Košarkaši Srbije stigli u Beograd! Pešić poručio: "Trebalo je da igramo finale sa Nemcima, ali..."

Selektor Nemačke je završio misiju, vodiće Bajern od naredne godine, rekao je da je meč Srbije i Nemačke mogao biti finale, kak okomentarišete:?

Pešić:

- Ja se slažem, zato što je on čovek koji je uvek na zemlji. Da ne kažem da je skroman, veliki stručnjak. On to sve gleda, mi to gledamo iz našeg nekog ugla. Ja sam i na toj pres konferenciji da bez ikakvog okolišanja, da se ne shvati u ovom ili onom smeru, mislim da je Nemačka za sve što se dešavalo, da ne ulazimo u dubinu svega, finale Olimpijskog turnira je trebalo da igraju Nemačka i Srbija. Zaslužili su da budu u finale, slažem se s njim.

Foto: Nikola Anđić

Koliko je bilo teško pripremiti se za Nemačku, šta je bio ključ?

Ognjen:

- Iskreno, bilo je teško i fizički i mentalno pripremiti se za ekipu. Samim dolaskom smo znali cilj i pored svih problema i svih tih teškoća, u glavi nam je bio jedan cilj i to je bila medalja. Kad smo znali da igramo za treće mesto, znali smo šta treba da uradimo, znali smo da imamo kvalitet da dobijemo utakmicu. Pokazali smo to i odigrali smo dobro i došli smo do medalje što je bio cilj. Imali smo to u sebi da nađemo dodatnu energiju, da dođemo do onog što smo zacrtali.

Foto: Nikola Anđić

Bogdan:

- Nemam šta da dodam, pamte se samo poslednje utakmice. Turnir je bio dosta težak, ta utakmica meni je najteža u životu protiv Južnog Sudana. Od tada je krenulo trošenje, onda gubimo od Australije 24 razlike, nekako se to olako shvata, te neke utakmice koje su dobijene. Sa Amerima i za medalju je veća pažnja, ali mi kao sportisti znamo kroz šta smo prošli i znamo šta nas čini jačim.

Foto: Nikola Anđić

Bogdan:

- To zajedništvo nije to odjednom nastalo, već se gradilo i na treningu i na utakmicama. Međusobno poštovanje koje imamo između nas, svi su stavili tim ispred sebe i taj neki cilj... Nismo znali naše domete, ali znali smo da su dosta visoki i verovali smo u to i to nam je bila ogromna motivacija na svakom treningu, sastanku, gde god smo bili, bili smo zajedno. Trudili smo se da što više vremena provedemo zajedno da bi radili na tome.

Foto: Nikola Anđić

Protiv SAD kao da nije bilo Australije, onda 30 sati kasnije protiv Nemačke, šta je to? Priprema, dogovr, poverenje?

Pešić:

- Svega pomalo. Kao i u životu, ako imaš cilj, stići do tog cilja nije lako. Imaš cilj i on te motiviše, daje ti dodatnu iemotivnu i mentalnu i rekao bih motivacijsku snagu da izdržiš, da se na neki način odrekneš nekih stvari preko leta da budeš sa ekipom i da daješ jednostavno sve od sebe. Završi se utakmica, ne postoji ništa drugo sem pripreme za sledeću. To je teško izdržati, ali oni su ovo uradili i tako je bilo u Manili i ja sam kao njihov trener, mogli smo da izgubimo od Nemačke ne bi promenio stav oko toga. To je nešto čime se ponosim i zato im javno čestitam na takvom odnosu.

- Radi se zajedno, moram da kažem. Dobijao sam primedbe, kritike, dobre predloge i loše predloge, onda one koji se nisu uklapali u moja neka pravila, ali uvek smo na kraju krajeva našli smo put do toga da ekipa ne trpi, već naprotiv da se iz toga postigne još bolja igra i još veća privrženost i verovanje u ono što radimo. Ja mislim da su osetili da im verujem i stvorilo se uzajamno poverenje, dolazi do sportskog uspeha i velikog zadovoljstva, jer smo učinili i za nas i navijače.

Foto: Nikola Anđić

Pešić:

- Pošto nema ozbiljnih pitanja, želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim na podršci koju smo osetili u Parizu i Lilu od navijača. Što je interesantno i što nas posebno raduje i od ljudi koji stvarno poznaju i vole košarku. Ne samo da žive od košarke, već i žive za košarku. To je veliko zadovoljstvo. Drugo, želim da se zahvalim javno igračima Bogdanu kao kapitenu ekipe, nema velikog rezultata bez zajedničkog puta do tog rezultata. Taj cilj i taj put nije uvek lagan za velike stvari u sportu, potrebno je puno odricanja, nailazi se na puno prepreka da bi se stiglo do cilja. Mislim da je ekipa napravila jednu atmosferu, ne, atmosfera ne govorimo o tome, nego o zajedničkom putu do cilja i to je jedna ekipa koja je generacijski sedam ili osam igrača je iz te generacije. Slučajnosti u vrhunskom sportu nema, to je generacija rođenih 94 i 95 godine, koji su prošli sve selekcije.

- Na čelu sa Bogdanom koji je malo stariji, momcima koji su malo mlađi. Recimo Petrušev ili Nikola Jović, tako da... Ekipa sastavljena od iskustva, od znanja i mladosti sa jedne strane, sa druge strane sam ja ponosan i mene čini to ponosnim. To je sreća jer sam radio s tim momcima, jer su oni napravili tako jedan balans između sebe da se nije znalo ko je tu najvažnije ko vodu nosi, a ko kosi. Svi su delovali od samog početka pa i do kraja ovog našeg turnira, ove tri utakmice, to je teško izdržati. Ne verujem da se ovde više govori o individualnom kvalitetu košarkaša ili talentu, nego se radi o ogromnom mentalnom sklopu izdrižljivosti pre svega, jer te tri utakmice koje smo odigrali da to nikada nije bilo i nikad se neće ponoviti jer je turnir bio izazovan, dosta težak. Izazovac jer je to bio najbolji Olimpijski turnir u istoriji. Rekao sam to i pre početka, da je devet, deset reprezentacija favorit za medalje. Videli ste sve sa najboljim igračima iz sveta. Čak i 12 najboljih igrača Amerike su bili u Parizu, svi ostali NBA igrači i iz Evrolige, to je bio kvalitetan turnir. Napraviti uspeh nemoguće je bilo bez tog timskog duha i fokusa za svaku. Trebalo je izdržati to sve. Evo sad ja ovde moram javno da čestitam i da se zahvalim za to što su uradili i meni pomogli. Trudio sam se da pomognem njima sa kolegama, smatram da je to ogroman uspeh ne samo kad je rezultat i način kako smo mi završili ovo u Parizu.

Foto: Nikola Anđić

Čestitke, kako je izgledala proslava, kako je bilo u Parizu, videli smo na društvenim mrežama da je bilo lepo?

Pešić:

- Ja sam kratko bio prisutan, je l to najvažnije pitanje? Da nastavimo slavlje.

Koliko je značajno i koliko je ovo medalja, pogotovo kada znamo da je za Bogdana najboljih takmičenja u ovim godinama koje ima i nadamo se da će biti u sastavu.

- Morate njega da pitate, on je tu.

Bogdan: -

- Ne znam, ne znam ni šta je pitanje konkretno. Zahvalio bih se svima na podršci, pogotovo porodici jer su ovo leto bili tu oko svih nas. Oni su nam najveća podrška, nama igračima, trenerima i stručnom štabu. Napravili smo takvu atmosferu kao što sam rekao da se od početka gradilo i prošlog i onog tamo. Neka novija ekipa, tako da... Ovo leto možemo da budemo zadovoljni sa ovim rezultatom.

Ako biste morali na vagu umor i vagu, šta bi prevagnulo?

Svetislav Pešić:

- Naravno, zadovoljstvo.

Bogdan i Dobrić

- Slažemo se.

Evoooo ih naši zlatni bronzani momci.

Tu su naši košarkaši, sleteli su u Srbiju!

Sad ih čekamo da dođu na konferenciju.

Za oko tri minuta bi trebalo da sleti avion sa našim košarkašima iz Pariza.

Naši heroji su se vratili iz Pariza, došli su košarkaši sa Olimpijskih igara u Parizu gde su osvojili bronzanu medalju.

Oni su napravili ogroman uspeh, a sada ćemo ih sačekati na aerodromu.