Skupe greške doktora u sportu!

Iako sam želeo da nazovem članak ozbiljnije, kao npr. Pomen sportskoj medicini u Srbiji, odustao sam iz dva razloga. Prvi je samopregorni rad velikog broja doktora u Srbiji, pa bi se ovakav naziv utopio u etiku žute štampe.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

A drugi je vezan za činjenicu da su u samo malom broj slučajeva učestvovali doktori sportske medicine. Pri tom ne želim da ih izuzmem, već upravo da naglasim njihovu nezainteresovanost, čak i onda kada su im neposredno povereni sportisti.

Pravi povod je odluka Arbitražnog suda u Lozani da se jednom od naših najboljih mladih vaterpolista potvrdi izrečena kazna od dve godine za prisustvo pseduoefedrina. I možda bi

ovo bila obična antidoping vest, da se ne radi o nikad strožijoj kazni, bar u odnosu na sve koje sam pročitao, kod mladog sportiste koji je dobio lek od porodičnog doktora.

Činjenica da sportista nije želeo da se protiv doktora vodi bilo kakav postupak, govori i o poverenju koje u njega imao, ali i o moralu, jer ga porodica doživljava kao prijatelja. Što je još interesantnije, doktor ne može da kaže da nije znao da je pacijent sportista, jer ga leči od malena zbog alergijske astme i dobro se poznaju.

Naravno, po zakonu sportista snosi svu odgovornost za sve što se nalazi u njegovom organizmu, ali, ima tu mnogo, ali. Vaterpolista je mlad i kao mnogi mladi ljudi nije svestan šta je dozvoljeno, a šta nije. Po sopstvenim rečima, prespavao je obavezne antidoping edukacije, što opet možda nije čudno zbog premora nakon sati treninga i ostalih obaveza. A šta bi bilo da nije imao mogućnost da prisustvuje antidoping edukacijama. I uvek može da se vadi, da nije znao da lek sadrži pseudoefedrin. Prosto neverovatno, ali od deset lekova za prehladu u Srbiji, devet ima psedoefedrinn.

Gema Bamford, Doktorka,Foto: Nikola Tomić

Ovako smo dobili još jednog sportistu koji je stradao zbog greške doktora. Tačnije 13 od 84 koji su bili doping pozitivni od 2006. godine. To je ni manje ni više nešto više od 15% ili SVAKI ŠESTI.

Mnogo je, pogotovo ako se zna da sem dvojce doktora i jednog farmaceuta, praktično niko nije dodatno snosio posledice. A bilo je razloga da bude drugačije. Međutim, većina je prošla bez kazne i bez opomene.

A u skoro 50 posto slučajeva su dali diuretike, koji su zabranjeni i na takmičenju i van takmičenja. I možda bilo bi sve OK da su bar medicinski ispravno mislili, ali ni tu nisu poštovali doktrinu. Davali su mladim ljudima diuretike kod skoka pritiska ili otoka nogu. Među ostalim lekovima najviše je bilo simulanata, pa su zatim

u po jednom slučaju dati beta blokatori, anabolici i hormoni.

Foto: Nikola Tomić

Zahvaljujući tim neverovatnim greškama lekara sportisti su dobili ukupno 173 meseca ili više od 13 meseci po slučaju. E sad

zamislite da je nekom lekaru oduzeta licenca na 13 meseci, ne njegovom krivicom.

Nije se desilo, čak ni kada su bili krivi. Konačno nisu stradali sportisti iz jednog sporta već naprotiv iz 12, mada džudo lagano predvodi sa dva slučaja. Pisao sam o ovome i najvećem svetskom časopisu. Lekari nisu razumeli problem. Naprotiv, dobijao sam neprijatne poruke iz Španije. Rekli su, ti si doktor, kako možeš da pišeš protiv nas. Slično me je pitao i sudija prilikom izricanja kazne jednom od doktora u Srbiji. Odgovor je bio jednostavan pogrešili su i treba da snose posledice, a ne da se sakriju iza sportiste, koji je tek kročio u život.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Predsednik odbora za doping kontrolu)