Kažu da je ovaj čovek najdominantniji sportista koji je ikad živeo: Pola čovek, pola buldožer, Džona Lomu!

- Ka ora, ka ora! Ka mate, ka mate! Ka ora, ka ora! Tenei te tangata puhuruhuru, nana ne i tiki mai whakawhiti te ra! A upane! Ka upane! A Upane kaupane! Whiti te ra! HIII!!! - ori se iz grla skoro 2 metra visokog i 120 kilograma teškog džina i njegovih drugova, dok protivnici gledaju zastrašujuću Haku ragbista Novog Zelanda.

Preporučujemo

Ovaj džin, ovaj strašni čovek, "pola panter, a pola buldožer", kako je jednom rekao neko za njega, zove se Džona Lomu. Godina je 1999, finale Igara Komonvelta. Protivnici su divovi sa Fidžija, divljeg ostrva naseljenog ratnicima, svetski šampioni. Ali protiv Džone nikada nisu imali šanse. U njegovim očima prepoznaju bliskost (i njegovo poreklo je ostrvsko, roditelji su mu sa Tonge), ali i još nešto, nešto drugačije, od čega ih se uvlači strah u kosti. Izgubili su 10-2. Odbijali su se od njega, padali posle sudara sa njegovim laktovima, kolenima, lobanjom... Dok gazi preko njihovih tela, on razbija njihove arkade, snove, kosti.

- Ja živim, ja živim! Ti umireš, ti umireš! Ja živim, ja živim! Ovo je dlakavi čovek, zbog kojeg Sunce ponovo sija za mene! Penji se! Penji se gore! Na vrh! Sunce sija! USTAJ!!! - igrači Fidžija razumeju šta znače ove reči koje im je uputio Džona. Da su ih čuli pre dva veka, bile bi to poslednje reči koje su čuli u životima. Ovako, ići će zajedno na pivo posle utakmice...

Džona Lomu, najveći igrač u istoriji ragbija, legenda svetskog sporta, neki kažu i najdominantniji sportista u istoriji. Čovek koji se rađa jednom u hiljadu godina. Kad je imao 19 godina, takmičio se na šampionatu u atletici sa najboljim mladim atletičarima u zemlji. Osvojio je zlatnu medalju u sledećim disciplinama: 100 metara, 110 metara sa preponama, 200 metara, 400 metara, bacanje diska, bacanje koplja, bacanje kugle, skok u dalj, skok u vis i troskok! Bilo koji atletski trener reći će vam da je ovo nemoguće. Iste godine debitovao je za ragbi reprezentaciju Novog Zelenda. Ostalo je, kako se kaže, istorija...

Jonah's Wesley College athletics champs results 1989 #RIPJonahLomu pic.twitter.com/MpRvqmpHkm— Tim Murphy (@tmurphyNZ) November 18, 2015

Ali sudbina je bila okrutna: samo 21 godinu posle debija u dresu reprezentacije, sa 40 godina, Džona je bio senka onoga što je nekad bio. Bolesnih bubrega, sve slabijeg srca, nekad najmoćniji ratnik na svetu upoznao je dlakavog čoveka iz Hake 18. novembra 2015. godine. Veliko srce mu je puklo, posle duge borbe sa bolešću. Bio je bez dolara u banci, bankrotirao, najviše zbog preskupih računa za lečenje. Iza sebe je ostavio ženu i dvoje siročića. Dva dečaka, od 5 i 6 godina.  

Drugovi iz reprezentacije priredili su mu na sahrani najtužniju Haku koju je svet ikad video. Bukvalno, čoveku srce da se slomi. Potpisnik ovih redova nikad nije mogao da je pogleda, a da ne zaplače:

A njegov život, koji se tako tragično završio, bio je neverovatan. Rane 1994. godine debitovao je za Novi Zeland, kao najmlađi u istoriji. Već sledeće godine bio je najbolji igrač Svetskog kupa u ragbiju, a od tada se smatra da je doneo ragbiju svetsku popularnost. Bez obzora na to da li ste ljubitelj fudbala, šaha, mačevalaštva ili kuglanja, morali ste da gledate džina sa Novog Zelanda. 

Na žalost ragbija, sporta i sveta, njegova karijera završila se prerano. Još kao mladiću, 1996. godine, počeli su da mu otkazuju bubrezi. Mučio se dugo sa ovom podmuklom bolešću, ostavio je ragbi u jednom trenutku, a 2004. urađena mu je transplantacija bubrega. Nedugo potom, vratio se ragbiju, ali definitivno se oprostio 2007. godine. Tužna godina za ragbi, skoro kao 2015.

Zbogom, legendo. A upane! Ka upane! A Upane kaupane! Whiti te ra! HIII!!!

(P. M.)