Vaterpolisti Srbije: Đoković je ušao u sobu i održao govor iz srca! Mikec: Prvi put u karijeri sam to uradio

Dugo se poznajemo i zvali smo se "My brother." To je postala tradicija. Eto, te društvene mreže, koja je moć u tome. Mašta ljudi je bezgranična. Jako je to dobro za naš sport koji je malo po strani. Ostali sportisti su počeli da proslavljaju uz njegov meme. Uvek se mislio da ko je drugi da se ne pamti. Ali sada je bilo obrnuto. On puca sa dva oka, ja ne mogu nikako. Ima takvih strelaca, on je ta starija garda. Čuli smo se juče. pitao me da li ću da budem gost na nacionalnoj turskoj televziji. Ne znam šta spremaju.

Streljaštvo je specifičan sport gde ne možeš da se resetuješ, polomniš reket i izdereš. Stojiš, znojiš se a puls je preko 120-130. Sreća uzima veliki fakotr. Imam tehniku disanja gde između pogotka to odradim. Srce je htelo da iskoči kad smo videli da je 14:12,. sav taj rad koji se deceniju unazad radio, a ne smeš da misliš o tome, treba da pokažeš da si najbolji. Razmišljaš o nišanima, povlačenju, okidanja obarača. A ne smeš da razmišljaš. Moraš da se smiriš. Za 14:14 smo savršeno opalili i njima disali za vrat. Pokazali smo da se nismo predali.

Poslednji hitac neću nikad zaboraviti, srce nenormalno lupa. Prvi put u karijeri sam tri puta morao da promenim tehniku da se smirim i bio sam ubeđen da će hitac biti odličan kad sam podigao pištolj. Opalio sam savršeno i samo sam otišao da vidim da li je centar slabiji i jači. Na monitoru stoji 14:14, opalio sam prvi i samo gledam gde će šestica da se pojavi. I vidim kod nas, i to je erupcija sreće, sav sam se naježio. Pamtićemo to celi život. Nisam imao pojma ni šta su Turci opalili ni Zorana.

Zaista je bilo naporno i znali smo da će biti teško zbog novih pravila, zbog novoizmišljenih pravila. To streljaštvo nije doživelo u istoriji, da finale imamo dan kasnije. Individualno se nisam snašao. Uveren sam da bi bilo bolje da je finale bilo isti dan. Bio sma poletan. toliko nezadovolstvo nakon finala, jer nismo dali maksimum. Nisam bio konkurentan. Sutradan ide miks... Zorana pre toga isto izgubila finale, Trebalo se vratiti i reći da nije ništa gotovo i da imamo još jednu šansu. Jedno drugom smo podigli samopouzdanje.

Meč je bio jako težak, loše smo krenuli, ali smo na kraju bili oni pravi. Opalio sam poslednji hitac osnovnog dela gde se odlučuju medalje. Okrećem se i vidim delirijum. Kažu mi: za zlato! Samo smo se okrenuli, zagrlili, suze radosnice... Ali čeka nas još posao, Turci su imali jaku sezonu. rekao sam: "Znate šta, zaslužili su finale, ali to im je to. Zlato je naše i moramo tako da razmišljamo. Neskromno rečeno - zaslužili smo da osvojimo ovu medalju. Nakon sijaset medalja u miksu, zlato je otišlo oko pravog vrata. Finale je bilo zaista... Onakav scenario ni mi ne možemo da napišemo. Gubimo 8:2, pa 10:10, oni imaju meč loptu... I kada je najvažnije, kad se lomi rezultat, opališ toliko dobro da je vredno zlata i ovo je nešto za šta svaki sportista živi.

OI su zaista završene jer sam ja konačno došao u Beograd. Imali smo drugačije igre, bili smo 300 kilometara udaljeni. Nismo osetili baš taj žar i moja velika želja je bila da ostanem nekoliko dana duže. Promukao sam navijajući za moje kolege, nadam se da sam im dao vetar u leđa. Baš je Rašović rekao na prijemu kod predsednika: "Damire, hajde opet ti uzmi medalju pa nas izlupaj po čelu da bude kao u Tokiju" Jako smo se zagrlili i stisli u Selu na dočeku. To nisam hteo da propustim. Ostaje žal za nekim prilikama, ali mislim da možemo da budemo zadovoljni zbog pet medalja. Počastvovan sam i što sam nosio zastavu na zatvaranju. Još nemam osećaj da uz moje ime ide epitet olimpijskog pobednika. Velika je čast predstavljati svoju zemlju na jednom takvom takmičenju. Plan je Los Anđeles, što da ne, idemo korak po korak.

Aleksandra Perišić: Nadali smo se kad smo krenuli da ćemo se vratiti nasmejani i nasmejani smo i srećni. Veliko je iskustvo, ja sam sve vreme bila fokusirana na svoje mečeve i dan i nisam provodila vreme sa poznatim sportistima. Kad se sve završilo, jedva sam čekala i da vidim vaterpoliste i košarkaše. Mislim da će mi se noge odseći kad budem došla na doček. Preponosne smo, ovo je bio težak put. Nije kraj, idemo dalje. Možda se to nije videlo na našim licima na početku, ali puno nam je srce što je sve ovako ispalo.

Petra Butalo Kovačić: Sretne smo i ponosne jedna na drugu. Ostaje ta žal za zlatom jer znam da je Aleksandra sposobna da ga uzme i radila je za to. Bio je dug i težak proces koji traje od početka njene karijere. Ovo su prve Igre za nas i bile smo sasvim solidne. Ako sanjate veliko i ako ste spremni da radite za svoje snove, aposlutno je sve moguće.

Prva dva dana smo pratile suđenje, sve je bilo čudno. Morale smo da menjamo taktiku, da se naviknemo na pravila. Bile smo i u strahu što su favoritkinje ispale, nisam očekivala da će Mađarica da osvoji, ali svaka joj čast.

Nismo izlazili iz sela, ali smo jako navijačli za sve preko TV-a. Ne verujem da su nas baš čuli (smeh), ali smo jako navijači i ispratili smo sve naše sportiste.

Uroš Stevanović: Sigurno je Grčka jer je četvrtfinale. samo smo se za to celo leto spremati. Možemo da pametujemo, ali tempirali smo formu za četvrtfinale. Uspešno smo odradili posao.

Miloš Ćuk: Definitivno je bila najteža utakmica u četvrtfinalu, predstavljala je barijeru koju smo morali da prevaziđemo. Gol protiv Grka je trud svih nas, došao je kao nagrada za sve što smo prošli.

Dušan Mandić: Turnir je bio dugačak i u našem nekom stilu sa uspona i padova. Težak momenat je bio nakon poraza od Australije, nismo ličili na sebe. Taj poraz nas je duboko dotakao i isporovocirao u nama. Hvala i Novaku koji je došao da nas poseti u selu. Bili smo u sobi, razmišljamo šta i kako, on ušao i održao iskren govor od srca. mislio je to što je rekao, doprelo je do nas i dalo nam motivaciju. A onda smo još više uživali kad smo videli kako je on došao do zlata. Lepa priča i za njega i za nas.  Bio je nekih 10 minuta, govoirio je korz šta je on prolazio iskreno i emotivno. I zahvalni smo mu na tome.

Jedina ekipa koju nisam hteo u četvrtfinalu jedino je bila Grčka koja nas je nekoliko puta pre toga dobila. ovo leto smo se spremili i za Grčku, i za SAD i za Hrvatsku koje su jako slične. Kad smo dobili Grke, dobili smo i dozu samopouzdanja za SAD, dok smo u finalu bili skoro pa perfektni. Grci su nam bili jako teški za spremiti u dva dana.

Sve je planski rađeno, jedino smo mislili da će protiv Austtralje biti 7:3 za njih, a bilo je 8:3. Tu smo malo promašili. Ne može nikad da bude lako. Uvek ta naša reprezentacija se muči kroz grupu, ali smo posle krenuli da igramo kako treba. Izgledali smo u finalu kako smo mi hteli, sve je planski rađeno, nemojte tu da sumnjate.

Ne znam ko nas je otpisao, mi sigurno kao grupa nismo bili kao otpisani. Mi smo išli da osvojimo zlato, kao što smo najavili. Tražio sam momcima da ne prate medije i čitaju komentare. mi kreiramo mišljenje. Slava i hvala Bogu što je nagradio naš trud i rad. Hvala stručnom štabu, dami Dajani Zoretić koja je spremila ekipu i svim ostalima poimence.

Kako javlja naš izveštač sa aerodroma, avion sa srpskim olimpijcima je upravo sleteo u Beograd i vrlo brzo se očekuje obraćanje javnosti. Prvo će pred medije vaterpolisti, zatim i ostali.

Dobar dan i dobrodošli u live blog psovećen dočeku srpskih olimpijaca iz Pariza. Javnosti će se obraitti vaterpolisti Srbije, Aleksandra Perišić i trener Petra Butala Kovačić, kao i Damir Mikec i njegov trener Goran Mikec i Zorana Arunović.