Zašto je Štefan Luic kažnjen zbog uzimanja kiseonika, kada kiseonik nije na listi zabranjenih?

U davno napisanom poglavlju za Springerovu enciklopediju o etičkim pitanjima antidopinga (https://link.springer.com/referenceworkentry 10.1007%2F978-3-319-05544-2_156-1) podelio sam borbu za stvaranje jedinstvene Liste zabranjenih doping supstanci u 4 faze.

Prva faza je bila vezana za trenutak osnivanja medicinske komisije MOK 1967. godine, druga faza za uvođenje na Listu anaboličkih steroida (1974), kofeina, beta blokatora (1985) i duretika (1986), dok se u trećoj fazi na Listi našli beta agonisti, peptidi, krvni doping itd (1992-99).

Preporučujemo

Međutim, sve do 4. faze odnosno osnivanja Svetske antidoping agencije (WADA) internacionalne sportske federacije su imale različita pravila. Tako je na primer u fudbalu devedesetih godina bio zabranjen kreatin, što se danas smatra nonsensom.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Osnivanjem WADA (Svetske antidoping agencije) (1999) i proglašenjem jedinstvene liste zabranjenih supstanci (2004) uveden je red. Doduše još uvek su postojale supstance zabranjene u pojedinim sportovima, kao na primer beta blokatori u streličarstvu ili streljaštvu, ali u okviru zvanične liste. I kada se mislilo da je postignuta harmonija, da je konačno uveden red u sport i da su sportisti počeli da veruju u Antidoping kod, koji su prihvatile sve države na svetu, dve velike sportske federacije zabranile su supstance koji nisu na zvaničnoj Listi.

Međunarodna biciklistička unija (UCI) želi da stavi tramadol (neopijatni analgetik, kod nas poznat kao Trodon) na „svoju Listu”, a međunarodna skijaška federacije (FIS) je već stavila kiseonik.

Tramadol se i do sada nalazio na monitoring listi, što znači da su antidoping laboratorije pratile njegove korišćenje, ali sportisti zbog toga nisu bili kažnjeni. Statistički podaci za 2017. kažu da je bilo 900 pozitivnih uzorka od ukupno 122706, što je 0,7% i značajno manje od 1% što je svetski prosek doping pozitivnih uzoraka. S druge strane najčešći lekovi koji sportisti uzimaju su analgetici i neopravdano je da nemaju pravo da se leče na najbolji mogući način, pa i tramadolom ako je to odluka njihovih lekara.

Foto: AP/Tanjug

S druge strane kiseonik je bio na Listi do 2010. godine kada je velikom međunarodnom akcijom stručnjaka postignut konsenzus da više ne bude. Među najglasnijim stručnjacima su bili doktori koji se bave planinarskom medicinom, objašnjavajući da je kiseonik neophodan ne velikim visinama i da njegov učinka zavisi od samog organizma, tačnije fenotipa i da sam po sebi ne može da bude doping. I ne samo kiseonik, nego i korišćenje raznih hipobaričnih i hiperbaričnih naprava nije zabranjeno. I sve je funkcionisalo do kraja prošle godine kada je Štefan Luic na trci u Biver Kriku (2643 m) između dve trke koristio kiseonik.

Pošto je prekršio član 2.12 antidoping pravila FIS kažnjen je diskvalifikacijom, oduzimanjem 100 poena i osvojenog prvog mesta. Na Lucovu žalbu Međunarodni arbitražni sud u sportu (CAS) odgovorio je neverovatno ažurno i odbio je. Zahvaljujući twitteru mogao sam da posavetujem Luica da se žali međunarodnom sudu za ljudska prava, jer je potpuno neprihvatljivo da sportista nema pravo da koristi sve što je dozvoljeno u oporavku. Naravno treba se nezavisno žaliti na član 2.12 antidoping pravila FIS, jer dovodi skijaše u neravnopravan položaj u odnosu na druge sportiste.

Ova dva presedana mogu mnogima da izgledaju logično i ispravno, ali definitivno dovode u pitanje postignuto jedinstvo u sprečavanju dopinga u sportu.

VIDEO: Prof Dikić objašnjava kada će se rekreativci testirati na doping i da li treba uzimati steroide posle 40 godine života

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)