Šterbik otvorio dušu: Posle igranja za Srbiju bio sam u emotivnom rasulu, samo su nas pljuvali, kritikovali...
Dobro zapažanje o ironiji srpskog rukometa: najbolji igrač sveta rođen je u Nišu, a najbolji golman sveta u Senti.
Preporučujemo
Ne bih ni svojoj majci prodao utakmicu, a kamoli Hrvatima! Zašto je Arpad Šterbik napustio Srbiju i počeo da brani za Španiju?
Pogledajte nestvarnu odbranu Šterbika kojom je ubio u pojam Šveđane: Podigao je nogu iznad glave, svi u hali su se čudili (VIDEO)
Spletom nesrećnih okolnosti, a one su česte u nas, maćehinskim odnosom onih koji je ove bisere trebalo da čuvaju i bruse, Nikola Karabatić i Arpad Šterbik - nisu više naši. Raduju se, dižu pehare, na grudima im sijaju medalje koje osvjaju u ime država koje su znale da im pruže ono što nije Srbija.
Surova istina.
Šterbik je o raskidu sa Srbijom govorio za Večernje novosti, prvi put za srpske medije posle decenije...
- Razlog zbog koga sam rešio da više ne branim za Srbiju i danas je prisutan u našem rukometu - otvoreno, bez ustezanja je načeo bolnu temu.
- Kada vidim Marsenića i Abutovića po povratku iz reprezentacije u klub, znam da nisam pogrešio. Po dva-tri meseca ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, kritika, lošeg sistema, taktika. U emotivnom si rasulu, a za nekoliko dana ideš nekoj Barseloni u goste. Pa te napadaju što u klubu daješ više, a ne gledaju širu sliku. Kakav je sistem u tom klubu, zašto tamo igramo bolje. Umorio sam se od toga, nisam više bio sposoban da dam maksimum i najpoštenije je bilo da se oprostim od reprezentacije. Branio sam od devedesetih, bilo je vreme za mlađe - objasnio je Šterbik koji je oduševio ljubitelje rukometa na nedavnom finalu Evropskog prvenstva na kom je branio samo dan pošto se priključio ekipi, koja je ostala bez jednog od golmana.
U finalu, Šterbik je potvrdio klasu, razbranio se protiv Šveđana i doneo Špancima još jedno zlato.
A Srbija? Sve je već rečeno. Rukometna liga je na poluamaterskom nivou, a opet se očekuju čuda na velikim takmičenjima. Kada ga ne bude, uragan uvreda sleduje igračima.
E, zato Šterbik nije sa nama...
- Bolelo me je dugo. Stalno sam osećao da dugujem nešto Srbiji i imao potrebu da pomognem našem rukometu na sve načine - prisetio se perioda kada je prelomio da igra za Furiju.
Njegova izjava iz 2007. godine, poslednja za srpske medije, sve do sada, i dalje odzvanja.
- Sanjao sam olimpijsko zlato sa Srbijom, ali sam izgubio želju...
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Jedan od najtrofejnijih trenera današnjice postao selektor rukometne reprezentacije Srbije!
Rojević: "Nismo zaslužili da izgubimo utakmicu, bili smo bolji tim 55 minuta"
Srpski rukometaš Ilija Abutović završio reprezentativnu karijeru
<% post.title %>
Srbija demolirala Letoniju na startu kvalifikacija: Kraljevo videlo pun sjaj Orlova
Video: Rukometaš Partizana Petar Đorđić otvorio dušu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Џо
Хвала му за све! Пресудио је новац, а таквог га и памтим из млађих дана.
Podelite komentar
NekoKo
Bolje mu je da ćuti i da se pokrije ušima. Prvi je pljuvao Vujevića da je namestio utakmicu sa Hrvatima, a tip ladno iz ličnih interesa promeni reprezentaciju. Držao je predavanja o moralu a bogami i o patriotizmu, dobro se sećam, a ladno promenio reprezentaciju. Mislim to je dno dna. Uzgred to se na srpkom jeziku kaže izdajnik ili prodao veru za večeru, ali ja sam se oduvek pitao kako Arpad Šterbik ne igra za svoj narod - Mađare. Ja lično ne poštujem ljude koji su pogubljeni u vremenu i prostoru po pitanju sosptvene nacionalne pripadnosti. Tražiti lični interes tamo gde se traži patriotizam je nešto najvulfarnije i najprimitivnije što postoji. U sportu postoje klubovi koji se menjaju zarad interesa, para, slave. Reprezentacija je nešto sasvim drugo. Ta njegova interpretacija je naravno laž i velika budalaština. Znači kada se zakačim sa npr. komšijama i kada me izvređaju ja treba da promenim državljanstvo jer su te komšije Srbi. Tako to funkcioniše ali malo sutra. Naravno da on nikada nije imao ni trunke patriotizma niti pripadnosti tadašnjoj reprezentaciji SCG. U toj repezentaciji kao i u ovim novijim nije postojalo elementarne hemije, vladala je velika sujeta, klanovi, katastrofalna organizacija saveza a i jasno odsustvo želje mnogih da izginu za taj dres. Ti rukometaši su kao i fudbaleri jaki samo na rečima. Nemaju oni pojma šta je patriotizam, čim pominju interese i spisak neispunjeih želja od strane države, izgubljeno isl... Otadžbini se sve daje, a ništa ne traži... ako je tako mislio jedan Stepa Stepanović, šta ima onda mi da filozofiramo o patriotizmu. Šta reći o onim momcima sa Košara. Ovima bre teško da se igraju lopte jedno desetak dana u ime naroda i države.
Podelite komentar
Rogozin
A ostalim rukometasima nije bilo tesko?
Podelite komentar