Životna priča Bobe Kovača: Pretvori u zlato sve što dodirne, ovo je tajna njegovog uspeha!

Sve što dodirne - pretvori u zlato! Ovako bi najbolje mogla da se opiše karijera selektora Srbije Slobodana Bobe Kovača. Najnoviji uspeh bio je osvajanje zlata sa odbojkaškom reprezentacijom Srbije, gde je došao do evropskog trona, iako je ekipu preuzeo neposredno pred prvenstvo, posle ostavke Nikole Grbića.

Kako sam kaže, danas živimo u takvo vreme da niko nema vremena da čeka da ekipa "proigra", već se rezultati traže odmah. On je usvojio te principe, a benefite njegovog rada odmah je videla i Srbija, jer je usred Pariza njegov tim pokazao magiju, prvo protiv domaće ekipe, nadahnutih Francuza i 13.000 navijača, a zatim i protiv Slovenaca, koji su takođe imali "domaći teren" u Bersiju i ogroman broj svojih navijača.

OSTVARIO USPEH SA SVAKOM REPREZENTACIJOM I KLUBOM, I KAO IGRAČ I KAO TRENER

Kovač je bio član zlatne generacije srpske odbojke, koja je pokrenula ovaj sport tokom devedesetih, koja je krunu karijere imala na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, kada je osvojena istorijska zlatna medalja.

Pre toga je osvojio bronzu na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. i Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine, kao i srebro sa Svetskog prvenstva u Japanu 1998. godine.

Posle uspešne i duge igračke karijere, gde je igrao do poznih godina za odbojkaše, Kovač je odlučio da se oproba i kao trener. I tu je bio podjednako uspešan. I nije počinjao u najjačim selekcijama sveta, već u onim u kojima odbojka faktički nije ni postojala - u Iranu i Sloveniji. I od obe reprezentacije stvorio je silu na svetskom nivou. Za Slovence smo već videli, jer su upravo oni i bili naš rival u finalu EP, a to je selekcija koju je im je Kovač ostavio "u amanet".

I u klupskom nivou je osvajao trofeje sa svakom ekipom koju je vodio. Trenersku karijeru počeo u Radničkom iz Kragujevca sa kojim je bio državni prvak dva puta, potom je prošao u Italiju, gde je sa Peruđom osvojio Kup Italije, a ekipu je sa pretposlednjeg mesta A2 lige doveo do tri finala u najjačoj konkurenciji. Sa Halkbank Ankarom bio je dvostruki prvak Turske, a uzeo je i Kup u ovoj državi. Prošle sezone vodio je Belogorje Belgorod u Rusiji, a sa tim timom je osvojio Kup Izazivača, što je njegov najveći uspeh u karijeri.

UVEK RADI NA SEBI, USAVRŠAVA SE I KORISTI SVAKO SLOBODNO VREME ZA ČITANJE

Kakav je čovek, mogli ste da čitate i u priči našeg novinara, kojeg je Kovač povezao automobilom kada je stopirao na putu iz Kragujevca ka Beogradu.

- Nikad ne znaš kakav će ti biti sportski put i važno je raditi na sebi i obrazovanju - bila je rečenica koju je tom prilikom izgovorio i ona najbolje opisuje Bobu.

Uporedo sa sportskom karijerom, radio je na sebi, usavršavao se, čitao, radio na psihologiji, i zato je danas jedan od najboljih svetskih trenera u odbojci. I sami igrači su oduševljeni njegovim radom, jer je za kratko vreme ekipu toliko razdrmao i ubedio sve da mogu do titule, iako su prethodno pretrpeli neuspeh u kvalifikacijama za Olimpijske igre i na okupu su zajedno bili svega nekoliko nedelja pred EP.

AGRESIVAN JE KAO TRENER, NE ČEKA DA NEKO "PROIGRA", VEĆ ODMAH STVARA REZULTATE

Tajna je, kako kaže, u njegovom sistemu rada. Agresivan je kao trener, a nekome se to ili sviđa ili ne. Njegov izliv besa mogao je najbolje da oseti i mikrofonista tokom finala sa Slovencima.

– Dosta sam agresivan trener, nekome se to sviđa, a nekom opet i ne. Razumem i jedne i druge. Sa ljudima sa kojim sarađujem se tokom sezone i svađam i mirim, i volim i mrzim, i “ljubim i ne ljubim”… Postoje razne situacije, a sve u cilju da napravim pravi balans, da igrači igraju najbolje što mogu. Nekome smeta što sastanak pred utakmicu nekad traje duže, što im dajem mnogo informacija, ali mora da se razmišlja.

- Bilo je slučajeva da su mnogi kojima u početku nije odgovarao moj način rada, na kraju došli i rekli mi da su tu sezonu igrali najbolje u životu. To je nešto što govori da moj rad ima smisla. U krajnjem slučaju, rezultati su vidljivi, pa onda zašto menjati bilo šta - rekao je nedavno u intervjuu za portal odbojka-volleyball.com.

Upitan je i kako tako brzo dolaze rezultati, i u čemu je tajna njegovog uspeha za tako kratko vreme.

- Danas se u sportu, kao i u životu uostalom, sve dešava velikom brzinom, pa niko nema vremena da čeka da ekipa “proigra”. Nema više onog da se pravi tim, a da rezultati dođu za godinu, dve ili tri. Zato moram da se prilagodim situaciji, za kratko vreme treba napraviti dobar rezultat. Imao sam i sreće da radim sa u dobrim klubovima i reprezentacijama. Ponavljam, napravio sam dobar sistem, igrači mi veruju, trudim se da sa svakim izgradim odnos na terenu i van njega.

UVEK UZ SEBE IMA ISTI STRUČNI ŠTAB I LJUDE KOJIMA VERUJE

Jedan od delića slagalice Kovačevog uspeha jesu i ljudi u stručnom štabu, koje uvek ima sa sobom i na koje uvek može da se osloni.

- Mislim da je to sasvim normalno. Uvek imam na koga da se oslonim, da verujem da će se posao odraditi dobro i kada ja nisam tu. Naravno da prvo gledaš da to budu ljudi iz tvoje zemlje, koje dugo poznaješ. A dešavalo se da budem sa reprezentacijom kad počnu pripreme u klubu. Tada na scenu stupaju neki od njih Slobodan Prakljačić, Dejan Vulićević, Milan Simojlović, Dragan Svetozarević, profesor Radivoje Radaković, pa iako nije iz Srbije, smatramo ga kao da jeste i uz mene je još iz igračkih dana, Italijan Karlo Sati…

- Svi su kvalitetni i poznaju moj stil rada. A igrači… Pa naši igrači su najbolji na svetu. Bilo mi je jako drago da sarađujem sa Goranom Vujevićem, Ivanom Miljkovićem, Aleksandrom Atanasijevićem, Markom Podraščaninom, Mihajlom Mitićem, Konstantinom Čupkovićem, a sa Nemanjom Petrićem sam i dan danas u istom klubu. Sve su to sjajni ljudi.

U SLOBODNO VREME VOLI DA BUDE S PORODICOM I PRIJATELJIMA I DA PECA

Ovog leta je Kovač konačno imao priliku da ima slobodno leto i da se posveti porodici i onome što voli. A to je provođenje vremena sa porodicom i prijateljima, kao i pecanje koje je njegova posebna ljubav. Ipak, iznenadni poziv Vladimira Bateza, da preuzme reprezentaciju posle odlaska Nikole Grbića sa mesta selektora, značio je da Kovač momentalno prekine odmor i prihvati se kormila reprezentacije.

Mnogi bi dobro razmislili da su bili na njegovom mestu, jer preuzimanje ekipe koja nije u dobrom raspoloženju u predvečerje Evropskog prvenstva, bez pravih priprema mogu samo oni najhrabriji. Ali, kada Srbija zove, Boba Kovač to ne odbija. I uspeo je Srbiji da donese novo najsjajnije odličje i da sebe posle legendarne igračke karijere uvrsti i u legende srpskog sporta kada je trenerski posao u pitanju.

Zbog toga, Srbija to nikada ne sme da zaboravi i treba uvek da pamti šta je Boba Kovač uradio za nju.

(D. U.)