Petar je sa 20 godina ostao invalid, danas je svetski šampion: Za lenje ima važnu poruku (VIDEO)

Petar Milenković (35) je imao 20 godina kad je doživeo tešku saobraćajnu nesreću i ostao nepokretan. Danas, 15, godina kasnije, oko svog vrata nosi dve sjajne medalje: on je evropski i svetski šamion u power liftingu. Trenutno važi sa srpskog, ali i balkanskog rekordera, sa 260 kilograma koje je uspeo da podigne na svetskom prvenstvu. Njegova snaga, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu postala je inspiracija mnogima.

Preporučujemo

- Ljudi su i ranije, dok sam bio na nogama, stalno pričali da ih motivišem, da sam im uzor i tako dalje. Bio sam klinac pun adrenalina i snage na svaki mogući način. Ali, nakon udesa, ta moja energija umesto da se smanji, kao da se povećala. Znao sam da imam fizički nedostatak, ali nisam dozvolio da mi to bude kočnica u ostvarenju bilo kog cilja – kaže Petar.

Petar drži državni i balksanski rekord u power liftingu, Foto: Telegraf.rs

Power liftingom bavi se skoro deset godina i slobodno se može reći da je jedan on najuspešnijih sportista u svojoj disciplini. Do sada osvojio je brojne medalje sa evropskih i svetskih takmičenja, ali jedna mu još uvek fali i nju seleću vidi na svom vratu – zlato na Paraolimpijskim igrama u Tokiju.

- Počeo sam da se bavim sportom sa sedam godina. To je bilo vreme kad su se svi ložili na Brus Lija. Kasnije sam prešao u kjokošin, što je agresivnija varijanta karatea. Odatle sam kasnije prešao u power lifting, koji se desio sasvim slučajno, spontano. Ali ljubav se rodila na prvi dodir. Što se medalja tiče, ni sam ne znam koliko sam ih osvojio, ali znam čemu težim. Sledeće takmičenje je svetski kup u Dubaiju i onda idu Olimpijske igre. San svakog sportiste je zlato na Olimpijadi – iskren je Petar.

Supruga Jelena bila mu je podrška u najtežim trenucima, Foto: Telegraf.rs

Brojna odricanja kojima je morao da se podvrgne kako bi došao do željenih rezultata ponekad bi mu pala teško, ali nije dozvolio sebi da odustane.

- Power lifting podrazumeva jako mnogo odricanja. 365 dana, 24 sata. A najterže od svega mi predstavlja hrana koja je vrlo striktna u sportu kojim se bavim. Na primer, kad sam u pripremama moj dan izgleda otprilike ovako: probudiš se, hrana, hrana hrana. Odeš malo odmoriš pa opet hrana, hrana, hrana. Onda trening i laku noć. Ipak, odmor je preko potreban na dnevnom nivou, jer ako konstantno radite samo svoju profesiju i mislite na to, počinje sagorevanje. Znači mora da postoji neko vreme koje će da bude potpuno odvojeno, da misli potpuno nemaju veze sa radnjom koju radite. Tako da mu to dođe neki meditivni trans – kaže Petar uz smeh.

Petar naporno trenira za naredno prvenstvo i Paraolimpijadu, Foto: Telegraf.rs

Otpočeta karijere, porodica i prijatelji davali su mu punu podršku, dok je supruga Jelena, s kojom je 12 godina, bila njegova stena. Ipak, najveću snagu crpeo je iz sebe.

- Bilo je teških trenutaka. Kao nekome ko je uvek bio pun snage, desio mi se period da sam osetio kako izgleda teskoba iznutra, kako izgleda to kad nisi baš raspoložen, ni motivisan, a nemaš izvor odakle sa povučeš snagu. Samo sam odlučio da stisnem zube i izguram. Za mene je svaki problem bio apsolutno rešiv i nema opravdanja ako se ne rešava. Znači nije postojala siva zona apsolutno. Ali onda je meni ponestalo goriva i morao sam rezervoar da napunim sam. E tu scenu dolazi upornost. Upornost je vrlina koja nadjačava apsolutno svaku drugu. Jer vi možete da imate talenat koji god želite, a problemi moraju da naiđu za svakog. Znači taj se nije rodio do kog nisu naišli. Ako nema upornost da se teškoća prevaziđe, da se uznapreduje, nema rezultata – kaže Petar.

U video na početku teksta možete čuti još Petrovih motivacionih poruka, ali i videti kako se sprema za naredno takmičenje. 

(Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs, Dragana Ivanović/dragana.ivanovic@telegraf.rs)