Borila se za Hrvatsku, došla u Beograd zbog ljubavi, a Srbiji donela medalju na OI: Životna priča Petre Butale

Aleksandra Perišić je nastavila tradiciju da tekvondo donosi medalje Srbiji, koja je počela od Londona i Milice Mandić, a traje i dalje četvrte Olimpijske igre zaredom.

Posle Milice Mandić i Tijane Bogdanović, medalja je zasijala i oko njenog vrata, što je kruna njene karijere, nakon što je došla do finala Olimpijskih igara u Parizu, ali je nažalost u borbi za zlato poražena od Mađarice Vivijane Marton, koja je slavila sa 2:0 u rundama.

Svakako je i srebrna medalja ogroman uspeh, a velike zasluge za Aleksandrino odličje ima i njen trener, Petra Butala, bivša hrvatska tekvondoistkinja, koja se zbog ljubavi preselila u Beograd, kada se udala za Predraga Kovačića, našeg bivšeg tekvondoistu, vlasnika i osnivača Tekvondo kluba Azija, u kojem je ponikla Aleksandra Perišić.

Petra je posle uspešne takmičarske karijere, gde je za Hrvatsku osvajala i najsjajnije medalje, nastavila podjednako uspešno i trenersku karijeru. Upravo je u Tekvondo klubu Azija i upoznala Aleksandru Perišić, koja je dete ovog kluba i tu je počela da se bavi ovim sportom od četvrte godine.

Petra se tada još takmičila, a nakon što se preseila u Beograd i udala, počela je da radi kao trener u tekvondo klubu svog supruga, gde su ona i Alekandra posebno "kliknule".

Svoju priču Petra je ispričala u razgovoru za Telegraf još pre Evropskog prvenstva koje je ove godine održano u Beogradu. Tada nam je opisala i kako je došlo do njihove saradnje.

- Aleksandra je u klubu od svoje četvrte godine. Ja, logično, tada još nisam bila trener, pošto sam se još takmičila. Ja sam došla ovde zbog ljubavi, preselila sam se u Beograd i počela zajedno sa svojim suprugom. I, nakon nekog vremena, Aleksandra i ja smo se, pa, recimo, razumeli na više nivoa i jednostavno smo krenule zajedno, pa šta bude, i eto došlo je do ovoga do čega je sad došlo. To je odnos koji je puno scilacija, kao i svaki drugi odnos u životu, ali dobro se razumemo i mislim da dopunjujemo jedna drugu i da je to ono što je važno.

Petru smo pitali da li iz Hrvatske ponekad bude komentara oko toga što je trener bisera srpskog tekvondoa, a ona je objasnila da ne postoji nikakva "zla krv", da je sa svima u sjajnim odnosima i da se međusobno pomažu, da treniraju zajedno i bodre jedni druge na takmičenjima.

- Uvek ima šala, prvenstveno zato što smo mi sa svim trenerima i takmičarima iz Hrvatske u jako dobrim odnosima, i ja sam sa njima veliki prijatelj i veliki broj hrvatskih reprezentativaca redovno dolazi kod nas u klub na trening i zajedno se pripremamo i uvek na turnirima jedni druge bodrimo. Tako da mislim da nema nikakve zle krvi tu ili nešto slično, jednostavno svima je jako drago što sam ja u toj ulozi i pomažemo jedni drugima.

Aleksandra je baš nedavno bila u Zagrebu na pripremama kod naših prijatelja, oni dolaze ovamo, tako da zajedno sarađujemo i radujemo se uspesima jedni drugih.

- Bez obzira na politiku, na granice i na sve ono što pokušavaju da nam nametnu, mi sa ljudima iz Hrvatske imamo najbolju moguću saradnju i na svim turnirima smo zajedno, odrađujemo zajedno treninge i pripreme i jedni drugima smo podrška. Aleksandra je jako dobra sa velikim delom hrvatske reprezentacije, te devojke spavaju kod nje i ona kada dođe u Zagreb spava kod njih i to je nešto divno i mislim da je to nešto najljepše što ovaj sport zapravo pruža.

Zanimljivo, upravo u kategoriji Aleksandre Perišić do 67 kilograma, u Tokiju je olimpijska šampionka bila Hrvatica Matea Jelić, pa smo tada Petru pitali i da li je možda ona poželela sreću Aleksandri pred Pariz,

- Ne znam da li su njih dve imale tu komunikaciju, ali uvek kad se vidimo sa Mateom na turniru, izgrlimo se, sve je okej. Mi njoj želimo isto sve najbolje u nastavku njene karijere - rekla je Petra za Telegraf.

(Telegraf.rs)