Filip Filipović "otvorio dušu": O smeni generacije, aktuelnom trenutku srpskog vaterpola...

Srpski vaterpolisti uzdignuta čela idu sa Evropskog prvenstva, a nisu uzeli nijednu medalju: to mogu samo Delfini!

Od navijača koje su navikli samo na uspehe, nizali zlata sa najvećih takmičenja, tim Dejana Savića apsolutno zaslužuje podršku kakvu su oduvek imali, jer četvrtfinalni poraz od Španije nije ništa drugo za ove sjajne momke, nego samo "loš dan" na putu ka večnoj slavi.

Preporučujemo

Srpski izveštači iz Budimpešte u subotu su o svemu učinjenom, kiksu na Evropskom prvenstvu, planovima u budućnosti, razgovarali sa najpozvanijim na ove teme - kapitenom Filipom Filipovićem.

Iz svake njegove reči izbija beskrajni optimizam da će se u Tokiju na vijoriti srpska trobojka na najvišem mestu, slušati himna, slaviti zlato kao pečat najtrofejnije generacije koj usmo imali.

O samom prvenstvu, porazu od Španaca, je rekao:

- Drugi su nas analizirali i svi žele da vas pobede, nekad u tome i uspeju. Ova rana eliminacija nam daje samo dodatno gradivo koje treba da pređemo kako bismo se vratili na prepoznatljivu igru, pre svega napad. Odbrana nije zakazala protiv Španije i to mi je izuzetno drago. Treba izvući pouke i analizirati protivnike, ne samo one koji pretenduju za osvajanje trona, nego i one manje bitne u ovom trenutku da bismo stekli samopouzdanje za odlučujuće utakmice - rekao je Filipović.

Foto: MN Press

Na pitanje da li postoji dodatni pritisak za OI zbog neuspeha na EP, Filipović je imao spreman odgovor:

- Ne, sasvim suprotno! Znalo se pre četiri godine kada smo osvojili Olimpijske igre, i kad ste za novi ciklus videli gotovo neizmenjen sastav, da se od nas opet očekuje medalja. Ovo rano ispadanje nam sklanja teret sa Međunarodne vaterpolo organizacije. Ne bih da se izrazim pogrdno… Poštuju nas, ali nije logično da u Evropskoj federaciji nemamo, a da smo neprikosnoveni godinama. Možda ovo i nije loše, treba izvući pouke, pogledati se u ogledalu i nastaviti dalje. Aposlutno poverenje svim saigračima, stručnom štabu, uradili smo veliki posao. Moglo je bolje, kao i uvek.

Srbiji je prostalo da odigra meč za peto mesto protiv Italije...

- Kada igrate za reprezentaciju, motiv je nešto što ide uz kapicu, tako da to ne sme da bude upitno. Koliko će ga biti? Videćemo, u odnosu na inspiraciju, znamo da kod sportista nije uvek isti dan na takmičenjima. Daćemo svoj maksimum i videćemo da li će to biti dovoljno za peto ili šesto mesto - naveo je najbolji srpski vaterpolista.

Tokio će upravo biti poslednje veliko takmičenje za okosnicu aktuelnog tima, najveća imena će se povući, ali šta posle? Imamo li naslednike dostojne imena Prlainovića, Filipovića i ostalih? U javnosti postoji bojazan da nećemo imati takve asove, pogotovo što nam se klupski vaterpolo potpuno srozao...

- Nije pitanje za mene  - glasio je Filipov odgovor na "goruću" temu srpskog klupskog vaterpola, uslova u kojima se radi, organizacije...

Imao je i stav povodom "smene generacije"...

- To što dolazi do smene generacije ne znači da dolazi do nekog straha da neće biti uspeha. Ako želite nešto da insinuirate, ne vidim razlog zašto bismo o tome sada pričali. Da li postoji bojazan za naslednike? Možete i tim mladim igračima da date podršku, a možete i da takvim pitanjima im stavljate teret. Već osećaju dovoljno veliku odgovornost za ono što sledi. Ovakvim pitanjima uopšte ne pomažete mladima, čak odmažete, molim vas imajte poverenja u mlade koji dolaze. Vredni su kao i mi kad smo 2009. godine izašli pred samo troje novinara, koji su nas ispratili u Rim, niko ništa nije očekivao, a mi se vratili sa zlatom. Tada je na dočeku bilo 60! Malo strpljenja i malo više vere u srpski vaterpolo. To i zaslužujemo!.

(Izveštač Telegrafa iz Budimpešte, Miloš Ljubisavljević)