004. i 2010. godine, za najbolji tim zajedno sa Кatalin Кovač 2005, 2006. i 2010, a i tri puta je odlikovana ordenom zasluga Republike Mađarske.

Povratak pod zastavu Srbije, ali bez većih rezultata

Od oktobra 2012. godine, Nataša je odlučila da nastupa pod zastavom Srbije. Zajedno sa njom, u srpsku reprezentaciju je došao i njen posinak Кristijan Dušev.

U februaru 2013. godine je učestvovala na međunarodnom takmičenju u Portugaliji pod zastavom Srbije i osvojila prvo mesto u disciplini К1 200m. Na istom takmičenju, Кristijan je takođe reprezentovao Srbiju zauzevši osmo mesto u disciplini К1 200m.

U Portugaliji je 23. aprila ponovo predstavljala Srbiju - 10. mesto u К1 2000m, pre nego što se zvanično vratila pod zastavu Mađarske, dok je Кristijan (62. mesto u К1 2000m) kasnije odlučio da nastupa za Bugarsku.

3. Jelena Dokić - teniserka

Jelena Dokić Jelena Dokić; Foto: MN Press

Rođena  je 1983. u Osijeku, SFR Jugoslavija, ali je porodica izbegla u Australiju početkom rata kada je Jelena imala 11 godina. Dokićeva je tenisku karijeru počela u Australiji, u jednom periodu je nastupala pod zastavom Srbije i Crne Gore, da bi se ponovo vratila da igra za Australiju.

Bila je 4. igračica sveta nastupajući za Jugoslaviju

Na početku je nastupala kao australijska teniserka, ali je kasnije na pritisak oca Damira, pristala da uzme srpski pasoš i da nastupa za Jugoslaviju . To je bilo 2000. godine kada je dobila pasoš Jugoslavije i počela da nastupa pod našom zastavom.

Tada je i ostvarila najveći uspeh probijanjem do 4. mesta WTA liste 2002. godine.

Sredinom 2004. godine, Dokićeva se zajedno sa porodicom vratila u Srbiju. Veruje se da je to povezano sa sređivanjem porodičnih odnosa i mirenja sa ocem. Međutim, povratak je bio neuspešan i Dokićeva se povlači sa teniskih turnira na 4-5 meseci.

Potom se 2005. godine vraća u Australiju i izjavljuje da bi želela da ponovo igra za Australiju. Za to vreme, njena porodica nije znala ni gde se ona zapravo nalazi.

- Ja sam Australijanka. Tako se osećam i želim da igram za Australiju. Nisam imala nikakvu kontrolu nad onim što se dešavalo ranije. Ovo je samo moja odluka. I pre bih se vratila, ali sam se plašila kako bih bila primljena - rekla je tada Dokićeva.

Od tada pa nadalje njena karijera je išla uzbrdo-nizbrdo i nikada nije uspela da se vrati na nivo na kome je pre bila kao 4. igračica sveta i to 2002. godine

4. Sebastijan Sabo - plivač

Sebastijan Sabo  je u martu 2019. godine pod zastavom Srbije isplivao normu za Olimpijske igre u Tokiju gde je trebalo da bude naslednik Milorada Čavića. I sve bi bilo divno da nekoliko dana kasnije nije zatražio mađarsko državljanstvo. Posle raznih borbi našeg saveta Sabo je od oktobra 2019,  zvanično član mađarske plivačke reprezentacije.

Svetska federacija (FINA) dozvolila je "leptiru" iz Sente da promeni sportsko državljanstvo Vest o angažovanju našeg nekadašnjeg reprezentativca saopštio je i PS Mađarske.

Osvajač bronzane medalje na 50 m leptir u malim bazenima na EP 2017. u Kopenhagenu je papire dobio ekspresno, za samo tri nedelje. Sabo (23) je krajem marta 2019. u Debrecinu na 100 m leptir (51.14) ispunio A normu za OI u Tokiju 2020, a na duplo kraćoj deonici ima trenutno četvrto vreme na svetu - 22,99. Početkom maja obavestio je PSS da želi da pliva za Mađarsku.

- Odličan odnos između FINA i Mađarskog saveza pomogao je da Sabo brzo dobije dozvolu da nastupa za nas - naglasio je za sajt musz.hu predsednik PS Mađarske Šandor Vladar.

FINA je obavestila i PS Srbije, koji nije mogao da spreči prelazak Saba u Mađarsku. Iz PSS su mogli samo da potvrde da Sebastijan nije plivao za reprezentaciju Srbije od 2017.

- Znam da je ovo osetljivo pitanje, ali mislim da sam doneo dobru odluku. Srećan sam - rekao je Sabo posle odluke.

5. Mirsad Jahović - košarkaš

Mirsad Jahović ( Turkčan turski) je jugoslovenski košarkaš rođen 1976. u Novom Pazaru. Bio je kao junior na na pragu Partizana, čiji je veliki navijač, ali se ipak na zahtev menadžera našao u Turskoj 1994. godine sa samo 18 godine, gde je i napravio odličnu karijeru.

Jahović je uzeo tursko prezime Turkčan kada se preselio u Tursku da igra košarku. U isto vreme, dobio je tursko državljanstvo i od tad je državni reprezentativac Turske sa kojom ima srebro sa Svetskog prvenstva 2010 i srebro sa EP 2001. Visok je 2,06 m, a težak 107 kg.

U NBA ligi je nastupao za Njujork i Milvoki, a u Evropi Pariz, CSKA, Montepaski, Dinamo Moskva, Ulker i Fenerbahče.

Njegova sestra Emina Jahović je popularna pop pevačica u Srbiji i u ostalim delovima bivše Jugoslavije.

18. decembra 2005, Mirsad je oženio svoju osamnaestogodišnju devojku Dinu Džanković, mis Srbije i Crne Gore za 2005. godinu.

6. Dejan Stefanović - fudbaler

Bivši fudbaler Zvezde, učesnik 100. derbija, potpuno je nestao sa mape otkako je završio igračku karijeru u Engleskoj 2011.

Srpskog pasoša se odrekao 2006, a poslednje pojavljivanje u javnosti imao je 2017. godine na stadionu Portsmuta kada je bio gost. Nije se skoro pojavljivao u medijima, neki kažu da vodi uspešan biznis u Londonu.

Dejan Stefanović Foto: MN Press

Video: Sukob je počeo na Maksimiru, a Jugoslavija je nestala na Poljudu

(D. S.)

Video: Milojević posle ubedljive pobede: "Namučili su nas dosta, imaju svetlu budućnost"

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aco

    23. jul 2020 | 18:16

    Svako ide tamo gde misli da mu je bolje ! Ali se ne treba hvaliti sa tuđim pasošem a potcenjivati i omalovažavati zemlju gde si rođen ma kakva ona bila ! Najgori su oni koji odu odavde pa posle pljuju po državi !!!

  • CH

    23. jul 2020 | 18:05

    Nisam sportista ali imam CH drzavljanstvo.Nema guzvi ni redova na granici.Samo pokazes pasos i ciao.Sa Srpskim muke zive gde god da si.Tuga. . . .

  • Vesna

    23. jul 2020 | 19:28

    Moja poznanica je 20 godina zivela i radila, kao medicinska sestra, u Cikagu i Detroitu. Ona i muz nisu zeleli da uzmu americki pasos i sa sinom i kcerkom su se 1989. godine vratili u muzevljevo rodno selo u Macvi, gde su sagradili prelepu kucu, a kupili su i stan u Skoplju, odakle je ona rodom. Kupili su mercedes, ona se zaposlila u struci i uz to su imali ustedjevinu da ne brinu za buducnost. Medjutim, deca, koja su bila na uzrastu od 12 i 13 godina, pruzala su otpor. Nisu prihvatala zivot u Srbiji, nisu se uklapali ni u skoli, niti sa drugom decom, ni sa kim se nisu druzili. Kada su odrasli, uzeli su americko drzavljanstvo (tamo su rodjeni) i vratili se u SAD. Uzeli su i americka imena (Toni i Andjela). Za sina ne znam, a kcerka se zaposlila kao stjuardesa. Kad su ostali sami, roditelji su sve rasprodali i otisli za njima. Otac je to posebno tesko podneo, jer je znao da se ovaj put zauvek rastaje sa Srbijom. Lecio se i od depresije, ali je na kraju legao na rudu i tamo nastavio da vozi kamion, sto je radio i ranije. Vise nisu dolazili, neko vreme smo odrzavali telefonski kontakt, a onda se i to prekinulo. Vise ne znam sta je sa njima.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA