Ako ste se pitali da li treba da trenirate sa maskom na licu, odgovor je vrlo jednostavan!

Verovatno maske na licima sportista nisu jedini kontroverzni detalj, nakon prekida vanrednog stanja. Potpuno je neobjašnjivo zašto ih nose, kada u istom trenutku stotine ljudi ide po tržnim centrima bez ikakve zaštite.

Tačnije, teško je poverovati da sportisti koji trče voze bickli ili rekreativci koji jednostavno hodaju mogu da se zaraze ili nekog da zaraze, kada ne postoji fizički kontakt. To se naravno ne može reći za veliki broj ljudi u zatvorenom prostoru velikih supermarketa i tržnih centara.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Bilo bi lepo da se svi pridržavamo osnovnih načela zaštite, jer korona sigurno nije nestala. Ali isto tako treba koristi zdrav razum i ne insistirati na zaštiti po svaku cenu, prilikom različitih aktivnosti na otvorenom.

Sportisti nisu imali mogućnost da treniraju dva meseca, i bez povrataka na teren, neće moći da vrate formu i ostvare ni približni rezultat koji su imali. Povratak treba da bude osmišljen, fizička aktivnost dozirana, i sve treba da bude manje više kao i pre uz praćenje napretka, sa ciljem da se nadoknadi izgubljeno.

Ipak, nije problem samo u nošenju maske, već pre svega u nemogućnosti pravilnog disanja. Maska na licu povećava mrtvi prostor, zahteva napor da se vazduh udahne u zavisnosti od prianjanja na lice.

S druge strane, maska na licu izgleda da može da razvije respiratornu muskulaturu, a prema nepotvrđenim rezultatima može da poveća izdržljivost. Možda sva ta pomama oko maski može da utiče da je primenite, naravno ne kao masku za zaštitu od virusa, već zbog hipoksičnih efekata.

Hipoksija (lat. hypoxia) je stanje smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima. Iako je trenažna maska originalno zamišljena da simulira trening na visini, ispostavilo se da ima još neke pogodnosti. Ono na šta sigurno utiče je pravilno disanje. Čovek je prosto primoran da se koncentriše na svaki udisaj i izdisaj, pa lakše uči pravilno disanje tokom fizičke aktivnosti. Ne preporučuje se da se odmah dugo nosi, već da se počne sa postepenom aklimatizacijom. Takođe se smatra da onaj ko poželi da je koristi treba da ima pristojnu aerobnu sposobnost.

Za bolje poznavaoce merenje saturacije ili SpO2 može da ukaže na stanje hipoksije. Maske se prave tako da mogu da imitiraju trening na 900, 2700 i 4500 m (tačnije u fitima od 3000 do 15000). Iako su podaci kontroverzni, mnogi sportisti koriste trening sa maskom upravo zbog verovanja da mogu da povećaju aerobnu sposobnost, produkciju eritropoetina i hemoglobina. Pošto trening sa maskom nije zabranjen i metoda se ne tretira kao doping, proizvođači imaju dosta agresivan marketing. Kao i uvek naučna literatura može da pomogne u sagledavanju pozitivnih i negativnih efekata.

Foto: N. Dikić

Tako su Porcari i autori (2016) objavi rad u kome navode da nošenje maske tokom 6-nedeljnog treninga na ergobiciklu nije ukazalo da deluje kao simulator nadmorske visine, već više kao dodatak za treniranje respiratornih mišića. Nošenje maske je poboljšalo sportsku sposobnost izdržljivosti tokom intervalnog treniranja u odnosu na kontrolnu grupu.

Međutim nisu sve studije nisu našle koristi od nošenja maski za trening.

U studiji objavljenoj u časopisu Journal of Strength and Conditioning Research (2016) pokazano se da je nošenje maske tokom trening snage i dizanja tegova povezano sa smanjenom budnošću i nižom sposobnošću da se sportista fokusira na zadatak. Potvrđeno je da maske mogu da pomognu u efikasnijem disanju, ali nije nađeno dovoljno dokaza da poboljšavaju sportsku sposobnost.

Foto: Pexels / Gustavo Fring

Negativne pojave zabeležene prilikom treninga sa maskom kao što je nesvestica. zbog restriktivnog disanja, treba zabeležiti jer i maske kao zaštita od virusa mogu to isto da urade pogotovo kod starijih ljudi ili osoba sa respiratornim i kardiovaskularnim poremećajima.

Tokom predavanja sa studentima diskutovao sam oko nepotrebnog zatvaranja ljudi starijih od 65 godina tokom protekla dva meseca. Siguran sam da je krizni štab trebalo da bude sastavljen od različitih specijalista, jer je izolacija bila samo jedan aspekt borbe protiv infekcije, a borba za imunitet i kvalitet života potpuno drugačiji. Čak i ovaj mali izlet u oblast hipoksije i sportske medicine pokazuje da sve pojave možemo posmatrati na više načina i da je važno ljudima objasniti sve ono što se očekuje od njih, jer je jedino tako sprovodljivost osigurana.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)