Pre tri godine bio je neplivač, danas u bazenu juri normu za Olimpijske igre: Fantastična priča izbeglice koji se umalo udavio u moru bežeći od rata (VIDEO)

Voda mu je pre samo tri godine bila najveća prepreka ka ostvarenju sna, danas mu je voda sve u životu. Put ka snu.

Sirijac Eid Aljazairi (24), poput mnogih njegovih zemljaka zahvaćenih vihorom rata, spas je potražio preko plavetnila Mediterana, ka slobodi. Trebalo je osmeliti se, imati petlju ukrcati se u nesigurnost trošnih plovila i preći morsko prostranstvo. Biti neplivač i krenuti u takvu avanturu bio je ozbiljan hendikep, izazov ravan penjanju na Mont Everest bez Šerpasa. Strah je bio sveprisutan. Neizvesnost ogromna kao Mediteran.

Sve to je osećao Aljazari koji ni sanjao nije da će jednog dana morati preko mora do slobode - još nevičan plivanju. A malo je nedostajalo da se tokom bega u jednom prevrtanju i udavi!

Život ume da ispiše fantastične priče, za film i knjige u nastavcima, a Eidova priča je jedna od onih koja vas natera da presipitate svoj voljni momenat i ambicije u životu.

Sada, tri godine posle traumatičnog bega iz Damaska gde je ostavio svu ugodnost doma, lep posao, prijatelje i porodicu, lagodnu svakodnevicu, Eid je u Londonu jedan od kandidata za olimpijski tim izbeglica za naredne olimpijske igre u Tokiju!

Ovo je njegova priča o poslednje tri, najturbulentnije godine života.

- Moja priča počinje sa američkim plivačem Majklom Felpsom - kaže Sirijac koji je danas toliko "navučen" na trening da svakog dana četiri sata provodi u bazenu.

Nije mu lako. Sa pet funti dnevno u Londonu živi kao siromah, doskoro je spavao hostelu, ali ne odustaje - trening, bazen i plivanje su mu sve. Želja je velika. Želi da vidi Tokio i da pliva u reprezentaciji izbeglica koja će, kao i u Riju, nastupiti u toj formi ravnopravno sa ostalim državama.

Felps mu je, kaže, bio inspiracija. "Baltimorski metak" ga je očarao na prvi pogled.

- Sedeo sam kući, kasno je bilo, i video sam film o njemu (Felpsu) na jutjubu. Video sam ga kako pliva i leti. On me je zaista inspirisao, pokrenuo u meni pasiju ka plivanju. Kada sam odgledao taj film koji je trajao dva sata, rekao sam sebi: ovo je nešto što moram da uradim.

Tako je krenuo. Plivanje mu je ušlo u krv. Danas vodi potpuno drugačiji život od onog koji je imao do odlaska iz Damaska. U domovini je radio kao dizajner izloga, a školovao se da bude računovođa. Rat je naišao i surovo prekinuo sve što je do tada imao, planirao, želeo...

U Britaniji je od 2016. u koju je stigao preko Škotske. Naselio se u jednom od pregrađa Londona, a tek kada je dobio vizu na pet godina mogao je koliko-toliko da se opusti i isplanira svoj novi život, a plivanje je bilo jedino o čemu je razmišljao.

Krenuo je da trenira. Kao nikad pre bilo šta.

Stručnjake je prilično zapanjila činjenica da je za samo godinu dana ne samo naučio da pliva kao da to radi od malih nogu, već da se takmiči. Brzo je upijao sugestije trenera, tehnički rapidno napredovao i došao do nivoa da ispuni olimpijsku normu. Za samo šest meseci je uspeo da pređe put od skoro neplivača do rezultata od 43 sekunde na 50 metara.

Za olimpijsku normu nedostaje mu još malo, a treneri koji rade sa njim sigurni su da će se Eid naći u timu izbeglica ukoliko on bude formiran za Igre u Tokiju, kao što je bio slučaj u Riju.

Svakodnevicu mu je mnogo olakšala jedna engleska porodica koja ga je primila pod svoj krov, pa se iselio iz hostela u kome je živeo. Mada, izbeglički život mu je sve samo ne bajan. Sa pet funti dnevno teško da sebi može priuštiti mnogo toga u jednom od najskupljih gradova na svetu. Štedi, kaže, na namirnicma kako bi imao za mesečnu članarinu u sportskom centru gde ide na plivanje. Tamo je i krenuo da trenira, napravio prve zaveslaje...

- Kada sam počeo sa treninzima bio sam užasno uzbuđen. Sećam se, jedva sam uspeo da preplivam dva-tri metra, i čudio sam se kako ne mogu više kad sve tako jednostavno izgleda na videu - priseća se samih početaka Eid.

Danas je to potpuno druga priča. Voda ga je jednostavno opčinila.

O Sirijcu koji je dospeo i na mnoge TV stanice u superlativima pričaju i treneri koji rade sa njim. Pomažu mu i pružaju podršku za sve što mu zatreba. Kažu da odavno nisu kod nekog plivača videli takvu rešenost da dosegne najveće visine.

U međuvremenu, Aljazirli je počeo da uči engleski, u planu je i upisivanje fakulteta, ali plivanje je ispred svega - ono mu je glavna preokupacija.

- Trenutno, plivam ujutru od šest do osam i predveče od šest do osam. Između toga mogu da se organizujem za sve ostale obaveze.

Sa istrajnošću i marljivošću jednog mrava ide ka svom cilju

- Kada ljudi čuju da sanjam Olimpijske igre i kada im kažem da želim biti kao Felsp, smeju mi se... Kažu "Ti si izbeglica, živiš sa pet funti dnevno, ne traći vreme na te gluposti, idi radi nešto pametnije". Ali ja verujem u sebe, verujem da mogu sve da postignem. Kada čujem da ljudi tako pričaju, to me još jače gura, Ja nisam samo izbeglica, ja sam sanjar.

(Telegraf.rs)