Bio je gospodar života i smrti ruskog sporta, a onda je Holivud od njega napravio žrtvu!

Na upravo završenoj konferenciji Play the game 2019 na sceni su se zajedno našli Brajan Fogel i Julija i Vitalij Stepanov. Verujem da njihova imena nešto znače samo poznavaocima dopinga, mada je Brajan Fogel postao poznat i po tome što je dobio Oskara za dokumentarni film Ikarus, koji govori o dopingu

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Julija Stepanov je uz podršku muža otkrila kako su Ruski sportisti dopingovani i zahvaljujući njenom svedočenju klupko je počelo da se odmotava i Rusija je suspendovana. Cena koju je platila je bila velika, jer je morala da napustiti Rusiji, zbog pretnja smrću, a njena porodica je doživela različita proganjanja.

Anđeo dopinga postaje žrtva

Suština problema bila je u sistematskom dopingovanju koje je sprovodila ruska država, zbog čega je od novembra 2015. suspendovana Ruska atletska federacija, Ruska antidoping agencija, Ruska antidoping laboratorija, a Ruski sportisti nisu imali pravo da se takmiče u punom kapacitetu na olimpijskim igrama u Riju 2016. godine i Pjongčangu 2018. godine.

Julija i Vitalij Stepanov u kilnču između predstavnika WADA i Brajana Fogla na konferenciji Play the game. (Foto: Thomas Søndergaard/Play the Game

Mastermajnd dopingovanja bio je Grigorij Rodčenko, direktor Ruske laboratorije, koji je smislio koktel od tri anaboličke supstance, zvani Vojvotkinja, koji nije mogao da se otkrije regularnim testovima.

Pored toga Rodčenkov je iskoristio i sve druge manipulacije, uključujući zamenu uzoraka da bi prikrio dopingovanje. Njegovu ulogu Brajan Fogl je u Ikarusu prikazao sasvim drugačije, dajući mu šansu da se kao uzbunjivač pokaje i vrati na pravu stranu.

Podseća na modernog Mengelea

Upravo to je zasmetalo Juliji i Vitaliju Stepanov, koji su svoje nezadovoljstvo pokazali javno na sceni, sedeći pored Brajana Fogla. Naime Vitalij je rekao da je film malo „rastegao“ istinu, dok je Julija Stepanova, dosta emotivno objasnila da se Rodčenko i ona ne mogu svrstati u istu grupu uzbunjivača.

Brajan Fogel reditelj filma Ikarus koji je dobio Oskara Foto: Thomas Søndergaard/Play the Game)

Po njoj je Rodčenko bio gospodar života i smrti, jer je zajedno sa doktorom Portugalovim izabrao pet najboljih sportista u svakoj disciplini i njih dopingovao sa ciljem da ostvare rezultat koji donosi medalju. Pri tom je sa dr. Portugalovim delio sportiste u dopingovanju i kladio se čiji će postići bolji rezultat. Po Juliji potpuno neprimereno, kao da su konji.

Ne samo Juliji, već se i meni čini da Rodčenko ne može da se tretira kao uzbunjivač, jer je kao glavni organizator dopingovanja mogao i morao da zaštiti sportiste pre nego što mu je bila ugrožena lična sigurnost. Naime, kada je klupko počelo da se odmotava prvo je nesrećno preminuo Nikita Kamajev direktor Ruske antidoping agencije, mada se smatra da je likvidiran.

A Rodčenko je logično prebegao u Ameriku i stekao status uzbunjivača. Neverovatno je da mu je to omogućeno, jer Rodčenko nije dopingovao sportiste poslednjih godina, već je po mnogima to činio od devedesetih, koristeći vešto mesto direktora Ruske antidoping laboratorije. Naravno za to nije bilo dovoljno dokaza pa je sve bilo moguće iskoristiti u filmu za Oskara.

Neverovatno šta znači film, pa makar i dokumentarni, krivac postaje žrtva, pa ga ljudi čak i sažaljevaju.

Čini mi se da je ulogu Grigorija Rodčenka moguće uporediti sa Jozefom Mengelom. I jedan i drugi su radili istraživanje na živim ljudima ne poštujući njihova prava i ne osvrćući se na njihove probleme.

Krivac postaje žrtva

Znamo da je mnogo ljudi stradalo pod dr Mengelom, nemamo dokaza da su sportisti stradali pod dr Rodčenkom, ako ne uzmemo u obzir da su proglašeni dopingovanim i da su im oduzete medalje. Međutim, sigurno je da je mnogo ljudi pod njima propatilo. Mengele je pobegao u Južnu Ameriku, gde je nastavio nehumana istraživanja na domorocima i konačno skončao, dok je Rodčenko pobegao u Holivud i osvanuo u flimu nagrađenom Oskarom. Mengelea su zvali anđelom smrti, a Rodčenka možemo slobodno da nazovemo anđelom dopinga.

Verovatno će ovo poređenje mnogima izgledati preterano, ali da ste vi videli Brajan Fogla, Juliju i Vitalija Stepanova na sceni bilo bi Vam jasno, da postoji krivac i žrtve.

Naravno Amerikanci su iskoristili Rodčenka i napravili pravni akt po njemu koji će dati američkoj administraciji ovlašćenje da mogu da kriminalno gone sve one koji prekrše pravila dopinga i van svojih granica.

Konačno, Ikarus je bio sin Dedalusa koji je napravio Labirint na Kritu. Da bi pobegao napravio je krila od perija i voska koja su se istopila na visini, a Ikarus je pao u more i udavio se. Ostalo je u priči da je otac rekao Ikarusu da ne leti isuviše blizu sunca. Ne znam zašto je Brajan Fogl nazvao film Ikarus, ali očigledno da je Rodčenkov bio isuviše blizu centru moći odakle se upravljalo ruskim sportom.

Možda bi zato bila pravda da se oseća podjednako nesigurno kao Ikarus sa krilima od perija, jer se nije obazirao na one na kojima eksperimentisao. U svakom slučaju je više puta rečeno da je život uzbunjivača strašan, verovatno još strašniji ako mu savest nije čista.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)