Šapić konačno otkrio misteriju sukoba sa Šefikom: Ako se igrači ne "potuku" međusobno nema ni uspeha

Posle Mundobasketa u Kini kada je naš tim izgubio u četvrtfinalu od Argentine, odmah su krenule neke priče o sukobima, svađama i tučama,kao i uvek kada neka ekipa ne ispuni cilj. Kada se osvoji medalja o tome se ne priča.

Međutim, u Kini od svega nije bilo ništa, igrači su bili u odličnim odnosima, ali desio se slabiji dan možda slabija priprema stručnog štaba ili nešto treće.. Zašto ljudi stalno traže i misle da ima sukoba kada se desi neuspeh najbolje je objasnio Aleksandar Šapić, bivši proslavljeni vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd.

- Sigurno je lakše kad su bolji međusobni odnosi, ali imamo primer iz košarke Đorđevića i Danilovića koji nisu pričali godinu dana, a napravili su najveći uspeh u istoriji klupske košarke. To nije uslov da jedna ekipa napravi rezultat, ali jeste bitan preduslov da bude lakše.

• Vi ste imali takođe jednu scenu koja je izašla u javnost, a to je ona tuča sa Šefikom u Pekingu posle poraza u polufinalu. Kako sad gledate na to?

- Kada bi ljudi znali koliko puta mi u toku jednog trenažnog procesa posvađamo, pa i "pobijemo" u vodi. Sport izaziva takvu emociju bez toga nema vrhunskog sportiste, jer ako se s nekim ne posvađaš zbog vrhunsklog rezultata onda nisi spreman ni sa protivnkom da uđeš u sukob za rezultat.

Foto: MN Press

Sa Šefikom sam se posvađao sto puta na treningu

- Mi smo svi odrasli zajedno. To u Pekingu je bila poslednja prilika da uradimo nešto na Olimpijskim igrama da uzmemo zlato. I normalno je da smo se posvađali. Druga stvar je što je to ovde zloupotrebljeno, iskorišćeno i ispričane razne priče.

Aleksandar Šapić i Denis ŠefikAleksandar Šapić i Denis Šefik na konferenciji posle Pekinga 2008. Foto: MN Press

- Nas dvojica smo odrasli zajedno, i sto puta smo se posvađali i skakali jedan na drugog. To je normalno u sportu. Kad toga nema onda niste sportska ekipe već udruženje izviđača, pčelara i to je onda u njihovim okvirima okej.

- U kontaktnom sportu ne možete da pobegnete od adrenalina. Danas cela ta generacija se druži s nekima više s nekima manje. Denis i ja smo se upoznali kad sam imao 7 a on 9 godina.na 11. aprilu smo odrasli zajedno.

(D. Stojmenović)