Kako je Beograd ostao bez Olimpijskih igara: "Svaki građanin žrtvovao je po jednu flašu piva u kafani..."

Olimpijske igre u Parizu su u nedelju veče zvanično završene, Srbija je osvojila pet medalja i sa tri zlata je najbolja kada su u pitanju države bivše Jugoslavije!

Samo pominjanje Jugoslavije i Olimpijskih igara u istom kontekstu uvek budi sećanja na veliku borbu koju je Beograd svojevremeno vodio sa Barselonom i Parizom za domaćinstvo OI 1992. godine, te uvek povlači ono hipotetičko pitanje: "Da li bi se bivša država tako raspala da je 1987. godine dobila domaćinstvo?"

Preporučujemo

Beograd je tada vodio žestoku borbu sa Barselonom, Parizom, Brizbejnom i Amsterdamom i na kraju je završio na trećem mestu kada su u pitanju glasovi. Iako su neke procene pred glasanje bile da je drugo mesto zagarantovano i da je sve otvoreno kada je u pitanju trka sa Špancima.

- Barselona 28, Beograd 22, Pariz 20... Gotovo sam ubeđen da se ništa neće promeniti u prvom krugu. U drugom otpada grad sa najmanje glasova, s timd a njegovi simpatizeri ne mogu da budu uzdržani. Glasa se sve dok neki grad ne dobije 46 glasova - rekao je svojevremeno Goran Milić, čovek koji je bio u IO za kandidaturu Beograda.

Prošao je Beograd do finalnog glasanja, tadmo nije bilo šansi - iako je srpska prestonica imala popriličan broj izgrađenih objekata za takmičenje.

- Setimo se da je Sarajevo pre ZOI imalo samo 20 odsto izgrađenih objekata, dok je u Beogradu upravo obrnuto. Naš ukupan prihod za domaćinstvo bi bio preko milijardu dolara. Parizu to ne bi bilo dovoljno ni da pokrije troškove, a mi ni u ludilu ne smemo da potrošimo više od 500 miliona. Imamo jeftiniju radnu snagu, većinu izgrađenih objekata... Do 17. oktobra (1986.) potrošili smo manje do 700.000 dolara. Drugim rečima, svaki građanin Beograda žrtvovao je po jednu flašu piva u kafani. Pariz je već potrošio više od 10 miliona dolara - govorio je Milić tada.

Dotakao se tada i najvećeg problema Beograda.

- Ne treba zaboraviti da će latinoamerilke zemlje naginjati ka Barseloni. Otežavajuća okolnost za nas je što od 160 zemalja članica olimpijskog pokreta, samo 60 ima svog glas među 90 člasnova MOK-a. Sigurno bismo bili jači kandidat da zavisimo od glasova svih 160 zemalja.

Beograd, na kraju, nije dobio kandidaturu, probaio je i za 1996. da se kandiduje, ali je Atlanta tada dobila prednost.

(Telegraf.rs)